Lažu, narode moj
Zašto bi državni vrh Srbije „zapucao“ na mirne demonstrante zvučnim topom, dajući protestima novu snagu? Pogledajmo kakav odgovor nude NATO simulacije.
Nepodnošljiva je lakoća sa kojom ovih dana, uz puno reči i malo argumenata, laka konjica osokoljene srpske opozicije i isluženog civilnog sektora, afirmiše tešku optužbu da je država 15. marta zabranjenim oružjem krenula na svoj neposlušni narod. Zašto bi državni vrh, nalaže logika, bacao so na živu ranu i to u trenutku kada se studenti pozvali na mirno razilaženje prisutnih, ili preciznije – o čemu svedoči činjenica da na istinu pretenduju oni trećerazredni javni poslenici koji su se u godinama iza nas dokazali kao najveći falsifikatori dokaza i gospodari srpskih poraza? Da li će buduća istraga utvrditi da je srpskom državnom vrhu baš kao nekada Sadamu Huseinu podmetnuto zabranjeno oružje kao element psihološke operacije čije pogubne posledice se, po narod i državu, mogu samo naslutiti…
SUPROTNO OPTUŽBAMA
Rekonstruišimo događaj. Prvo, zvučni top, suprotno navedenim optužbama,nikako nije mogao biti postavljen na zgradi Predsedništva. Njegov domet iznosi između 50 i 500 metara, dok razdaljina od tačke gde je snimljen video (kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta) do Predsedništva iznosi tačno 600 metara. To znači da bi jasan zvuk mogao da se probije ali efekat nikako ne bi mogao biti fizičko pomeranje ljudi.
Dalje, raspored kretanja mase sugeriše da bi za razdvajanje ljudi na način koji se vidi na snimcima morali biti korišćena dva bočno usmerena LRAD uređaja, postavljena na suprotnim stranama ulice – što bi značilo, pretpostavke idu u tom pravcu, da su postavljeni na zgradama Beograđanke i muzeja Paje Jovanovića. Ako uvažimo ovu postavku – logično bi bilo da su efekti zvučnog topa bili jači upravo kod tih zgrada, ali na terenu nije zabeležen nikakav dokaz koji bi to potkrepio, osim mase koja je upala u histeriju.
Postavlja se i pitanje zašto zvuk, recimo, nije zabeležen kod Pionirskog parka, kada je domet zvučnog topa proteže preko kilometar u svim pravcima. Ili zašto bi sredstvo za kontrolu mase bilo usmereno na potpuno mirni deo okupljenih? Ako je postojao interes da se „smiri“ situacija, zašto top ne bi bio upotrebljen tamo gde je zaista došlo do sukoba s policijom?
POGLED NA ZGRADU EVROPSKOG PARLAMENTA
Uzgred, „napad“ se dogodio tek nakon što je objavljeno da je protest prošao bez incidenata uprkos upozorenjima zapadnih ambasada na moguća nasilja. Ovo i više nego jasno ukazuje da je cela operacija unapred bila osmišljena od strane stranih elemenata čiji je cilj bio da izazovu reakciju i pokrenu eskalaciju. Još jedan detalj zaslužuje pažnju – mesto potencijalne lokacije sa koje je navodno ispaljen zvučni talas. U radijusu udara nalazi se i zgrada Evropskog pokreta u Srbiji, organizacije koja neguje čvrste veze sa zapadnim centrima moći.
Ako je uređaj bio postavljen na ovoj lokaciji, u koordinaciji sa kim je to urađeno? Ako pretpostavimo da su zapadne strukture unapred osmislile scenario za medijsku histeriju, onda je bilo potrebno da sam napad deluje što autentičnije. Stoga, teza da je uređaj tajno donet, i aktiviran u tempiranom trenutku kako bi masa bila dovedena u stanje panike- ima logike.
Još jedan set pitanja navodi na razmišljanje:
Kako to nije montaža i prenos uređaja nije uočen ako je već bilo moguće snimiti navodno postavljanje i uklanjanje kamenica po okolnim zgradama? Posebno ako se ima u vidu da su lovci na svaku nepravilnost danima stražarili u delovima grada odakle je navodno došao udar.
Zašto zvučni top nije upotrebljen u piku protesta (oko 18:00 časova), ako je cilj bio da se pošalje „poruka“ demonstrantima? Kakav interes bi imao neko iz vladajućeg režima da produbi proteste i uvede državu u još veći haos, kada je očigledno da vlast ima interes da se situacija smiri, što se može zaključiti iz reakcija bezbednosnih snaga koje su pokazale veliku suzdržanost.
Zašto bi bio usmeren na bočnu ulicu, a ne na jedan od centralnih delova okupljanja, gde su bile postavljene bine – jedna na Slaviji, a druga kod Skupštine?
SIMULACIJA NATO ANALITIKE
Uz pažljivo odabrane snimke, montaže i koordinaciju na društvenim mrežama od strane prozapadnih aktivista, političara, pripadnika NVO sektora, botova koji se predstavljaju kao studenti u blokadi, i naravno ogromnu podršku zapadnih medija- stvorena je iluzija u koju su poverovali čak i oni koji su bili prisutni i spremni da posvedoče da nisu bili meta razarajućeg oružja.
Hladna glava i bistar pogled ne ostavljaju prostora za višak spekulacija, sem ukoliko u želji da opravdate svoj bes ne pristajete da postanete predmet manupilacije koja u ovom slučaju ima sve karakteristike- psihološkog rata. Na ovu činjenicu upozoravaju i analitičari, tvrdnjom da osim što nije upotrebljen zvučni top, Srbija i ne poseduje takvo oružje.
Prva simulacija NATO analitike polazi od pretpostavke da je Srbija legalno nabavila zvučni top preko uobičajenih vojno-policijskih kanala od kompanija iz SAD ili Izraela. U tom slučaju, primena ovog sredstva na protestima bila bi podložna dvostrukoj oceni – domaćoj i međunarodnoj.
Sa pravnog stanovišta, upotreba zvučnog topa morala bi biti u skladu sa propisima o upotrebi sile, dok bi s političkog aspekta bilo neophodno opravdanje zasnovano na proceni bezbednosne ugroženosti. NATO analiza, međutim, ukazuje na visoku verovatnoću da bi svaka primena ovog sredstva protiv mirnih demonstranata bila okarakterisana kao neproporcionalna i politički štetna.
I tu dolazimo do odgonetke zašto je organizatorima protesta, koji podsetimo ne žele da izlaze na izbore i na legitiman način osvoje vlast- jedini izlaz- nasilni put. Međutim, ukoliko bi zaista došlo do mešanja međunarodnog faktora, onog istog koji je proizveo i Merkale i Račak, vrlo je verovatno da bi moglo dođi do izvesnih reakcija i otvorenog mešanja u unutrašnju politiku Srbije. Osim toga, negativna propaganda bi bila toliko jaka da bi fantomski zvučni top viđali svako-malo, dok vlast ne preuzmu oni koji su potpuno po volji lidera ostataka duboke države u Evropi.
OH, TI PODMUKLI RUSI
Ruski Telegram kanal Balkanska Spletnica piše i o drugoj simulaciji NATO analitike.
„Drugi scenario podrazumeva da Beograd nabavlja „zvučni top“ tajno, izbegavajući zvanične kanale kupovine. Od Kine ili Rusije (oh, ti podmukli Rusi!). Ako bi ovako pribavljena tehnika bila upotrebljena na protestima, međunarodna reakcija bi bila mnogo žešća. Nezakonita nabavka od „nepouzdanih“ partnera navodno bi mogla dovesti do sankcija, dalje izolacije Srbije u bezbednosnim strukturama i čak prekida nekih oblika vojne saradnje sa Zapadom“.
Obratite pažnju: u svakom od ovih scenarija upotreba zvučnog oružja tokom mirnih protesta predstavljala bi izuzetno lošu odluku sa pogubnim posledicama za trenutnu vlast. Mogu li njeni predstavnici da to ne razumeju i da „zapucaju“ na mirne demonstrante zvučnim topom, dajući protestnom pokretu novu snagu i dodatno ga konsolidujući?
Naravno, piše autor na pomenutom telegram kanalu, nisam teoretičar zavere, ali nehotice se prisećam kako su u oktobru 2019. eksperti iz Instituta Hopkins ‘smodelovali’ za nas pandemiju, ukazujući na Kineza koji je pojeo slepog miša kao nultog pacijenta, tačno predviđajući digitalne logore sa QR-kodovima, slom međunarodnih logističkih lanaca zbog karantina i čak proračunali procenat obolelih kojima će biti potrebni respiratori.
Kakva genijalna zapažanja. Da li bi srpkom narodu koji ovih dana baulja svojim bespućima trebalo ponuditi ovakve analize na uvid? Nesumnjivo da bi. Uostalom, one dolaze iz zemlje koja duboko poštuje svaku srpsku šajkaču, i za razliku od inspiratora protesta- insisitira na srpskom jedinstvu.