Pet misli koje nas sprečavaju da budemo srećni: Obratite pažnju na njih

To je pozadinska buka koju gotovo i ne primećujete. Ponekad negativni misaoni obrasci preuzimaju i otežavaju fokusiranje na bilo šta drugo, kaže specijalista za ljudsko ponašanje Melodi Vajlding.

Ovi obrasci deluju kao katalizator koji nam pomaže da idemo napred ili mogu biti kao kočnica koja nas sprečava da se razvijamo.

Evo nekih neproduktivnih i negativnih obrazaca razmišljanja koji vas sprečavaju da se razvijate:

1. Razmišljanje na sve ili ništa

Pojavljuje se kada situaciju vidite samo u krajnostima, ne ostavljajući prostora za srednji put. Na primer, kao kada kažete „“ko mi ovo ne uspe, to znači da je to totalni neuspeh“. Vajlding kaže da je to kao kada pretpostavite da morate da budete stručnjak za nešto da bi ta stvar bila deo vašeg života. Ako, na primer, želite da svoje zdrave recepte podelite sa ostatkom sveta, umesto da ih objavljujete na društvenim mrežama, imate osećaj da pre toga morate da postanete sertifikovani nutricionista. Pokušajte da vidite srednji put. Ne postoji samo crno-belo i ne morate ići u krajnosti da biste nešto postigli.

КАЗНИЛИ МЕ ЗА ПЕСМУ КОЈУ САМ ПЕВАО У СРБИЈИ: Певач Давор Олуић о претњи затвором и малтретирању које су му приредили хрватски полицајци

2. Preterana generalizacija

Slično je razmišljanju „sve ili ništa“ u smislu da je to misaoni obrazac koji situaciju dovodi do krajnosti. „Koncept je da ako ste pogrešili u poslednjoj prezentaciji, sigurno ćete pogrešiti u sledećoj“, kaže Melodi Vajlding. Ovakav način razmišljanja je potpuno pogrešan. Svaki put kada osetite da se pojavljuje, specijalista preporučuje da napravite pauzu od jednog minuta i razmislite o problemu. Ako niste uspeli u prošloj prezentaciji, to znači da ćete se bolje pripremiti za sledeću. Ono što se dogodilo u prošlosti ne sme se ponoviti u budućnosti.

Preporučujemo: Mislima napisao poruku na društvenim mrežama preko implanta u mozgu – VIDEO

3. Isključivanje pozitivnog dela

Specijalista kaže da je ovo još jedan neproduktivan obrazac razmišljanja koji se posebno javlja kod ljudi koji imaju problema sa samopouzdanjem. „Primer je teškoća prihvatanja komplimenata“, kaže Vajlding. „Kao kada ste zaista naporno radili za nešto, i kada ljudi to cene, vaš odgovor je da je to bio timski rad umesto da samo kažete hvala. Ili kada uradite nešto veoma dobro, ali kažete sebi da je svako to mogao da uradi.“

Za borbu protiv ovog negativnog obrasca, specijalista preporučuje vođenje „dosijea pohvala“. To je navika po kojoj svake nedelje ili svakog dana razmišljate o uspesima i dobrim stvarima. Ne mora da se radi o vašim dostignućima, ali može da se radi o malim trenucima pobede, kao što je činjenica da ste uspešno prebrodili težak razgovor ili da ste pokušali nešto novo, van vaše zone komfora.

Cilj je da vremenom naučite da prepoznate svoje kvalitete i zaustavite obrazac razmišljanja koji poništava pozitivne delove.

4. Emocionalno razmišljanje

Ako osećate da nešto ne možete da uradite, to ne znači da je tako. „U slučaju emocionalnog razmišljanja, pretpostavljamo da ono što osećamo mora biti istina.“ Na primer, ako sebi kažete „osećam da nisam u stanju da vozim“, automatski ćete poverovati da je to stvarno i istinito, iako možda nikada niste pokušali.

Хроника темељно припреманог злочина

Za borbu protiv ovog obrasca, specijalista preporučuje podešavanje tajmera do 30 minuta. U ovom intervalu dozvolite svim emocijama da isplivaju na površinu: tuga, krivica, anksioznost ili bilo šta drugo. Nakon što vreme istekne, nastavite dalje. Na taj način možete da ih razdvojite kako vam negativne emocije ne bi zavladale ceo dan. To je kao „dnevnik brige“ koji vam pomaže u borbi protiv anksioznosti.

Preporučujemo: SVE ŠTO NISTE ZNALI O SLANINI Zapanjiće vas ovih 7 činjenica i dobićete potrebu da je jedete svaki dan

5. Izjave koje uključuju „mora“

Izjave koje uključuju obavezno su usredsređene na očekivanja koja imamo od sebe. Na primer, kada kažete sebi „Morao sam da postanem bolji u ovome do sada“.

Da biste se nosili sa ovim razmišljanjem, potrebno je biti popustljiv prema sebi. Pre svega, pokušajte da saznate odakle ta očekivanja koja postavljate sebi. Da li dolaze od šefa, partnera, roditelja? Iako imate skup vrednosti i pravila po kojima živite svoj život, pokušajte da shvatite ko je stvorio ova pravila i da li vam ona dozvoljavaju da živite svoj život onako kako želite. Umesto da se fokusirate na ono što ne možete, fokusirajte se na ono što možete i napredak koji ostvarujete.

BONUS VIDEO: