Dok srpski narod u Republici Srpskoj preživljava još jedan politički progon, dok se protiv Milorada Dodika donose sramne presude u režiji međunarodne zajednice i muslimanskih političara u Sarajevu, u Srbiji se dešava nešto što je i tragično i apsurdno. Grupa studenata, opijena lažnim pojmovima „bratstva i jedinstva“, ponosno deli fotografije sa protestnih blokada, gde se pored srpskih simbola vijori i zastava tzv. „Sandžaka“.
Jasno je svima ko razume istoriju i političke prilike da ta zastava nema nikakve veze sa „zajedništvom“, već je naprotiv simbol separatizma. Ona predstavlja otvorene pretenzije muslimanskih ekstremista na teritorijalni integritet Srbije. To nije obična zastava nacionalne manjine, to je simbol onoga što je nekada bila muslimanska autonomija u doba Sulejmana Ugljanina i njegovog sna da „Sandžak“ postane nezavisna država. Ona je simbol onih koji ne priznaju Srbiju kao svoju zemlju, a u isto vreme koriste sva njena prava i privilegije.
I sada, u trenutku kada u Sarajevu muslimani, zajedno sa Kristijanom Šmitom i zapadnim strukturama, ruše jedan od poslednjih stubova srpskog jedinstva u BiH, neki srpski studenti sa istim tim muslimanima prave „jedinstvo“. To jedinstvo, nažalost, važi samo u jednom smeru – za naivne Srbe koji misle da će „tolerancijom“ nešto postići. Dokle ide ta slepa odanost i nesposobnost da se prepozna ko je stvarni neprijatelj?
У моменту када муслимани заједно са самопрозваним високим представником за БиХ доносе пресуду против легално изабраног представника Срба у Републици Српској, ми треба да подржимо ово и да верујемо како је ово слатко?Они носе заставу „Санџака“ која је симбол муслиманског… pic.twitter.com/EbG3YbMrOV
— Весна Веизовић (@vesnaveizovic) February 27, 2025
Zamislite situaciju u kojoj bi Srbi u Sarajevu na nekom protestu istakli zastavu Republike Srpske. Šta mislite, kako bi reagovali Bošnjaci? Znamo odgovor – to bi bio skandal, zahtev za hapšenja, nova „izdaja države“ i medijska hajka. Ali, u Srbiji je, izgleda, sasvim prihvatljivo da se u sred Beograda promoviše simbol separatizma.
Najsmešnije je što su baš ti studenti prvi koji bi „kleknuli“ ukoliko bi se bilo šta dogodilo što ugrožava njihovu udobnost. Jer, biti „solidaran“ i „tolerantan“ dok nema posledica je lako. Ali, kada dođu pravi izazovi, kada se pokaže ko je zaista za Srbiju, a ko protiv nje – tada ovakvi „aktivisti“ obično nestanu.
Umesto što se ponosno fotografišu sa onima koji jedva čekaju da Srbija oslabi, možda bi ti isti studenti mogli da stanu u odbranu onoga što je zaista njihova država. Da se zapitaju zašto se Dodik sudi u Sarajevu, zašto je Srbima u Republici Srpskoj zabranjeno da sami odlučuju o svojoj budućnosti, zašto je jedan stranac sebi dao za pravo da određuje ko će biti osuđen, a ko slobodan.
Ali ne, njima je važnije da se „dopadnu“ onima koji ih u stvarnosti preziru. Da li će shvatiti šta rade pre nego što bude kasno? Ili će tek kada bude ugrožena njihova budućnost, shvatiti da su bili samo pijuni u tuđoj igri?
Novi Vesnik