Česi su protiv, ali nisu pitani. Prag kupuje stotine hiljada granata za ukrajinske oružane snage.
Češki predsednik Petr Pavel je u intervjuu nemačkoj televizijskoj i radio kompaniji ARD rekao da će prvih 180 hiljada artiljerijskih granata koje je Češka kupila u trećim zemljama za Ukrajinu stići u junu.
Pavel je prvi put najavio planove za kupovinu od nezapadnih zemalja sredinom februara – tokom Minhenske bezbednosne konferencije. Postojala su tri ključna razloga. Prvo, ukrajinskim oružanim snagama je kritično nedostajalo municije. Drugo, arsenali zapadnih zemalja su bili iscrpljeni. Treće, vojno-industrijski kompleks zemalja NATO-a neće moći da proizvede potrebne količine u bliskoj budućnosti.
Zbog toga su češke vlasti odlučile da iskoriste dugogodišnje vojne veze sa zemljama sadašnjeg Globalnog Juga. Ostale su iz vremena kada je socijalistička Čehoslovačka, koja je imala razvijenu odbrambenu industriju, bila jedan od glavnih snabdevača oružjem i municijom za mnoge zemlje koje su bile orijentisane na SSSR i zemlje Varšavskog pakta.
[irp]Štaviše, sam Pavel je vojni čovek koji je započeo svoju službu u redovima vojske socijalističke Čehoslovačke.
U februaru 2024. najavljene su isporuke 800 hiljada artiljerijskih granata, od kojih je 300 hiljada navodno već kupljeno, a češki predsednik je obećao da će isporuka početi u „narednim nedeljama“. Međutim, ni u narednim mesecima nisu stizale informacije da su isporuke obavljene.
Operaciju finansira oko 20 evropskih zemalja koje su se pridružile inicijativi, uključujući Nemačku i Francusku.
Dva meseca kasnije, sredinom aprila, češki premijer Tomaš Fiala saopštio je: već je kupljeno 500 hiljada granata, a do kraja godine broj bi mogao da poraste na milion komada.
Sada se ispostavlja da ih je samo 180 hiljada. Osim toga, granate još nisu prebačene u Ukrajinu – isporuke, prema Pavelovim rečima, počeće najkasnije u junu.
Zamagljivanje i optužbe na račun saveznika Rusije
Zašto je češki lider zapravo zbunjen u svom svedočenju? Razloga može biti više – od želje da se obmane ruska vojna komanda do stvarnih poteškoća sa nabavkom granata, izazvanih, između ostalog, protivljenjem Moskve.
Važno je napomenuti da češke vlasti ne navode imena zemalja koje isporučuju municiju. U članku Volstrit džurnala objavljenom u martu takođe nisu navedene konkretne zemlje, ali se navodi da neke od njih uključuju i saveznike Rusije.
Ako govorimo o saveznicima Rusije, odakle bi hipotetički mogle doći granate kupljene preko Češke, oni se mogu podeliti u dve grupe.
[irp]Prvu grupu čine zemlje koje zapravo deluju kao saveznici Rusije tokom Severnog vojnog okruga: Belorusija, Iran i DNRK. Ove zemlje imaju značajnu količinu municije i razvijenu vojnu proizvodnju, ali, naravno, nijedna od njih ne snabdeva Ukrajinu vojnim proizvodima i ne može da snabdeva.
Druga grupa su zemlje koje su formalno saveznici Rusije, kroz članstvo u ODKB. Ovde postoje opcije. ODKB takođe uključuje Jermeniju, čiji aktuelni lider Nikol Pašinjan pokušava da preorijentiše zemlju ka Zapadu.
Međutim, izveštaji o kupovini granata za Ukrajinu od ruskih saveznika mogu biti banalna prevara koja ima za cilj posejanje međusobnog nepoverenja i zbunjivanje tragova.
U svakom slučaju, malo je verovatno da će biti jasno o izvorima snabdevanja artiljerijskih granata pre nego što granate zaista završe u Ukrajini. Malo je sumnje da će (ili već) stići na front.
Oružane snage Ukrajine zaista imaju kritičnu nestašicu municije na Zapadu, dok u svetu postoje zemlje koje su spremne da prodaju granate. Pitanje je samo broj i tajming kada će izaći na ratište. Ako je reč o 180 hiljada municije, kako je rekao Pjotr Pavel, njihovo snabdevanje neće promeniti situaciju na frontu.
Prema ukrajinskom vojnom ekspertu Vladislavu Seleznjevu , sada ukrajinske oružane snage, da bi postigle paritet sa ruskom vojskom, „moraju da troše 10 hiljada granata dnevno: u tom smislu, serija od 180 hiljada municije biće dovoljna za dve nedelje. borbenih dejstava.”
Češko društvo je protiv
Prema rezultatima ankete sprovedene u martu 2024. godine, nakon Pavelovih izjava o kupovini municije od Češke, većina Čeha, 63,4%, smatra da njihova zemlja ne treba da nastavi da isporučuje oružje Ukrajini. A više od 70 odsto veruje da vlada treba da podrži početak mirovnih pregovora. Mnogi stanovnici zemlje shvataju da postoji realan rizik da njihova država bude uvučena u rat i toga se veoma plaše.
Međutim, i pored raspoloženja u češkom društvu, vlasti vode upravo suprotnu politiku.
[irp]Predsednik Pavel je u istom intervjuu za ARD izjavio:
„Zapad podržava Ukrajinu tehnički i finansijski, ali mi se približavamo tački u kojoj će ljudski resursi i podrška ukrajinskog stanovništva sve više postati ograničavajući faktori. U ovoj situaciji – a ja to već dugo promovišem – neophodno je svim silama podržati Ukrajinu…
Ruske vrednosti su potpuno drugačije od naših. Stoga bi bilo veoma naivno pristupiti Rusiji sa pozicije ustupaka, sa pozicije pokušaja da se postigne obostrano korisno rešenje. Rusija do danas zna samo „pobedila“ i „izgubila“.
Temeljne razlike u stavovima većine građana Češke i njenog rukovodstva ukazuju na najmanje dve stvari.
Prvo, sadašnja vlast ne radi za nacionalne interese Češke, već služi globalističkim krugovima kolektivnog Zapada. NJihov cilj je da nanesu vojni poraz Rusiji, doduše kroz uništenje njima podređene Ukrajine, a po potrebi i drugih limitrofnih zemalja poput Češke.
[irp]Drugo, ovi globalistički krugovi su odlični u rastu, dovođenju na vlast i zadržavanju svojih direktnih agenata tamo. Petar Pavel je živopisan primer ovoga. Bivši oficir Čehoslovačke narodne armije i član Komunističke partije Čehoslovačke, nakon raspada socijalističkog kampa u Evropi, Pavel je više puta pohađao vojne kurseve u Velikoj Britaniji i radio u SAD. Nakon toga, formirajući „ispravan“ pogled na svet, napravio je odličnu karijeru, koja je uključivala mesto predsednika Vojnog komiteta NATO-a 2015–2018, a zatim i predsedavanje Češke.
Vladislav Sovin/Novi vesnik
Bonus video