Da li je istupanje Pinar Šenturk, prve savetnice Ambasade R Turske u R Srbiji, povodom teksta objavljenog na medijskom servisu „Mondo“ o Hakanu Šukuru, najvećem fudbaleru kojeg je Turska do sada imala, a koga turske vlasti povezuju sa turskim „Hizmet“ pokretom, predstavlja svojevoljan i neprofesionalan istup neodgovornog pojedinca ili početak otvorenog zastupanja neoosmanskih težnji pojedinih krugova u Turskoj.
Naime, gospođa Šenturk, kojoj je naša zemlja ukazala gostoprimstvo kao diplomatskoj predstavnici, dozvolila je sebi slobodu da kritikuje rad pojedinih medija u Srbiji, nastojeći da spreči objavljivanje tekstova koji, po njenom mišljenju, ne idu u prilog zvaničnoj politici Turske, i pokušavajući da utiče na buduću uređivačku politiku domaćeg medijskog servisa i sprovodi neku vrstu cenzure kakva ne priliči savremenom društvu.
Tokom 21. veka, odnosi Srbije i Turske, tradicionalno opterećeni bremenom prošlosti, uglavnom su išli uzlaznom putanjom. Poslednjih godina dostigli su najviši nivo, kako u političkom, tako i u ekonomskom, kulturnom i svakom drugom smislu, pre svega zahvaljujući ličnim odnosima najviših državnih predstavnika. Zahvaljujući tome Turska je učestvovala u obnovi značajnih istorijskih i kulturnih spomenika u Srbiji, a turske firme su bile dobrodošle imale posebne podsticaje u našoj zemlji.
Ali sve ukazuje da je duh Osmanskog carstva opet natkrio dve zemlje i preti da poremeti dobre odnose, kao i da pobedi tekovine savremenog društva i demokratije. Imajući u vidu da je još 2001. godine Ahmet Davutoglu, nekadašnji ministar spoljnih poslova Turske, u svom delu „Strategijska dubina: međunarodni položaj Turske“, istakao da „Turska ima mogućnosti i pravo da igra posebnu ulogu“ na Balkanu, navedena dešavanja mogu da se protumače potpuno drugačije.
Prihvatanje navedene ideje, makar i kao nezvanične politike Turske u međunarodnim odnosima predstavljalo bi „puštanje duha iz boce“ i ozbiljno pretilo da poremeti stanje na Balkanu, prostoru već bremenitom istorijskim sećanjima.
Zarad budućnosti, koja mora da bude zasnovana na saradnji i međusobnom poštovanju, nadamo se da je istup gospođe Šenturk samo plod neznanja i neprofesionalizma, a ne nečeg dubljeg i tragičnijeg. Kako bilo, njeno nastojanje da „disciplinuje“ novinare u našoj zemlji bi trebalo da izazove reakciju nadležnih organa Srbije i novinarskih udruženja.
Vaseljenska