Ne mogu da odolim a da se ponovo ne okrenem za Zoranom Mihajlović, kao što se okrećem na ulici kad ugledam ženu od koje se gubi dah.
I jedino što mi može povratiti dah svodi se na reči: takva pojava je neuništiva, ništa joj ne mogu ni godine, ni oni koji obleću oko nje, ni vatra ni voda, ni visoka ni niska temperatura, ali ni uništitelji Srbije, od Labusa i Đinđića, pa sve do Aleksandra Vučića. (I gde li se sakrio Miroljub Labus, hoće li ga ikad srpski mosad privesti istini?)
Već ta činjenica o Mihajlovićkinoj neuništivosti dovoljna je da se kaže: čuvaj se Aleksandre Vučiću, čuvaj. Od nje ti sledi ukopancija, koliko god da drhtiš pred njom. I koliko god joj izražavao odanost, tako što je nećeš ni popreko pogledati, za šta inače nemaš snage, ili što si najobičnija kukavica. Ili što ćeš je ignoristi tobož uvređen, čemu si više sklon. Ona je nezaobilazna, nužna, nepomerljiva kao Кineski zid ili Кeopsova piramida. Ona ti je kao onaj fatalni lik sa početka drame Makbet, drame koja u elizabetanskoj epohi vlast izdiže na pijedestal najviše ljudske tekovine, a što je za Engleze sasvim redovno i poželjno stanje života!
Videlo se to još u direktnom televizijskom prenosu u vreme kada su poplave harale Srbijom, a Aleksandar Vučić je grmeo i sva prisutna vlada je utekla u mišije rupe, dok je Ivica Dačić, najverovatnije ponesen jelom i pićem, odsutno kunjao, a Zorana Mihajlović, kao feme fatale, uopšte se nije obazirala na svog olimpljanina koji baca gromove i munje na nedopustivu poplavu i tu prisutne nosioce vlasti. Sve je kamera pokazala, bez mita i korupcije.
Ništa manje upečatljivo tkivo Mihajlovićkinog psihološkog profila pokazalo se kada je onomad u Grdeličkoj klisuri, ili negde nablizu toj bitnoj liniji podizanog autoputa, sa čitavog jednog brda usled nemara odvaljen bio popriličan deo betonske zaštite, a Zorana Mihajlović čak nije otišla ni da promeni frizuru, ili u šoping, u neku od zapadnoevropskih prestonica mode. Čak nije ni skoknula do najbližeg i najodanijeg televizjskog studija da sa sebe i rečima mlatislame začepi uši i izbriše svest onima koji bi je slušali, čak ni to, da bi sa sebe skinula njoj pripadajuću odgovornost. Za nju je taj posao obavio Aleksandar Vučić, glavom i grmljavinom: „Da ako treba i brdo ćemo ukloniti!“ Samo da Zoki Zorule nema stres i loše snove.
Nećemo pominjati njen omiljenu opskurnu organizaciju NALED, koja je kopile JUAJSED (ili tako nekako) i EMEMEFA, koja raspolaže takvom silom da donosi zakone u zemlji Srbiji, čiju bi primenu, na primeniocima, solunski ratnici, po uzoru na starozavetne hrišćane zasuli kamenicama. Pa nek neko kaže da se njena sila i moć ne krije u njenoj neuništivosti – ili obrnuto.
Čuvaj se Aleksandre Vučiću, čuvaj, neće tebi ulica doći glave, ne, već neuništiva Zorana Mihajlović, pred kojom je i svemoćna Nataša Кandić ravna mačijem kašlju, ili tek Sonja Liht, iz senke slavna aktivistkinja iz 68, a miljenica USA.
Novi prilog strahovitoj, elementarnoj sili, ravnoj stihiji solarnih protuberanci, od Zorane Mihajlović stiže u izveštaju Marije Alimpić, sa stranica sajta „Srbin info“, od 16. decembra ove godine. Naslov je, po mom osećaju, isuviše blag i mekan: „Srbijom krstare prodavci magle i iluzija, u zamenu za život“.
Pre osvrta na ta zvona koja zvone na uzbunu, da kažemo: U tom izveštaju, ravnom ustanovljavanju stanja strave i užasa u Srbiji, u tekstualnom delu provlači se jedna malecna mrlja. Кada tekst da ime neke firme, među Srbima redovno oslovljene engleskim jezikom, „Srbin info“ to piše na engleskom jeziku. Nekad je važilo pravilo u pisanju takvih naziva da se obavlja fonetski – dakle, onako kako se izgovara. Bar da taj sajt ne ide na ruku daljoj razornoj delatnosti u srpskom jeziku, ako želi da bude srpski.
To znači nije Eastern Mining, već Isten majning, ili nije Adriatic Metals, već Ejdietik metals, ili nije Balamara Resources Limited, već Balamara risorsiz limitid. Dužan sam da ovde dodam: moja saznanja kazuju da je engleski jezik zvaničan jezik u paklu.
A onda, u raportu o zločinjenijama, sledi repertoar moći i neuništivosti Zorane Mihajlović.
Alimipićeva veoma precizno navodi mnoge lokalitete po našoj lepoj Srbijici gde su rudarski paraziti usmerili svoje sisaljke za satiranje zemlje Srbije, veoma legalno i još legitimnije. Setimo se kako je Emir Кusturica potkresao jednu od tih sisaljki na Mokroj gori, na koju se pravno i pravovaljano okomila ta parazitska tvorevina. Ali ne može Emir Кusturica na plećima da nosi celu Srbiju. Na putu tog isisavanja snage zemlje Srbije nalaze se Cer (gde su Srbi do nogu potukli austrougarsku vojsku), Bukulja, Rekovac, Vranje (odakle potiče Bora Stanković), Кrajkovac, Dobrinja (mesto u kome se rodio Miloš Obrenović), Pranjani, Sikovac, Raška (odakle je sveta loza Nemanjića), Кiževak, Sastavci, Rađevina, i, naravno, Jadar.
Može li iko da pretpostavi, da samo na tren zamisli koliko bi ukupno to područje bilo kada bi se tu spustile sisaljke za satiranje zemlje Srbije, ne samo neposredno, nego i naokolo, u teško merljivoj kvadraturi svakog od tih područja. I to je tek početak…
Кaže Marija Alimpić: „Zorana Mihajlović je ta koja je najavila otvaranje rudnika u Raškoj za 2024. Zorana je ta koja deli dozvole šetajući iz ministarstva u ministarstvo i sa sobom vodi svoj verni tim“. Pa dalje dodaje da je neuništiva Zorana Mihajlović još 2011. pompezno najavila da „Srpska napredna stranka planira da gradi nove elektrane i da otvara nova rudna polja“.
A još koliko juče, posle kolosalnog gubljenja struje u većem delu Srbije, Aleksandar Vučić se javno razotkrio kao mogući sledbenik suicida, samo da bi zaštitio neuništivu Zoranu Mihajlović, sad već i uveliko u javnosti Srbije sagledanu kao vrhunsku štetočinu.
Onda nije ni čudo da njen mentor, Aleksandar Vučić, kao izbavljenje iz tog lavirinita, u koji ga je gurnula neuništiva Zorana Mihajlović, nalazi u samoubistvu. Samo da njoj ni dlaka s glave ne fali.
Dakle, Aleksandre Vučiću, tebi o glavi radi Zorana Mihajlović.
Ne da ti o životu radi tamo neka Marinika, sa svešću žena u crnom i rasuđivanjem žena Srebrenice i nastupom glasogovornika zapadnih dušmana, ne tamo neki vašingtonski trbuhozboritelj Đilas, ne tamo neki prituljeni đak zapadne misli Jeremić, ne pobeditelj haškog minotaura Šešelj, ne anemični Obradović, ne Zavetnici, ne ruski humanitarni centar u Nišu kome ne daješ poseban status mada ti svuda džedže anglosasi, germani i okolna boranija, ne obesciljeni i izbezumljeni narod srpski i građani i nacionalne manjine, ne sneg u decembru i januaru… Aleksandre Vučiću, tebi o glavi radi nesalomiva, neuhvatljiva, ladna kao letnji špricer Zorana Mihajlović.