16
mar
Ovo nije kraj simulakruma, ali inšalah da je početak kraja. Tužan i savršeno očekivan presek stanja: 1. jučerašnje oslobođenje Diznigrada donelo je nenormalnu količinu emotivnog i svakog drugog pražnjenja, a onda ih je dočekao kišni sivi dan, čak i pre „sranja“, energija je bila parastos u odnosu na sinoćnju, pa i na žurke u ostalim gradovima pre 2. za ova četiri meseca nigde nisam komentarisala same studente (iz mnogih razloga, o tome drugom prilikom), ali sada situacija primorava na sledeće: studenti su „pumpali“, i sami proizvodili i uzvikivali parole mržnje i podsmevanja, nikada i nigde se nisu ogradili od jezivih…
