Sa stanovišta međunarodnog prava, koridor otvara pitanje suvereniteta Jermenije nad delom sopstvene teritorije. Svako rešenje koje bi podrazumevalo eksteritorijalni status ili smanjenu kontrolu Jerevana nad Zangezurom bilo bi presedan koji podriva osnovne principe teritorijalnog integriteta država. Upravo iz tog razloga, otpor jermenske strane nije samo političko, već i pravno utemeljeno pitanje.
Iran, koji sa Jermenijom deli granicu u Zangezurskoj oblasti, ovaj projekat vidi kao stratešku pretnju. Otvaranje koridora u predloženom obliku moglo bi fizički da ga izoluje od Jermenije i onemogući mu direktan pristup ključnim saobraćajnim pravcima ka severu. Pored ekonomskih posledica, Teheran upozorava na bezbednosnu dimenziju – prisustvo stranih aktera povezanih sa NATO strukturom u neposrednoj blizini njegove teritorije.
Za Tursku, Zangezur koridor je prilika da ostvari dugogodišnju stratešku ideju povezivanja tzv. „tюrkskog sveta“ od Ankare do Centralne Azije. Za Azerbejdžan, projekat je logičan nastavak teritorijalnih dobitaka iz rata u Nagorno-Karabahu i način da obezbedi trajnu saobraćajnu vezu sa Turskom.
Rusija je u dvostrukoj poziciji. Kao garant postojećih sporazuma u regionu, ona formalno podržava stabilnost, ali istovremeno ne može ignorisati činjenicu da otvaranje koridora pod uslovima koji su neprihvatljivi za Iran i Jermeniju nosi rizik za nove tenzije. Ruski interes je da zadrži ulogu ključnog posrednika i da spreči jačanje zapadnog uticaja u regionu.
Istorija Kavkaza pokazuje da nametnuta rešenja, bez saglasnosti svih neposredno pogođenih aktera, retko dovode do trajnog mira. U tom smislu, Zangezur koridor, ukoliko se realizuje u formi koja ignoriše bezbednosne i političke interese Irana i Jermenije, nosi potencijal da otvori novo žarište u regionu. Ovo bi bilo još jedno potvrđivanje pravila da u složenim geopolitičkim prostorima poput Kavkaza infrastrukturni projekti nikada nisu samo ekonomska pitanja, već i instrumenti moći i uticaja.
Projekat Zangezur koridora, koji bi povezao Azerbejdžan sa njegovom enklavom Nahčivan preko juga Jermenije, predstavlja više od pitanja infrastrukture. U uslovima nestabilnog geopolitičkog okruženja u južnom Kavkazu, ovaj projekat se mora posmatrati kao deo šireg procesa prekrajanja transportnih i bezbednosnih mapa u regionu.
Novi Vesnik