Dr Adnan Čirgić, dekan Fakulteta za crnogorski jezik i književnost, kaže da je borba za jezik borba protiv asimilacije crnogorskog identiteta.
On je dodao da se, da je donet zakon o crnogorskom jeziku, ne bi moglo desiti da cela Vlada Crne Gore govori srpskim jezikom.
Čirgić kaže da to nije zato što su oni stvarni govornici srpskoga jezika, već zato što smatraju da crnogorski jezik ne postoji. U izjavi za podgoričku Pobjedu kaže da su takvi, kako navodi, „šovinistički stavovi delegirali i Vesnu Bratić na mesto ministarke prosvete, nauke i kulture.
Čirgić kaže da se jedan od najbitnijih događaja u savremenoj jezičkoj montenegristici dogodio u decembru 2017. godine, kada je, kako navodi, crnogorski jezik dobio svoj ISO kôd od Tehničkog komiteta sa sedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.
„Tada je crnogorski jezik postao ravnopravni član svetske porodice jezika, a ta se činjenica nekome može sviđati ili ne sviđati, ali je to međunarodno priznanje nemoguće osporiti“, rekao je Čirgić.
Činjenica je, ističe, da se u Crnoj Gori govori crnogorskim jezikom i da na tu činjenicu ne utiče nacionalno ili kakvo drugo opredeljenje govornika i to se ne odnosi na pripadnike albanske i romske nacionalne manjine.
„Međutim, to međunarodno priznanje nije uticalo na stav onoga dela govornika koji iz ideoloških razloga smatraju da crnogorski jezik ne postoji“, kaže Čirgić.
Čirgić tvrdi da, osim Srbije, u regionu nema države koja osporava pitanje crnogorskoga jezika.
„S druge strane, u Srbiji se ne osporava samo crnogorski jezik, već i hrvatski i bosanski. Istina, pre će se onde uvažiti i hrvatski i bosanski no crnogorski jer bi priznanje crnogorskoga jezika značilo njihovo odustajanje od baštine nastale na tome jeziku“, kaže Čirgić i dodaje:
„Odnos Srbije prema crnogorskome jeziku ne bi trebalo da bude crnogorski nego srpski problem. Taj se problem u brojnim državama rešava principom reciprociteta. Toga nije bila svjesna ni prethodna kulturna i prosvetna vlast, a primenu reciprociteta od ove vlasti, koja Crnu Goru vidi kao region Srbije, bilo bi naivno očekivati“.
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
Tanjug
Glamoč, jednu od četiri lokalne zajednice s većinski srpskim stanovništvom u Federaciji BiH (FBiH), koja teritorijalno pripada Kantonu 10, mnogi [Opširnije...]
РЕЧ "праскозорје" изабрана је за најлепшу српску реч од оних које су ученици предложили на конкурсу који је Друштво за [Opširnije...]
Moja teza je da gospoda srbisti, ja i ostali „koji su ostali u devetnaestom veku” s jedne i Tasovci s [Opširnije...]
ПЕТИЦИЈУ коју смо покренули, а у којој се тражи подршка иницијативи да се уведе натпредметни статус српског језика и књижевности [Opširnije...]
Ako kažete da večeras idete “do čaršije” neko će vas verovatno i razumeti, ali kuda ste se uputili ako idete [Opširnije...]