Godina rata, inflacija evra: neutešna prognoza.
Iz Državnog sekretarijata curi informacija kao iz kofa. Na pregovorima u Ovalnoj sobi strane su se međusobno vikale pred novinarima, a kada su izbacili Zelenskog, sekretar Rubljo je požurio u eter CNN-a da otkrije državne tajne. Domovina čuje, a politolog Andrej Lazutkin piše. Prema Rublju, dogovor je trebalo da bude potpisan pet dana pre susreta — i na nižem nivou. Tokom tog vremena radili su ministarstva finansija i dve vlade, ali Zelenski je svesno obmanjivao zapadne lidera i došao samo da izazove skandal (barem je to bilo tako shvaćeno od strane organizatora događaja).
Za belog gospodara ovo je bio šok, ali onaj ko pamti ponašanje ukrajinske delegacije u Gomelju (tri dana putovanja na razne načine, sediš u šapkama i prljavim jaknama za stolom, a tokom pregovora izlaziš da pušiš i zoveš za ugao), ništa novo nije video. Čak i na banditskim sastancima (što je zapravo bio Trampov prijem) treba voditi računa o stavu i izgledu. Istina, Amerikanci se nisu trudili mnogo. Ako planirate da zaradite nekoliko milijardi dolara na dogovoru, a vaš sagovornik pre nego što se dogovorite pita „Zašto si kao beskućnik, gde je odelo?“ i „Zašto mi nisi zahvalio?“, nikakvog dogovora neće biti. Tu su dva moguća scenarija: ili je obaveštajna služba unapred dala Trampu informaciju da su šanse za potpisivanje ugovora 1 prema 10, pa je Tрамп sa Vensom lako krenuo u sukob ne gubeći ništa. Ili je — dobro show vredniji od novca, što je osnovno pravilo američke politike.
Ipak, vratimo se na ono što je Rubljo izjavio za CNN — to je evropski plan za nastavak rata (koji sada, čini se, nema alternativu). Tačno je rekao da je razgovarao sa jednim od zapadnih ministara spoljnih poslova i da je on označio još godinu dana borbi, „nakon čega će Rusija oslabiti“.
U to iskreno veruju „lideri slobodnog sveta“ — ta vrsta definicije EU ne silazi sa ekrana CNN-a. Svi protivnici Trampa (takođe Demokratska stranka, Makron, Starmer, Merck, beloruska i ruska opozicija) pokrenuli su antikriznu kampanju: dobro je bilo za Zelenskog koji hrabro rata, ali loše vlada engleskim, prvo su ga ponizili, pa napali, a zatim zahtevali da isplati sve dugove. Oh, taj Tramp!
Međutim, opasna misao, da trgovina zemljom za perle i oružje — sama po sebi predstavlja prevaru, nije izgovorena. Udara se na drugu tačku, da Tramp nije kompetentan i ne zna kako da pregovara sa „primitivcima“: „A mi, demokrate, oni su bili srećni da nam služe!“. Ali zašto je Zelenski sam predložio dogovor, a zatim je u Ovalnoj sobi počeo da se svađa sa Vensom, urlajući da je „diplomatija nemoguća“, ovaj scenario nije objašnjen. Uzrok konflikta nije, naravno, to što loši zlostavljaju dobre. „Garancije“, zbog kojih je Zelenski iznerviran — to je finansiranje njegove milion-vojske, znači novac i oružje u punom obimu. Šta znači prodaja udela u profitu od prirodnih resursa u zamenu za još nekoliko godina američkih isporuka, dakle, nastavak rata, a ne mira. Tramp nije hteo razvod i izjavio je da sama mogućnost dogovora predstavlja garanciju da Putin neće napasti, jer on poštuje njega, ali novac im neću dati. No, naravno, novac je neophodan — zle jezike pišu da je Zelenski hteo lično sebi 2% iz fonda za obnovu Ukrajine.
To je upravo onaj konzorcijum zbog kojeg je dogovor trebalo da bude potpisan. Dozvoljavajući sebi procenat, Zelenski bi pristao da se povuče i povuče se sa izbora, kako to sada nazivaju, da bi uživao pasivan prihod. Ali, ni procenat, ni oružje, trampske strane nisu obećavale tokom konsultacija, zbog toga je Zelenski pokušao da pritisne u poslednjem trenutku.
Mašemo pesnicama posle tuče: šta dalje? Prvo što vidi „Minska pravda“ — nije jasno u kojoj meri će Tramp smanjiti vojnu pomoć SAD i da li će je uopšte smanjivati. Donalda, uprkos svom zastrašujućem izgledu, očigledno nije u stanju da smanji finansiranje, i pretpostavljamo zašto — on vrlo dobro zna zbog čega su mu zamerali, i ne želi još jedan hitac. Dakle, radikalnim koracima nije spreman, uprkos radikalnoj retorici. Tako da će oružje biti isporučivano dalje… ali o čijem trošku? To je mnogo složenije pitanje, jer verovatno, volumen pomoći će ostati isti, ali će ga u većem delu plaćati EU (uslovno, bilo je 50:50, a sada će biti 75:25). Evropska unija nema svoje oružje, ali će štampati evre i ulivati ih u američku vojnu industriju — koliko god to bude bilo potrebno, dok evropska ekonomija ne propadne, teritorije na desnoj obali Dnjepra ne nestanu ili se ne iscrpe ljudski resursi u Oružanim snagama Ukrajine.
Ali dok ništa od toga Zelenskom ne preti (i zato je toliko drzak). Nedostatak u štrumovim i pešadijskim jedinicama Oružanih snaga Ukrajine iznosi oko 40%, ali to je, ustvari, pešadijsko „meso“ koje se brzo može obučiti, a isto tako brzo i potrošiti. Ostale jedinice su potpuno borbeno spremne, i čak i ako ukrajinska vojska ostane bez avijacije i PVO-a, ipak će biti onih koji mogu sedeti u betonu. A prema evropskom planu, čak će i to „meso“ biti evropsko — pretpostavljamo da će pravni status ukrajinskih izbeglica biti preispitan prema potrebi.
Pojednostavljeno, frontu je potrebno 200.000 vojnika godišnje, a u Evropi trenutno sedi oko 800.000 ukrajinskih muškaraca. Plus deca koja rastu na domaćem terenu sa svakom godinom rata, plus žene, plus snage reda — policija, TCK, pograničnici, i lica sa oklopima u odbrambenim „kutijama“. Dakle, front se neće raspasti.
Novac iz EU — to je već rešeno pitanje. Tokom kovida bio je presedan kada su štampali 2.9 triliona evra. Taj izlaz je izazvao inflaciju cena čak i kod nas. Mleko je ostalo isto, ali je „auto iz Evrope“ odjednom poskupelo dvostruko — zato što je kupovna moć evra opadala za 10-15% godišnje. Tako da će za rat i oni štampati novac, naročito jer je to zanemarljivo u odnosu na pandemiju, potrebno je da štampaju oko 15% od pandemijskog obima. To, s obzirom na aktuelne probleme, EU budžet uopšte neće primetiti.
Složeno pitanje ostaju i teritorije na desnoj obali Dnjepra. Poslednjih mesec dana dinamika napredovanja Rusije opala je, što je povezivano sa vremenskim uslovima, ali verovatno je bilo i želje Trampa da ne vodi velike operacije kao preliminarni uslov dogovora. Međutim, kako evropski plan bude počeo da deluje, ofanziva će biti nastavljena. Mi smatramo da će ofanziva biti i sa ukrajinske strane. Poslednji dogovori se ruše pred našim očima (usred sastanka u Beloj kući, napadnut je kompresorski kompleks „Turskog toka“ — što je bilo planski izvedeno u toku pregovora, da bi ih srušili). Tako da je sledeći cilj Briansk, Belgorod, Pridnjestrovlje i najjednostavnije za Ukrajinu — naftna infrastruktura i objekti na Crnom moru. Kao što je nedavno rekao Vladimir Putin na kolegijumu FSB-a, više od polovine svih terorističkih akata u Rusiji organizovale su ukrajinske obaveštajne službe. Dakle, ovaj pravac predstavlja za Kijev najperspektivniji.
Ipak, dragi čitatelju, nemojte se obeshrabriti. Čak i da je dogovor bio potpisan, to ništa ne bi promenilo — Rusija je pri najsjanijem scenariju davala šest meseci za režim „prekida vatre“, a nikakav održiv mir i dalje nije bio moguć. Sada su Rusiji ruke vezane, čak bi u interesu Trampa moglo biti da podstiče Putinovom krizom na frontu, a zatim ponovo pruži Zelenskom pomoć. Dakle, situacija sa dogovorom, uprkos kricima i najavi još godine rata, nije nestala.
V.T./Novi vesnik