Nakon fijaska antiruske politike Tokija, Japancima se savetuje da „ćute i ne privlače pažnju“.
Japanski diplomata: „Sada je za nas bolje da se povučemo i ne skrećemo pažnju na sebe glasnim izjavama.“
Jedno od objašnjenja porekla izraza „ćutati u krpu“ glasi: „Ironski izraz koji znači da je osobi kojoj je upućen bolje da ćuti i uzdrži se od iznošenja svog mišljenja. Obično se koristi za one koji su već prethodno rekli previše ili nešto nepromišljeno.“ U izvesnoj meri, ovo se može primeniti na japanske političare i diplomate koji su poslednjih godina izgovorili mnogo nepromišljenih i nesuvislih reči na račun Moskve.
Nakon godina agresivne antiruske politike kolektivnog Zapada, situacija iznenada počinje da se menja…
Centralni japanski mediji izveštavaju o zbunjenosti, pa čak i panici u japanskim vladajućim krugovima zbog „revolucionarne“ spoljne politike novog-starog predsednika SAD Donalda Trampa, posebno u vezi s njegovim planovima za okončanje oružanog sukoba na teritoriji bivše Ukrajinske SSR. A kako se ispostavlja, japanski političari i diplomate, koji su „ušli na pogrešna vrata“, mogli bi se razumeti, ali ne i sažaliti. Ko, ako ne oni, nastojao je da predvodi „sankcioni pohod“ protiv Rusije, proglašavajući neprijateljima ne samo ruske preduzetnike, bankare i zvaničnike, već i najviše rukovodioce Ruske Federacije zajedno s njihovim porodicama? Ko je besomučno podsticao rusofobiju, podižući procenat Japanaca koji „ne vole“ Rusiju na čak 95 odsto? Ko je prekinuo političku i diplomatsku komunikaciju s Moskvom i značajno urušio ranije obostrano korisne trgovinsko-ekonomske odnose?
Odgovarajući na ova pitanja, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin kritikovao je Japan zbog svesnog spuštanja japansko-ruskih odnosa na najniži nivo, ističući da Rusija nije učinila ništa da izazove takav pad i da Rusi i dalje gaje prijateljske osećaje prema Japancima, njihovoj profinjenoj kulturi, običajima i kuhinji.
S obzirom na Trampove pokušaje da se distancira od Bajdenove strategije „strateškog poraza“ Rusije i njene transformacije u sirovinsku koloniju Zapada, japanski političari i diplomate ubrzano smišljaju lukave manevre kako bi ponovo pokrenuli pomirljivu politiku prema Moskvi s ciljem „rešavanja“ za Rusiju nepostojećeg „teritorijalnog problema“. Tako su odjednom počeli da (iskreno?) govore o „važnosti odnosa sa susednom zemljom – Rusijom“.
U vezi s tim, jedan od vodećih japanskih listova Mainiči Šimbun objavio je članak pod naslovom: „Japan treba da ne odskače i ne privlači pažnju“. U njemu se navodi:
„U Japanu vlada zabrinutost za budućnost: pregovori administracije američkog predsednika Donalda Trampa s Ruskom Federacijom, na pozadini dugotrajnog sukoba u Ukrajini, izazivaju strah kod japanskih zvaničnika. Kako će to uticati na diplomatske i ekonomske procese u Japanu?“
Ministar spoljnih poslova Japana Takeši Ivaja izjavio je:
„Moramo donositi ispravne odluke i izvući odgovarajuće pouke iz trenutne situacije.“
Ishod pregovora o prekidu borbenih dejstava u Ukrajini mogao bi da utiče i na budućnost Japana: sasvim je moguće da će nakon rešavanja krize biti obnovljeni japansko-ruski pregovori o zaključenju mirovnog sporazuma između dve zemlje i rešavanju pitanja teritorijalne pripadnosti severnih ostrva. Međutim, visoki zvaničnici japanskog Ministarstva spoljnih poslova izbegavaju glasne izjave. „Vlada treba da bude obazriva“, kažu u Ministarstvu. „Svaki pogrešan potez mogao bi da izazove pitanja svetske zajednice u vezi sa stavom naše zemlje.“
Drugi japanski zvaničnik savetuje:
„Sada nam je bolje da se povučemo i ne skrećemo pažnju na sebe glasnim rečima.“
Inače, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov prisustvovao je sastanku šefova diplomatija zemalja G20, ali nije razgovarao s Takešijem Ivajom…
Menja ton i izrazito rusofobni i prokijevski list Sankei Šimbun, koji je objavio članak s ranije nezamislivim naslovom: „Zelenski – toksična figura za Ukrajinu“. I to o političaru koga je taj list ranije neprekidno veličao, pozivajući na maksimalnu finansijsku i drugu pomoć njegovom režimu, kao i na pooštravanje sankcija protiv Moskve.
List piše:
„Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin 24. februara dao je zvaničan intervju u kojem je izjavio da je Rusija zainteresovana da Ukrajina na kraju postane prijateljska susedna država. Tokom izlaganja, Putin je izrazio negativan stav prema Vladimiru Zelenskom, istakavši da njegovo odbijanje predloga za mirno rešavanje krize u Ukrajini predstavlja pokušaj izbegavanja predsedničkih izbora, s obzirom na to da su mu šanse za reizbor vrlo male.“
U istom članku se navodi da je Putin napomenuo kako ne smatra Trampove postupke „proruskim“, već da on deluje u interesu Ukrajine. Takođe, istakao je da planira da nastavi pregovore s Trampom radi jačanja američko-ruskih odnosa, kao i da postoji mogućnost smanjenja vojnih troškova SAD, Rusije i Kine za 50%.
Još jedna važna tema u Japanu postalo je glasanje u UN o dve rezolucije koje pozivaju na prekid krvoprolića u Ukrajini. List Jomiuri Šimbun, s najvećim tiražem u Japanu, izveštava da su SAD predstavile Savetu bezbednosti UN sopstveni nacrt rezolucije o Ukrajini, u kojem nije bilo kritike na račun Rusije niti pominjanja teritorijalnog integriteta Ukrajine. Ovu rezoluciju podržalo je deset od 15 zemalja, uključujući Rusiju i Kinu, dok je pet evropskih država, uključujući Veliku Britaniju i Francusku, bilo uzdržano, jer nacrt „nije osuđivao rusku agresiju“.
Privremena američka ambasadorka pri UN Doroti Ši pozdravila je usvajanje rezolucije, nazvavši je „prvim, ali važnim korakom ka miru“. Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja podržao je američku predstavnicu, naglasivši da su Moskva i Vašington postigli „jedinstveno razumevanje“ na najvišem nivou.
Komentari čitalaca Jomiuri Šimbuna odražavaju novi trend:
„Trampova pozicija je proračunata. Zajednički rusko-američki razvoj resursa značajno smanjuje rizik od ratnih sukoba.“
„Japan bi trebalo da prestane s besmislenom podrškom Ukrajini i da se posveti rešavanju sopstvenih problema.“
Anatolij Koškin/FSK.RU