Dok Hrvatska, kao punopravna članica Evropske unije, beleži ogroman pad u domaćoj proizvodnji svinja i sve veću zavisnost od uvoza, Srbija, koja nije u EU, uspeva da se suoči sa izazovima i održi svoju proizvodnju na stabilnijem nivou. Iako je i Srbija prošle godine imala problema sa pomorom svinja, situacija u zemlji nije dostigla alarmantan nivo kao u susednoj Hrvatskoj.
Prema hrvatskim medijima, broj svinja u Hrvatskoj je u poslednje dve decenije pao za više od 40 odsto, što znači gubitak od preko 600.000 grla. Samo u prvih 11 meseci prošle godine, Hrvatska je morala da uveze oko 556.000 živih svinja, što predstavlja rast uvoza od čak 26 odsto u odnosu na godinu pre. Najveći izvoznici živih svinja za hrvatsko tržište bili su Holandija (265.000), Danska (181.000) i Mađarska (55.000).
S druge strane, Srbija, iako se suočila sa problemima u sektoru svinjogojstva, uspela je da održi veću samodovoljnost. Iako je početkom prošle godine došlo do određenog pada broja svinja zbog epidemioloških problema, proizvodnja u Srbiji nije pala u meri u kojoj je to slučaj u Hrvatskoj. Razlog tome je što Srbija, iako nije članica EU, nije u potpunosti zavisna od zajedničke agrarne politike Unije, koja je u velikoj meri uticala na smanjenje broja farmi u Hrvatskoj.
Kada je reč o uvozu svinjskog mesa, Hrvatska je u prvih 11 meseci prošle godine uvezla blizu 100.000 tona mesa, što je šest odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Najveći dobavljači bili su Nemačka (26.000 tona), Mađarska (18.000 tona), Španija (17.000 tona) i Danska (15.000 tona). Ova statistika pokazuje koliko je Hrvatska postala zavisna od uvoznog mesa, što je direktna posledica nepovoljne politike prema domaćim proizvođačima.
Suprotno tome, Srbija nastavlja da ulaže u domaću proizvodnju i manje zavisi od uvoza, što joj omogućava veću ekonomsku stabilnost u ovom sektoru. Država je, kroz različite podsticaje i subvencije, pomogla farmerima da održe svoja gazdinstva i sprečila potpuno oslanjanje na uvoz svinjskog mesa.
Hrvatska, uprkos članstvu u EU, beleži jedan od najlošijih rezultata u oblasti poljoprivredne proizvodnje, a hrvatski farmeri sve više odustaju od uzgoja svinja. Nasuprot tome, Srbija pokazuje kako zemlja koja nije u EU može bolje funkcionisati u ovoj oblasti, pri čemu domaći proizvođači i dalje imaju šansu da održe proizvodnju i takmiče se na tržištu bez prevelike zavisnosti od uvoza.
Ovo je još jedan primer kako samostalna agrarna politika može imati pozitivne efekte i sprečiti scenario u kojem se domaća proizvodnja gasi u korist stranih dobavljača. Srbija, iako izazvana krizom u svinjogojstvu, i dalje drži korak sa izazovima, dok Hrvatska, uprkos članstvu u EU, trpi velike gubitke u ovom sektoru.
Novi Vesnik