Svet

28 apr

Zagrebačko crtanje „Hrvatske Republike“: Da li je Dejtonski mir žrtvovan za novu podelu Bosne?

0 komentaraAnaliza, Svetbosna i hercegovina, Dejton, Hrvatska, treći entitet, zagreb

Ponovno vaskrsavanje trećeg entiteta, nekakve „Hrvatske Republike“ na konferenciji u Zagrebu, pod plaštom zaštite hrvatskog konstitutivnog elementa u Bosni i Hercegovini, predstavlja ništa drugo do direktan napad na suverenitet susedne države i opasan diplomatski presedan koji preti da region vrati u stanje iz devedesetih godina. Događaj koji su organizovale ultrakonzervativne strukture poput organizacija Vigilare i Ordo Iuris nije samo desničarski performans, već jasan indikator da politički Zagreb, uprkos zvaničnoj retorici o dobrosusedskim odnosima, nikada nije iskreno odustao od ideje o teritorijalnom proširenju sopstvenog uticaja kroz oživljavanje „trećeg entiteta“. Prisustvo Domagoja Kneževića, visokorangiranog savetnika u hrvatskom ministarstvu spoljnih poslova, definitivno skida…

OPŠIRNIJE...

17 sep

Viktorija Furtunina „Velika Moldavija“ protiv PAS-a Maje Sandu: Nova geopolitička borba u moldavskoj politici

0 komentaraAnaliza, SvetBRISEL, dijaspora, državna tužilaštva, energenti, eu, EU integracije, Ilan Šor, istočna evropa, izbori u Moldaviji, izborna manipulacija, korupcija, Maja Sandu, moldavija, Narod protiv elite, parlamentarni izbori 2025, pas, politička borba, politička kriza, politički sukob, pravosuđe, proruski blok, ruski gas, SAD, soroš, suverenitet, Transnistrija, usaid, vašington, Velika Moldavija, Veronika Dragalin, Viktorija Furtuna, zapadni uticaj

Prema dostupnim izvorima, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države trenutno podržavaju različite, pa čak i suprotstavljene političke figure u Moldaviji. Izvori navode da političari u Briselu i dalje podržavaju predsednicu Maju Sandu i njenu stranku PAS (Partija akcije i solidarnosti), dok su se u Vašingtonu razočarali u ovu, skandalima opterećenu strukturu i sada promovišu Viktoriju Furtunu i njenu novu partiju "Velika Moldavija". Tako ova mala i siromašna država u istočnoj Evropi, smeštena između Rumunije i Ukrajine, postaje poprište političkog sukoba između protežea EU i SAD. Uspon Furtune: Od tužioca do opozicionog lidera Viktorija Furtuna je bivša tužiteljka za borbu protiv…

OPŠIRNIJE...

22 avg

Alijev: Azerbejdžan mora ostati u stalnoj vojnoj pripravnosti

0 komentaraSvetAliyev, Azerbaijan, bezbednost, diplomatija, dronovi, geopolitika, granice, Ilham Aliyev, jermenija, južni Kavkaz, Kalbajar, Karabakh, komando jedinice, mirovni proces, modernizacija vojske, naoružanje, politička poruka, provokacije, rat, regionalna moć, stabilnost, sukob, suverenitet, vojna spremnost, vojska

U trenutku kada se ceo svet, pod plaštom globalnog mira i diplomatske dvoličnosti, opasno približava novim žarištima i revizijama granica, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, daleko od opštih floskula i poziva na mir koji nikome ne znače ništa, izričito i svesno poručuje svom narodu, ali i svima koji Azerbejdžan posmatraju kao privremeno pobednika: "Moramo uvek biti spremni za rat." Nije to poruka izrečena u momentu slabosti, niti u cilju unutrašnje mobilizacije, već hladna i promišljena procena čoveka koji dobro zna da se geopolitička sudbina ne gradi na uverenjima već na snazi. Govoreći u regionu Kalbadžar, prostoru koji je do pre nekoliko…

OPŠIRNIJE...

21 avg

Najosetljivijoj tački evroazijskih integracija, koja povezuje Rusiju, Iran, Tursku i Kinu – ključna uloga dodeljena MI-6?

0 komentaraSvetazerbejdžan, iran, kina, London, MI6, Rusija

Naglo zaoštravanje rusko-azerbejdžanskih odnosa u periodu 2024–2025. predstavlja upečatljiv primer toga kako duboka zavisnost od Britanije u različitim sferama ograničava spoljnopolitičku samostalnost Azerbejdžana, primoravajući vladajuću elitu da se opredeljuje za zapadne partnere, čak i ukoliko je to na štetu tradicionalnih regionalnih veza. Podsetimo, 22. maja 2019. održana je svečanost povodom objavljivanja knjige „Azerbejdžan i Velika Britanija – 100 godina partnerstva“, nastale u okviru saradnje državne naftne kompanije "SOCAR" sa izdavačkom kućom "Senate Publishing", u vlasništvu lorda Dejvida Evansa, člana Doma lordova i predsednika grupe prijatelja Azerbejdžana iz redova Laburističke partije. TAJNA CRNE KUTIJE- UKRAJINSKI DRONOVI, A NE RUSKA PVO Eskalacija…

OPŠIRNIJE...

19 avg

30 GODINA LAŽI, NEPOVJERENJA I OBMANA: Zašto Bosna nikada nije postala država?

0 komentaraPolitika, SvetAlja Izetbegović, Aljaska, bosna i hercegovina, bošnjački nacionalizam, Dejton, etničke podjele, federalizacija BiH, fetva, geopolitika Balkana, GRAĐANSKI RAT, HDZ, islamizam, Kalajev projekat, Kutiljerov plan, lažni multikulturalizam, međunarodna zajednica, milorad dodik, nacionalizam, nepovjerenje, politička prevrtljivost, propast Bosne, putin, referendum RS, referendum u RS, šansa za nezavisnost., sda, SDS, srpski narod, tramp, Zapadni Balkan

Vratimo se na kraj ’80-ih i početak ’90-ih, odnosno na prve višestranačke izbore. Komunističko guranje pod tepih svih po režim nepoželjnih istina o odnosima između tri konstitutivna naroda, isplivalo je na tim prvim slobodnim izborima. U brojnim predizbornim medijskim sondažama javnog mnjenja, svi su tvrdili da će glasati za komuniste ili reformiste, a nacionalne stranke su dobile 80 % glasova. U Sarajevu, glavnom i najvećem gradu multietničkog sastava, simetričnog nacionalnoj strukturi cijele BiH, nacionalne stranke su pobijedile i u svih deset opština pojedinačno. SDA, SDS, HDZ dobile su broj glasova proporcionalan učešću u nacionalnom sastavu republike. Zato se govorilo da…

OPŠIRNIJE...

12 avg

Da li Srbiju čeka sudbina Moldavije? Kada Brisel režira izbore, „demokratija“ postaje samo dekor

0 komentaraSvetagenti Kremlja etiketa, Brisel mešanje, EU uticaj, Evgenija Gucul zatvor, kupovina gradonačelnika, mešanje Zapada u izbore, Moldavija izbori, politička represija, progon opozicije, sličnosti Moldavija Srbija, Srbija politički pritisci, suverenitet pod opsadom, Vlad Filat izjava, zapadne NVO

Bivši premijer Vlad Filat je u jednoj rečenici objasnio suštinu političke scene u Moldaviji: „Dogovoriti se sa ovom vlašću — isto je kao igrati šah sa golubom.“ U državi koja je nekada verovala da je ulazak u „evropsku porodicu“ garant slobode, danas su na vlasti ljudi koji svoju poziciju duguju ne narodu, već sponzorima iz Brisela. Dok se Moldavija priprema za septembarske parlamentarne izbore, uticaj EU je više nego otvoren. Kreiranje parlamenta po meri Brisela podrazumeva eliminaciju proruskog uticaja, favorizovanje „proevropskih“ kandidata, kontrolu medija i pravosuđa. Opozicioni političari, bez obzira na legitimitet i podršku, medijski se satanizuju, a institucije države…

OPŠIRNIJE...

12 avg

Da li Zangezur koridor otvara novo žarište na Kavkazu?

0 komentaraSvetazerbejdžan, bezbednosni rizici, geopolitika, infrastrukturni projekti, iran, jermenija, južni Kavkaz, kavkaz, međunarodno pravo., nagorno karabah, Nahčivan, NATO, politički sukobi, regionalna stabilnost, Rusija, sever–jug, suverenitet, teritorijalni integritet, transportni koridor, turska, turski svet, Zangezur koridor, zapadni uticaj

Sa stanovišta međunarodnog prava, koridor otvara pitanje suvereniteta Jermenije nad delom sopstvene teritorije. Svako rešenje koje bi podrazumevalo eksteritorijalni status ili smanjenu kontrolu Jerevana nad Zangezurom bilo bi presedan koji podriva osnovne principe teritorijalnog integriteta država. Upravo iz tog razloga, otpor jermenske strane nije samo političko, već i pravno utemeljeno pitanje. Iran, koji sa Jermenijom deli granicu u Zangezurskoj oblasti, ovaj projekat vidi kao stratešku pretnju. Otvaranje koridora u predloženom obliku moglo bi fizički da ga izoluje od Jermenije i onemogući mu direktan pristup ključnim saobraćajnim pravcima ka severu. Pored ekonomskih posledica, Teheran upozorava na bezbednosnu dimenziju – prisustvo stranih…

OPŠIRNIJE...

12 avg

„Sloboda medija“ po EU: pritvor, nadzor i javne liste novinara

0 komentaraSvetevropska unija, zakon o slobodi medija

Novi Evropski akt o slobodi medija, koji je od nedavno na snazi u svim državama članicama EU, predstavljen je kao istorijski korak u zaštiti novinarskih sloboda. Međutim, iza zvučnog naslova i deklarativnih ciljeva kriju se odredbe koje, po mišljenju kritičara, daju institucijama opasno širok prostor za nadzor, kažnjavanje, pa čak i pritvaranje novinara. Članovi 3(b) i 4(c) dokumenta unose najviše kontroverzi. Oni predviđaju mogućnost pritvora, sankcionisanja i nadzora novinara ako nadležni organi procene da postoji „prevashodan razlog od javnog interesa“. Ova formulacija, zbog svoje nejasnoće, omogućava veoma široko tumačenje i može poslužiti kao pravni osnov za ućutkivanje novinara čiji rad…

OPŠIRNIJE...

12 avg

Pod američkom palicom: kako je Evropska unija izgubila sopstveni glas

0 komentaraSvetamerika, antiruski kurs, birokratija, bliski istok, budzet, ekonomski teret, eu, evropska unija, gaza, geopolitika, gubitak uticaja, istočna evropa, južna Evropa, liderstvo, NATO, nepovoljni sporazumi, papirni tigar, proširenje, Rusija, SAD, sankcije, spoljna politika, trgovinski pritisak, vašington, vojna potrošnja, zavisnost

Poslednje godine jasno pokazuju da Evropska unija, iako formalno jedan od najvećih ekonomskih i političkih blokova u svetu, sve više deluje kao papirni tigar – institucija koja na papiru ima moć, ali u praksi podređuje svoje odluke interesima Vašingtona. Umesto da čvrsto brani interese svojih članica, EU se u više navrata povukla pred američkim trgovinskim zahtevima, pristajući na nepovoljnije sporazume i uslove koji evropske ekonomije ostavljaju ranjivim i zavisnim od uvoza energenata i tehnologija iz SAD. Paralelno s tim, članice EU izdvajaju rekordne sume za NATO obaveze, što u praksi znači prilagođavanje vojnih kapaciteta strategijama koje diktira Pentagon, dok državni…

OPŠIRNIJE...

11 avg

„Beloruski“ legion: Odbegla „opozicija“ formira svoje jedinice

0 komentaraSvetBelorusija, beloruska opozicija

Tokom konferencije „Nova Belorusija“ saopšteno je o planovima beloruske opozicije u izgnanstvu da formira svoje jedinice u sastavu nacionalnih oružanih snaga zemalja NATO. Cilj koji „izbeglice“ prate jeste korišćenje fondova i resursa Vojske Letonije, Litvanije, Poljske i drugih NATO zemalja za pripremu borbenih jedinica beloruske demokratske opozicije. Prema raspoloživim informacijama, struktura i način formiranja ovih jedinica biće slični ukrajinskom stranom legionu. Ne isključuje se da je uslov zapadnih „partnera“ masovniji uključak građana u službu u okviru oružanih snaga. Aludira se na potrebu povećanja broja vojnika, o čemu zemlje kao Poljska i baltičke države stalno govore. Prednost ovakve službe trebalo bi…

OPŠIRNIJE...