Još jedan sraman pokušaj omalovažene grupice okupljene oko Mile Pajić, koja bezuspešno pokušava da prigrabi pažnju javnosti, odigrao se na izborima za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Ova mala grupa, koja se uporno predstavlja kao „zaštitnici prava studenata“, sprovodi klasičnu fals fleg operaciju, bacajući sramnu mrlju na ceo izborni proces. Međutim, uprkos svim naporima, jasno je da njih niko ne uzima za ozbiljno osim nekolicine prozapadnih medija koji uporno promovišu njihove isfabrikovane priče.
Farsa koja traje: STAV i lažni narativi
Tokom održavanja izbora za Studentski parlament, grupa STAV, poznata po svojim ekstremnim i neprihvatljivim stavovima, ponovo je pokušala da osujeti demokratski proces. Izbori su bili uredno organizovani, ali su aktivisti ove grupe, umesto da se mirno uključe u proces, opet iskoristili trenutak da sebe predstave kao žrtve. Mila Pajić, koja predvodi ovaj mikroskopski pokret, konstantno nastoji da se nametne kao glasnogovornik „potlačenih“ studenata, iako je svima jasno da tu podršku ona ne uživa ni među svojim kolegama.
U trenutku kada su izbori tek počeli, dogodio se incident koji se savršeno uklapa u njihov narativ – šok-bomba bačena ispred zgrade u kojoj su se okupili aktivisti STAV-a. Kao po narudžbi, ovo im je omogućilo da odmah počnu da viču kako su „napadnuti“, dok su mediji koji su naklonjeni njihovoj agendi odmah pojurili da ih predstave kao žrtve nekog navodnog progona. Ipak, ono što je svima koji imaju zdrav razum jasno jeste da se radi o klasičnoj fals fleg operaciji, izvedenoj po uzoru na neke od najsramnijih primera ovakvih akcija u istoriji.
Ko je zapravo Mila Pajić i njen STAV?
Mila Pajić nije nepoznato ime kada je reč o kontroverzama. Ova aktivistkinja, koja ne krije svoje prozapadne stavove, otvoreno se zalaže za nezavisnost Kosova i za promovisanje teze da se u Srebrenici dogodio genocid, stavova koji su daleko od onih koje deli većina u Srbiji. Nadalje, ona je redovna učesnica raznih NVO aktivnosti, uključujući i nedavno održanu gej paradu u Beogradu, gde je bila među prvima u redu kao predstavnik NVO „Inicijativa mladih za ljudska prava“. Jasno je da Pajićeva pokušava da izgradi svoju javnu ličnost kroz radikalne stavove i angažovanje u kontroverznim temama koje su nepopularne u većinskom delu srpske javnosti.
Ne treba zaboraviti ni njeno učešće u odbrani svog najdražeg profesora, Dinka Gruhonjića, koji je nedavno bio meta javnosti zbog ismevanja žrtava Jasenovca. STAV je stao uz Gruhonjića, iako je njegovo ponašanje bilo krajnje neumesno, čime su samo još jednom pokazali svoje pravo lice – grupu koja nema ni moralne ni etičke granice u pokušaju da postane relevantna.
STAV – pokret bez podrške
Iako se ova grupa, uz podršku medija koji rade u njihovom interesu, predstavlja kao glasnik studentskih prava, realnost je sasvim drugačija. STAV nema podršku ni među studentima, ni među profesorima, niti među širom akademskom zajednicom. Njihovi pokušaji da osujete izbore i prigrabe vlast u studentskom parlamentu su samo još jedan pokazatelj njihove nesposobnosti da steknu poverenje i podršku većine.
Ono što je najsramnije jeste njihova manipulacija javnim mnjenjem, korišćenjem lažnih napada i insceniranih incidenata kako bi se prikazali kao žrtve. Umesto da se uključe u legitiman proces izbora, oni sprovode diverzije i skreću pažnju sa činjenice da nemaju stvarnu podršku među svojim vršnjacima. Bacanje šok-bombe i njihova reakcija na taj incident savršeno se uklapa u šablon ovakvih grupa – prvo stvaraju problem, a zatim sebe predstavljaju kao žrtve tog istog problema.
Zaključak: STAV – lažna opozicija koja nema budućnost
Dok se većina studenata bavi svojim obrazovanjem i pokušava da nađe rešenja za stvarne probleme, grupa STAV, predvođena Milom Pajić, nastavlja sa svojim provokacijama i političkim predstavama. Njihove akcije, poput poslednjeg incidenta sa šok-bombom, samo su još jedan dokaz da su oni grupa koja funkcioniše po principu destrukcije i manipulacije. Ipak, uprkos svim njihovim naporima, jasno je da će STAV ostati na marginama i da nikakve šok-bombe, lažni napadi i medijska podrška neće promeniti činjenicu da ih niko od studenata ne želi u studentskom parlamentu.