Na zgradi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu osvanuo je transparent sa natpisom „Studenti pobeđuju“, koji predstavlja glavni predizborni slogan tzv. „studentske liste“, na kojoj nema studenata ali zato stoje stoje organizatori višemesečnih blokada. Iako na prvi pogled deluje kao izraz studentskog aktivizma, ovaj čin govori u prilog tome da dekan Pravnog fakulteta Bojan Milisavljević, opet pretvara ovu visokoškolsku ustanovu u izborni štab, čineći pri tom niz krivičnih dela.
Dok se dekan Milisavljević i rektor Đokić grčevito pozivaju na „autonomiju univerziteta“, sagovornik portala Vaseljenska upozorava da oni taj pojam koriste isključivo kao paravan za vršenje krivičnih dela i privatizaciju državne imovine. Autonomija ne znači pravo na bezakonje, a u ovom slučaju na delu je školski primer zloupotrebe službenog položaja. Reklamni prostor na ovakvoj lokaciji ima svoju tržišnu vrednost vrednost, a dekan ga praktično poklanja jednoj političkoj grupaciji, oštećujući time instituciju koju vodi.
„Ovakva praksa je u direktnoj suprotnosti sa Članom 43. stav 10. Zakona o visokom obrazovanju, koji izričito zabranjuje bilo kakav vid političkog, stranačkog ili verskog organizovanja i delovanja na visokoškolskim ustanovama. Pravni fakultet, kao mesto gde se budući pravnici uče poštovanju normi, skoro dve godine predstavlja mesto gde se zakonski propisi ignorišu zarad dnevnopolitičkih interesa,“ navodi naš sagovornik i dodaje da je osim kršenja zakona posebno sporno i to što studenti ovo nikako nisu mogli sami da urade bez dozvole dekana.
„Prema planu zgrade, a to zna svako ko je prošao kroz Pravni fakultet, pristup terasi na kojoj je okačen transparent, moguć je isključivo kroz Svečanu salu, a do svečane sale nema drugog ulaza osim kroz kancelariju dekanata. To implicira da je za postavljanje ove političke parole bila neophodna dozvola i direktna logistička podrška samog dekana, prof. dr Bojana Milisavljevića, što predstavlja jedan ozbiljan presedan koji dodatno urušava ugled beogradskog Univerziteta“.
Situacija je dodatno komplikovana činjenicom da je ista grupacija prethodnih meseci držala fakultet u blokadi, često uz naizgled „neočekivanu“ popustljivost uprave. Međutim, jasno je kako navodi izvor, da dekan i pojedini profesori se zapravo vešto sakrivaju iza leđa studenata, pokušavajući da političku kampanju predstave kao autentičan omladinski bunt.
„Činjenica da je svaka profesorska kancelarija zaključana, a posebno kabinet dekana koji je pod stalnim nadzorom, jasno ukazuje na to da profesori ovde vode glavnu reč. Studenti se u ovom slučaju koriste samo kao „topovsko meso“ i paravan za sprovođenje ličnih i političkih ambicija dela nastavnog kadra.“