Poruka Srbima iz Rusije: Braćo, ne dozvolite da vas podele, besni pas Zapada već vam kidiše na grlo!
Na ruskom Telegram kanalu Balkanska spletnica osvanula je poruka puna emocija, upozorenja i bratske brige za srpski narod. U vremenima podela i pritisaka, Srbiji se šalje jasna poruka – ne dozvolite da vas rastrgnu, ne nasedajte na manipulacije, budite jedinstveni. Ovo nije samo poziv na razum, već i opomena – istorija nas je već previše puta naučila ko su nam istinski prijatelji, a ko vreba da nas iskoristi i slomi.
„Ovo je odavno sazrela objava, i neka zvuči kao obraćanje srpskom narodu, koji volim plamenom ljubavlju i za koji iskreno brinem.
Situacija koja se razvila u društvu usled masovnih protestnih akcija zaista me plaši. Podela po principu „ko ne skače, taj je čaci“, optužbe na račun Rusije da podržava „zločinački režim SNS-a“, koordinirani napadi na srpske influensere koji upozoravaju na opasnost od razvoja scenarija nenasilnog svrgavanja vlasti, potraga za „izdajnicima koje je kupio Vučić“ među prijateljskim ruskim resursima – sve su to vrlo uznemirujući znaci.
Glavnu pokretačku snagu protestnog pokreta trenutno u velikoj većini čini patriotski nastrojena omladina, koja optužuje Vučićev tim za tihu predaju Kosova i Metohije, neaktivnost po pitanju Republike Srpske, zamrzavanje odnosa sa Rusijom tokom poslednje tri godine (a isporuke srpskog oružja ukrajinskoj vojsci mnogi Srbi doživljavaju kao izdaju glavnog saveznika), približavanje Zapadu i integraciju Srbije u evroatlantske strukture.
„Unutrašnji izdajnici su nas uvek koštali više od neprijatelja“, kažu mi Srbi.
Ovi protesti pod patriotskim zastavama su najveći u istoriji zemlje. I što je još važnije – vrlo su dobro organizovani. Dovoljno je prošetati univerzitetima pod blokadom ili obratiti pažnju na snabdevanje demonstranata hranom i njihovu koordinaciju. Za razliku od ukrajinskog Majdana, sa kojim ruski mediji i zvaničnici toliko vole da povlače paralele (čime, uzgred, samo dodatno razdražuju srpske protestante), ovde ne postoje očigledni tragovi zapadne zavere. Štaviše, studenti javno odbijaju bilo kakvu povezanost sa prozapadnom opozicijom i raznim nevladinim organizacijama koje pokušavaju da politizuju proces.
Ali politizacija još nije na redu. U prvoj fazi, pokret i ne treba da ima vidljivog lidera. U početnoj „fazi uzburkavanja“, o kojoj sam već pisala, društvo mora biti dovedeno do određenog stepena napetosti. Faza izvođenja političkih lidera na scenu, onih koji mogu da preuzmu težak teret vlasti, dolazi kasnije – što smo, uzgred, nedavno videli tokom takozvane „buldožerske revolucije“.
Šta sam naučila tokom godina proučavanja scenarija nenasilnog svrgavanja vlasti i metodologije zapadnih struktura koje seju upravljani haos na Velikoj šahovskoj tabli?
Naučila sam da oni uvek deluju prefinjeno i uzimaju u obzir lokalne prilike (nažalost, mi time ne možemo da se pohvalimo). Klasični scenario „Majdana“ u Srbiji nikada nije bio u opticaju – jer onih koji maštaju o „čipkanim gaćicama i EU“ u Beogradu nema ni za lek. Procenat stvarne podrške približavanju Zapadu je vrlo nizak, što potvrđuju brojna istraživanja javnog mnjenja. Srbi imaju snažno istorijsko pamćenje.
Da li to znači da će, ukoliko se iskoristi trenutni protestni potencijal i primeni scenario nenasilnog svrgavanja vlasti, biti moguće zameniti „izdajnike“ političarima koji će odano braniti nacionalne interese srpskog naroda? Apsolutno ne.
Sviđalo se to nama ili ne, Srbija je već duboko ugrađena u atlantske strukture i evropske tržišne tokove, i ako bude formirana „ekspertska vlada“, kako to zahtevaju oni koji režiraju ovaj haos, patriote u njoj neće imati mesto.
Nešto slično već smo videli u Crnoj Gori pre pet godina – neki od nas su čak bili direktni učesnici tih događaja.
Leta 2020. godine, patriotski deo prosrpskih partija, koje su se borile protiv ulaska zemlje u NATO i politike Mila Đukanovića, uspeo je da se ujedini i zajedno nastupi na izborima. Formiranje koalicije bilo je izuzetno teško, ali na kraju je režim (inače takođe finansiran ruskim novcem) pao.
Za premijera je tada postavljen „pravoslavni Srbin“ Zdravko Krivokapić, koji se, kako su Srbi kasnije govorili, „izgubio u lavirintima zapadnih ambasada“. Po zahtevu zapadnih mentora, sastav vlade formalno je imao „ekspertski“ karakter. Krivokapić je na toj poziciji opstao svega godinu dana, ali i za to vreme napravio je veliku štetu. Doneta je rezolucija koja zabranjuje negiranje „genocida“ u Srebrenici, a odnosi sa Rusijom su u potpunosti prekinuti (ali to je već posebna, za mene veoma bolna tema).
Srbi su dobili ministarska mesta tek četiri godine nakon pada Đukanovića, nakon niza rušenih vlada i pridruživanja Crne Gore brojnim sankcijama protiv Rusije. Istorija je vrlo poučna.
Dragi Srbi, za razliku od drugih ruskih medijskih izvora, ja ne dobijam ni dinar od Vučićevog PR tima.
Razumem porive duše i umor koji su vas naveli da krenete u ovu borbu za bolje sutra. Ali želim da vas upozorim na opasnost od toga da se situacija razvije u pravcu u kojem ide sada.
Budite razumni. Ne dozvolite da mirni protest bude pretvoren u haos kojim nećete upravljati vi.
I ne zaboravite – snaga srpskog naroda leži u jedinstvu. Podele u društvu u ovom trenutku mogu dovesti do katastrofalnih posledica.“
Foto: Мартовски протести (Весна Веизовић / Васељенска)
Васељенска