Priprema skloništa počela je nakon što je Rusija rasporedila više od 100.000 vojnika duž granice s Ukrajinom.
Evhen Herasimov otključava bravu i pomera zasun na metalnim vratima jedne zgrade iz sovjetske ere u snegom prekrivenom Kijevu.
Na dnu stepenica su je relikt nekih prošlih vremena: bunker iz ere Hladnog rata sposoban da izdrži nuklearni napad, piše britanski Telegraf a prenosi Jutarnji.
Godinama je ovaj bunker služio kao turistička atrakcija ali zbog sve učestalijih ruskih pretnji ratom, bunkeri se sada uređuju kako bi ponovno bili spremni za upotrebu.
Dizajnirani tako da mogu da prime 350 ljudi, bunkeri su sada sveže ofarbani u boju senfa. Instalirano je deset kreveta na sprat kao i autonomni pročišćivač vazduha koji može bez prekida da radi do dve nedelje.
U drvenim kutijama u uglu su i nove gas-maske koje Herasimov, koji upravlja sa skoro 400 skloništa za hitne situacije u svom susedstvu, drži pod ključem.
– Radimo na tome da ponovno osposobimo skloništa: krečimo ih, čistimo, uklanjamo buš jer ovo je prvi put da smo suočeni s nekom spoljnom pretnjom. A preti nam Rusija, kaže Herasimov dok pokazuje sklonište iz postsovjetske ere.
Pripremanje skloništa počelo je nakon što je Rusija rasporedila više od 100.000 vojnika duž granice s Ukrajinom i, kako tvrdi Telegraf, zapretila invazijom.
Kao odgovor, gradonačelnik Kijeva prošlog meseca je naredio da se svi hladnoratovski bunkeri i podzemni prostori pregledaju i da se utvrdi mogu li poslužiti kao skloništa u slučaju ruske invazije ili napada.
Skloništa za milione
U Kijevu sada ima oko 500 posve opremljenih skloništa, plus još 4.000 drugih podzemnih prostora poput raznih podruma i podzemnih garaža, u kojima bi u slučaju vazdušne uzbune ili napada ljudi mogli da se sakriju.
Ima dovoljno mesta da se skloni oko 2,8 miliona stanovnika što je otprilike ukupan broj stanovnika Kijeva.
Ruska državna televizija takve je pripreme nazvala „histeričnim“.
Pripreme su izazvane najgorim tenzijama između Rusije i Zapada od kraja Hladnoga rata, s Ukrajinom kao ključnom tačkom sukoba, podseća Telegraf.
Diplomate iz Moskve ranije su ove sedmice održale tri runde pregovora sa zvaničnicima SAD-a, NATO-a i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnjuu cilju deeskalacije situacije. Pregovori su završeni u, kako je rečeno u rusiji, „svojevrsnoj slepoj ulici“.
U petak je Amerika optužila Moskvu da je poslala sabotere kako bi izveli tajne operacije na istoku Ukrajine. Iz Bele kuće poručuju da bi operacije mogle da uključe i sabotiranje ruskih snaga kako bi se stvorio razlog za invaziju i to već idućeg meseca.
Kremlj je prošlog meseca objavio listu zahteva i zatražio od SAD i NATO da povuku trupe i oružje iz zemalja istočne Evrope i obavežu se da će bivšim sovjetskim zemljama zabraniti da se ikada pridruže NATO savezu.
Uzmi ili ostavi
Glavna američka pregovaračica Vendi Šerman je zahteve opisala kao loš početak ali je ruski predsednik Vladimir Putin jasno stavio do znanja međunarodnoj zajednici da Moskva nije zainteresovana za bilo kakve ustupke i da je reč o ponudi „uzmi ili ostavi“.
Putin i drugi ruski zvaničnici takođe su upozorili da će, ako diplomatija zakaže, biti prisiljeni da upotrebe vojsku, navodi Telegraf.
– Nemamo više strpljenja, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u petak kad su ga novinari pitali čemu žurba oko traženja beubednosnih garancija.
– Da budem do kraja jasan: Zapad je prešao granicu i nastavio s eskalacijom što je u suprotnosti sa svim dogovorima, upozorio je on.
Moskva sada čeka od SAD pisani odgovor na njihove zahteve nakon čega će odlučiti o daljim akcijama, rekao je Lavrov.
Nije jasno na kakvu konkretnu vojnu akciju protiv Ukrajine Rusija planira ali se mnogi boje ponavljanja 2014. godine kad je Moskva izvela invaziju na Krim i anektirala ga, protivno međunarodnom pravu. To je takođe pojačalo separatističke konflikte na istoku zemlje koji još uvek traju.
Uprkos izjavama Putina da ne planira da šalje vojsku, vlada Ukrajine se priprema za najgori mogući scenario.
Herasimov pazi na 300 skloništa u stambenoj četvrti Kijeva na levoj obali reke Dnjepar, uključujući i bunker ispod njegove kancelarije.
Kad su vlasti prvi put odlučile da pripreme skloništa, zatekli su mnoga od njih u jadnom stanju.
– Pažljivo, sveža boja, upozorio je Herasimov dok je novinarima u jednom skloništu pokazivao upravo instaliran umivaonik.
Herasimov je sredovečni čovek kome se tu i tamo omakne koja reč njegovog maternjeg jezika, ruskog. Otvara slavinu kako bi pokazao čistu vodu koja teče iz metalne cisterne smeštene na sredini prostorije.
Bele strelice
Lokalne vlasti su prošloga meseca objavile spisak svih bunkera i skloništa koja se mogu koristiti u slučaju rata. Mali beli znak sa strelicom i brojem skloništa nacrtan je na uglu zgrade, ali malo ko na njega obraća pažnju
Volodimir Šabanin koji se upravo vratio u Kijev nakon što je skoro godinu dana proveo u svojoj kolibi na selu kaže da nije imao pojma da postoji bunker, ali da je već proverio kakvo je stanje podruma ispod njegove zgrade.
– U mojoj su zgradi dva skloništa. Lako ih je naći, obeležena su strelicama, kaže.
No ako Rusi zaista napadnu, sakrivanje u podrum je poslednja stvar o kojoj razmiplja.
– Znam šta treba raditi u slučaju rata. Služio sam vojsku i prijaviću se da idem da branim svoju zemlju!, kaže.
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
Kurir.rs
Bela kuća pozvala je američke zakonodavce da odobre zahtev predsednika Džozefa Bajdena za dodatnih 24 milijarde dolara za Kijev do [Opširnije...]
Fudbalerke Srbije ostvarile su veliku pobedu u prvom, istorijskom meču u novoosnovanoj UEFA Ligi nacija, pošto su u Gdanjsku bile [Opširnije...]
Odluka Velike Britanije i SAD da isporuče Kijevu oružje sa osiromašenim uranijumom dovelo je do najtežih, dugoročnih posledica po region [Opširnije...]
Njujork tajms objavio da podaci s kojima raspolažu ukazuju na to da je za masakr na pijaci u Kostjantinovki kriva [Opširnije...]
Uvoz ukrajinskog žita, koje ne ispunjava uslove kvaliteta, graniči sa genocidom, smatra bugarski ekonomista Grigor Sarijski, komentarišući vest da je [Opširnije...]