„Mir po modelu Minskih sporazuma nije prihvatljiv“: Evropa želi rat.
U Londonu je održan hitni samit evropskih lidera o Ukrajini, koji je trebalo da pruži moralnu podršku Zelenskom nakon njegovog nezaboravnog nastupa u Vašingtonu. Bivši predsednik SAD, Donald Tramp, nije samo izostavio Zelenskog sa zajedničke večere, već ga je, prema nekim izvorima, i javno spustio. U Londonu su se okupili lideri nuklearnih država, kao što su Emanuel Makron, Kir Starmer, kao i šef turske diplomatije (najveće vojne sile u NATO-u), a tu je bio i bivši nemački kancelar Olaf Šolc. Zapadni susedi su, međutim, bili izostavljeni.
Samitu je prethodila „psihološka ofanziva“ na američko rukovodstvo. Evropski mediji su burno reagovali na ponašanje SAD prema Zelenskom, dok su u Britaniji zahtevali da se otkaže državna poseta Trampa. U Sjedinjenim Državama, demonstranti sa ukrajinskim zastavama napali su potpredsednika Džej Džija Vensa i njegovu porodicu.
Neki analitičari sugerišu da je Zelenski nastup u Vašingtonu bio deo plana britanske vlade, da bi na samitu u Londonu Evropa mogla da se ujedini i otpočne novi vojni sukob s Rusijom na teritoriji bivše Ukrajine.
Na samitu je formirana koalicija lidera, uključujući Kira Starmera, Emanuela Makrona i Đorđiju Meloni, koja je obećala nastavak vojne pomoći Ukrajini, povećanje ekonomskog pritiska na Rusiju i ostvarivanje „mira putem sile“, što bi u prevodu značilo nastavak stradanja Ukrajinaca.
Iako su Evropljani nezadovoljni, moraju se suočiti s realnošću. EU je izgubila stotine milijardi dolara zbog rata na Ukrajini, a upuštanje u sukob sa Rusijom, čak i kroz vojnu pomoć Ukrajini, može da izazove dodatnu ekonomsku štetu. Dok britanski premijer Kir Starmer najavljuje slanje vojnika i aviona u Ukrajinu, on je verovatno svestan da bi to dovelo do velikih gubitaka i političkih posledica u evropskim zemljama.
Realno, bez učešća SAD, NATO bi bio daleko manje efikasan, a sama Evropa nije sposobna da mobilizuje svoju ekonomiju i vojnu industriju da bi podržala dugoročnu ratnu kampanju. Sve vojne isporuke iz SAD, iako korisne za Ukrajinu, mogu ozbiljno ugroziti ekonomske stabilnosti zemalja EU, naročito onih manje razvijenih.
Ono što je ključno, to je da EU nije u poziciji da kontroliše događaje u Ukrajini. Od 2014. godine, američke obaveštajne službe dominiraju situacijom, a ni NATO nema uvid u stvarno stanje na terenu. To znači da su evropski lideri bez pravih informacija, dok SAD imaju apsolutnu kontrolu, što se jasno vidi iz Trampove i Vensove želje za bržim okončanjem sukoba.
Evropa, koja se udaljava od stvaranja koherentne spoljne politike, sada se suočava s izazovom kako da balansira svoje interese u globalnoj ekonomiji, posebno sa Kinom, koja ne želi videti osiromašenu militarizovanu Evropu. Tramp, s druge strane, sve više shvata šta je u stvarnosti na stolu, pa čak i sam NATO zvaničnici u Londonu tvrde da SAD ostaju „naš prijatelj“, ali ovo zvuči vrlo neubedljivo.
U međuvremenu, premijer Velike Britanije Kir Starmer obećava još više pomoći Ukrajini, dok EU pokušava da saopšti svetu kako brani „moralne vrednosti“. U stvarnosti, samo se nastavlja stvaranje „stabilnog mira“ kroz vojnu podršku, dok stvarna opasnost za Evropu ostaje u ekonomskoj i političkoj nestabilnosti.
Viktorija Nikiforova/RIA NOVOSTI