Bolest prelazi u endemsku fazu, vakcinacija će ubuduće biti neophodna samo za najugroženije, a paralelna pojava gripa i kovida ne znači nužno katastrofu.
Ko još u protekle dve godine nije postavio pitanje „Da li je pandemija konačno gotova?“ ili „Kada ćemo konačno moći da nastavimo sa normalnim životom?“ Odgovor na ta pitanja – pokazala je anliza Džejmsa Galagera, BBC-jevog novinara koji se bavi zdravstvom i naukom – mogao bi da bude „vrlo brzo“.
Sve se više veruje da omikron Veliku Britaniju ka samoj završnici pandemije. Ali, šta sledi nakon toga? Virus neće magično nestati. Umesto toga, moraćemo da se naviknemo na novu reč – „endemski“, što zapravo znači da kovid definitivno ostaje s nama.
Nova era?
Da li smo, stvarno, na pragu nove ere kovida i šta će to značiti za naše živote?
„Malo nam fali, ovo sada je početak kraja, barem u Ujedinjenom Kraljevstvu“, smatra profesor Džulijan Hiskoks, šef katedre za infektivne bolesti i globalno zdravlje na Univerzitetu u Liverpulu. „Mislim da će nam se životi tokom 2022. gotovo u potpunosti vratiti na ono kakvi su bili pre pandemije“.
Ono što se menja je naš imunitet. Novi koronavirus pojavio se pre dve godine u kineskom gradu Vuhanu i tada smo bili ranjivi. Bio je to potpuno nov virus sa kojim naši imuno sistemi nisu imali dodira, a nismo imali ni vakcine ni lekove koji bi pomogli u borbi sa njim.
Rezultat je bio kao da je neko aktivirao bacač plamena u fabrici vatrometa. Kovid se svetom proširio eksplozivno, ali požar koji je izazvao ne može doveka goreti istim intenzitetom.
Od početka su postojale dve opcije – ili ćemo ugušiti kovid, kao što je to bio slučaj sa ebolom u zapadnoj Africi, ili će se sam primiriti ali i ostati sa nama dugoročno i pridružiti se čitavom nizu endemskih zaraza – od obične prehlade preko HIV-a, boginja i malarije do tuberkuloze – koje su uvek prisutne.
Neizbežna opcija
Za mnoge je ova druga opcija – s obzirom da je reč o virusu koji se širi vazduhom, i to i pre nego se kod zaraženih pojave simptomi – od početka bila neizbežna.
„Endemičnost je upisana u ovaj virus“, kaže dr Elisabeta Gropeli, virološkinja sa Sent Džordž univerziteta u Londonu.
„Vrlo sam optimistična. Uskoro ćemo biti u situaciji da virus cirkuliše, vodićemo računa o zaštiti najugroženijih dok ćemo za sve ostale koji se zaraze to prihvatiti jer će se prosečna osoba oporaviti“, rekla je ona.
Epidemiolozi, koji proučavaju širenje bolesti, neku zarazu najčešće smatraju endemskom kada je njeno širenje konzistentno i predvidljivo, kada nema iznenadnih eksplozija „slučajeva“ kakve smo gledali u raznim talasima ove pandemije.
Profesorka Azra Gani, epidemiološkinja sa londonskog Imperijal koledža, kaže da izraz „endemski“ podrazumeva život sa kovidom, ali bez restrikcija. Ona smatra da ćemo do toga doći „vrlo brzo“.
„Deluje da je prošlo mnogo vremena do ove faze, ali od početka vakcinacije proteklo je samo godinu dana i već smo zbog toga slobodniji nego ranije“, rekla je Gani.
Jedino što bi moglo da poremeti ovakav razvoj situacije je pojava neke nove varijante koronavirusa koja bi mogla da preuzme dominaciju nad omikronom i pritom izazove značajno teže kliničke slike.
Farmaceutska kompanija Novartis prijavila je dva smrtna slučaja pacijenata zbog akutnog zastoja jetre nakon tretmana zolgensma, genske terapije koja se [Opširnije...]
Savetnici za vakcinaciju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) danas su jednoglasno odlučili da odobre Fajzerove i Modernine [Opširnije...]
Jedan Nemac iz Magdeburga oborio je rekord u primanju vakcina protiv korona virusa - primio ih je čak 87, piše [Opširnije...]
Deciji pisac Dragomir Djordjevic, rodjen 1953. preminuo 1999. godine. Dragomir Đorđević autor je čuvene pesme "Nije lako biti dete", pesme [Opširnije...]
Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović kaže za Kurir da će krizni štab na sutrašnjoj sednici razmotriti i uvođenje četvrte i [Opširnije...]