aleksandar vućčić

Ne mogu da odolim a da se ponovo ne okrenem za Zoranom Mihajlović, kao što se okrećem na ulici kad ugledam ženu od koje se gubi dah. I jedino što mi može povratiti dah svodi se na reči: takva pojava je neuništiva, ništa joj ne mogu ni godine, ni oni koji obleću oko nje, ni vatra ni voda, ni visoka ni niska temperatura, ali ni uništitelji Srbije, od Labusa i Đinđića, pa sve do Aleksandra Vučića. (I gde li se sakrio Miroljub Labus, hoće li ga ikad srpski mosad privesti istini?) Već ta činjenica o Mihajlovićkinoj neuništivosti dovoljna je da…