Novi Evropski akt o slobodi medija, koji je od nedavno na snazi u svim državama članicama EU, predstavljen je kao istorijski korak u zaštiti novinarskih sloboda. Međutim, iza zvučnog naslova i deklarativnih ciljeva kriju se odredbe koje, po mišljenju kritičara, daju institucijama opasno širok prostor za nadzor, kažnjavanje, pa čak i pritvaranje novinara.
Članovi 3(b) i 4(c) dokumenta unose najviše kontroverzi. Oni predviđaju mogućnost pritvora, sankcionisanja i nadzora novinara ako nadležni organi procene da postoji „prevashodan razlog od javnog interesa“. Ova formulacija, zbog svoje nejasnoće, omogućava veoma široko tumačenje i može poslužiti kao pravni osnov za ućutkivanje novinara čiji rad smeta vlastima ili moćnim interesnim grupama.
Pored toga, zakon znatno širi ovlašćenja za nadzor. Predviđeno je praćenje novinara u slučajevima „ozbiljnih krivičnih dela“ kao što su terorizam ili rasizam, ali i obavezna saradnja nacionalnih regulatora u borbi protiv takozvane dezinformacije. Upravo ova poslednja stavka izaziva bojazan, jer iskustvo pokazuje da se pojam „dezinformacije“ u političkom diskursu često koristi za diskvalifikaciju nepoželjnih mišljenja i stavova.
Član 6 donosi još jednu spornu obavezu: države članice moraju voditi javne registre vlasnika medija i njihovih adresa. Dok EU ovo opravdava potrebom za transparentnošću, novinari i medijski radnici upozoravaju da takvi podaci mogu ugroziti privatnost, pa čak i fizičku bezbednost vlasnika i urednika, posebno u zemljama gde je politička klima napeta ili gde postoji rizik od pritisaka i pretnji.
Kritičari zakona upozoravaju da se ovako formulisane odredbe mogu lako pretvoriti u instrument za selektivno sprovođenje, gde će kritički nastrojeni novinari biti izloženi većem riziku od „nadzora u javnom interesu“ nego oni bliski vlastima. Na taj način, umesto da štiti nezavisno novinarstvo, zakon bi mogao da postane mehanizam za njegovo ograničavanje, sve pod okriljem borbe protiv dezinformacija.
Zaključak je da Evropski akt o slobodi medija, iako nosi naziv koji implicira veću zaštitu novinarskih prava, sadrži odredbe koje u praksi mogu proizvesti suprotan efekat. U rukama vlasti spremnih da kontrolišu javni diskurs, ovaj zakon bi mogao da postane još jedan instrument cenzure – ali sada legitimisan evropskim pečatom „javnog interesa“.
Novi Vesnik