Kako su agenti u civilnom sektoru i njihovi pomagači iz redova uglednih sudija i profesora „uvodili“ pravosudne reforme

Kako su agenti u civilnom sektoru i njihovi pomagači iz redova uglednih sudija i profesora „uvodili“ pravosudne reforme – na štetu Srbije i radost kolonizatora?

Ustavne promene izglasane referendumom u Srbiji januara 2022, javnosti su predstavljene kao korak na putu usklađivanja našeg pravosudnog sistema sa zakonodavstvom Evropske unije. Iako su režim, brojne strukovne NVO, kao i zapadni zvaničnici insisitirali na neophodnosti ovih promena, one nisu bile rezultat stvarnih potreba društva. Kampanja „za i protiv“ trajala je nemalih godinu dana.

Proces ustavnih promena počeo je pod pritiskom međunarodnih organizacija i stranih država koje su insistirale na tome da su reforme pravosudnog sistema jedan od glavnih preduslova za napredak u procesu evropskih integracija.

Istina je drugačija. Reforme nisu bile zamišljene, kako se to moglo zaključiti iz tvrdnji zagovarača, kao instrument za obezbeđivanje nezavisnosti sudstva i povećanje efikasnosti pravosudnog sistema, već, naprotiv – za lakši prodor stranog faktora. U praksi, to znači da su međunarodne organizacije i strane vlade dobile veći uticaj na proces imenovanja sudija i tužilaca preko svojih agenata u civilnom sektoru- delom onih finansiranih preko NVO, a delom direktnih stipendistita koji rade bez posrednika. Načelo suverenosti koje nalaže da država samostalno donosi odluke o svom unutrašnjem uređenju-moralo je „klekne“ pred međunarodnim silnicima.

LOBISTI IZ REDOVA STRUKE

Tokom procesa usvajanja ustavnih promena presudnu ulogu imale su nevladine organizacije. Njihov zadatak je bio da lobiraju za izmene koje bi navodno omogućile bolji pravosudni sistem, a zapravo- obezbedile da predložene promene budu u skladu sa interesima stranih finansijera. Tako su NVO postale instrument spoljne politike u rukama onih koji su želeli da utiču na srpsko pravosuđe.

Pored toga, finansijska podrška za izradu nacrta ustavnih promena došla je od različitih međunarodnih organizacija i stranih vlada što je omogićilo angažovanje stručnjaka i sprovođenje brojnih istraživanja i analiza. Na prvi pogled, angažman koji ne trpi kritike. Međutim, podršku su pratili uslovi koji su zadovoljavali interese finansijera, a ne srpskog pravosuđa i građana Srbije.

Na čelu komisije formirane za ustavne promene nalazila se poslanica SNS, odnedavno i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu- koju ova tema nije previše „angažovala“. Iza realizacije zamisli zapadnih aktera stajali su uticajni faktori NVO sektora, osobe poput sudije Vrhovnog suda Dragane Boljević, koja je upregla svoje resurse i članove NVO „Društvo sudija Srbije“. Druga figura bio je dr Miroslav Đorđević, u vreme pisanja ustavnih promena predstavnik Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ), zatim tužilac Goran Ilić, dugogodišnji predsednik NVO „Udruženje tužilaca Srbije“, i dr Vladan Petrov. Pored toga što je sudija Ustavnog suda, Petrov je i urednik sekcije za ustavnopravna pitanja „Kopaoničke škole prirodnog prava“, koja se finansira od strane OEBS-a. Reč je visoko profilisanom pravniku koga, po potrebi, angažuju OEBS-a, UNDP-a kao i brojne druge međunarodne organizacije. Član je i Venecijanske komisije.

Preporučujemo: EU: Crna Gora da naporno radi na sprovođenju sankcija Rusiji

KOLIKA JE CENA TVOG PROJEKTA?

Zasluge za reforme delom pripadaju i dr Bojanu Milosavljeviću, redovnom profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu, koji zvanično nije član nijedne NVO, ali je kao direktni partner više godina bio angažovan na master studijama iz prava Evropske unije, koje su organizovane u okviru TEMPUS projekta. TEMPUS je program Evropske unije koji podržava reformu i modernizaciju visokog obrazovanja u partnerskim zemljama, uključujući i Srbiju.

Deo radne grupe koja je bila ispred Ministarstva pravde, odnosno Vlade Srbije, činili su Vladimir Vinš, viši savetnik u Ministarstvu pravde, Darko Radojičić, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Branko Marinković, zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine i Jovan Ćosić, pomoćnik ministra pravde.

Treba naglasiti da su svi učesnici, bez obzira na to da li su se aktivno mešali u svoj posao kao deo radne grupe za izmenu ustava ili ne, bili u nekom trenutku privremeno angažovani od strane međunarodnih institucija za pojedine projekte i da su za te angažmane bili adekvatno plaćeni. Koliko je to u suprotnosti sa Ustavom a koliko sa etičkim kodeksima, biće naknadno razloženo u zasebnim člancima.

Radna grupa je naizgled sastavljena od šarolikih kadrova iz svih sfera društva koji nisu međusobno povezani trebalo je da obezbedi privid da proces teče bez političkog uticaja. Međutim, radna grupa je učinila sve da se kroz izmene Ustava širom otvori vrata da u pravosudni sistem uđu oni koji su i insistirali i finansirali ove promene- strani faktor. Na kraju, i ta šarolikost kadrova je upitna- jer kada se isprate tokovi novca, jasno je da sve počinje i završava se na jednom mestu.

Nesumnjivo ozbiljan udar na suverenitet Srbije, otvara prostor za upitanost koliko je naša država sposobna da samostalno upravlja svojim pravosudnim sistemom.

UGLEDNI SUDIJA ILI SOROŠEV VOJNIK?

Sudija Vrhovnog suda, Dragana Boljević, imenovana da osigura transparentnost i nepristrasnost procesa, postala je ključna figura u sprovođenju agende stranog faktora.

Kao predsednica NVO „Društvo sudija Srbije“, sudija Boljević je vodila organizaciju koja je godinama dobijala značajne grantove. Ovi grantovi su obezbedili ne samo njoj, već i velikom broju članova ove organizacije više nego lagodan život. Zauzvrat, Boljević je godinama suptilno sprovodila interese onih koji su finansirali njihove aktivnosti, koristeći svoju poziciju da promoviše agendu svojih donatora.

Preporučujemo: Dojče vele: Putinova upozorenja o udaru po Zapadu treba ignorisati

Njena uloga, iako nominalno nezavisna, bila je ključna u prihvatanju izmena koje su suptilno ali efikasno odražavale interese stranog faktora. Boljević je, u svojstvu sudije i pravnog stručnjaka, obezbedila legitimitet i pravnu opravdanost izmena, ali njena povezanost sa NVO, a posebno činjenica da je nacrt predloga ustavnih izmena na osnovu koga je i sačinjen plan izmena finansirao Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša, na čitav ovaj projekat baca novo svetlo.

The Soros Open Society Foundation sponsors the publication of the Association of Judges of Serbia.

Iako se u javnosti vodi kao počasni predsednik NVO „Društvo sudija Srbije“, Dragana Boljević se u zvaničnim kanalima na APR, kao što se može videti iz priloženog, i dalje vodi kao pravni zastupnik. To ujedno znači da je upravo kod nje i „ključ i katanac“, odnosno „i račun i novčanik“.

D. Boljević i S. Bjelogrlić zastupnice Društva sudija Srbije.

POMOĆ PRIJATELJA

Prema Ustavu Srbije i Zakonu o sudijama, sudija Vrhovnog suda, ali i bilo kog drugog suda, kao i tužioci, moraju biti nezavisni i nepristrasni u svom radu. Nezavisnost podrazumeva i finansijsku nezavisnost, što znači da sudije i tužioci ne smeju primati finansije od stranih ambasada ili organizacija kroz NVO sektor.

Član 149. Ustava Srbije navodi da je sudijska funkcija stalna i da sudija ne sme obavljati drugu javnu ili profesionalnu funkciju, niti profesionalnu delatnost, što dodatno podržava princip nezavisnosti. Takođe, sudije Vrhovnog suda podvrgnute su strogim etičkim standardima koji zahtevaju nepristrasnost i zabranu bilo kakvog uticaja koji bi mogao dovesti u pitanje njihovu nezavisnost.

U konkretnim situacijama, prihvatanje sredstava od stranih ambasada ili organizacija smatra se potencijalnim sukobom interesa i narušavanjem principa nezavisnosti sudija. Ovakav sukob interesa mogao bi ozbiljno uticati na poverenje javnosti u pravosudni sistem i ustavnu vladavinu.

Ipak, sudiji Dragani Boljević, koja je samo jedna u nizu onih koji su pristrasno, subjektivno i više nego očigledno sa određenom agendom pristupali izradi nacrta promene Ustava, nije smetalo da krši upravo taj ustav koji je trebalo da brani. Na sajtu „Društva sudija Srbije“ stoji spisak prijatelja-NVO- i stalnih donatora.

NEZAVISNI OD NARODA

Uprkos navedenim činjenicama koje su poznate javnosti, na jednoj od brojnih tribina održanih povodom referenduma krajem 2021. godine, Dragana Boljević pozvana da objasni kako kao sudija Ustavnog suda i dalje stoji kao odgovorno pravno lice-odgovorila je ona u statusu počasnog predsednika. I danas, dve godine kasnije, na sajtu APR-a Dragana Boljević je označena kao odgovorno lice, i to ne kao počasni, već glavni član ove NVO koja je prošlu godinu završila u plusu sa 391.000 dinara.

Preporučujemo: VUČIĆU OGLASI SE! Država mora hitno da reaguje kad se narušava Rezolucija 1244

Na gore pomenutoj tribini, jedan od protivnika ustavnih promena zatražio je od sudije da objasni ko je finansirao „Svedočanstvo pripreme za promenu Ustava od 2006. godine i struka“, publikaciju na koju su se pozivali učesnici tribine, između ostalog i dr Vladan Petrov. Iako je nepobitno program finansiran od Fonda za otvoreno društvo Džordža Soroša o čemu svedoči i pečat na publikaciji-učesnici su ostali pri tvrdnji da su predlozi ustavnih promena načinjeni u svrhu nezavisnog pravosuđa.

Fondacija „Otvoreno društvo“ sponzor publikacije Društva sudija Srbije

Ustavne promene zaista jesu donele nezavisnost, ali nezavisnost pravosuđa od naroda, što je dovelo do situacije da pravosuđe postoji zbog tužilaca i sudija, ali ne i zbog naroda.

Otuda ne čudi što je 90 posto tužilaca i sudija insistiralo na ustavnim promenama. Jer, uprkos sukobu interesa ne samo Dragane Boljević, nego velikog broja zaposlenih u srpskom tužilaštvu koji istovremeno obavljaju posao u civilnom sektoru za strane službe koje ih plaćaju, bilo preko posrednika kao što su razne fondacije ili direktno preko stranih ambasada- oni su uspeli da odvoje sud od naroda i, „rade šta hoćeš, jer može im se“. Narod pozivaju samo kada su im ugroženi interesi i agende koje sprovode.

Rečit je bio i slučaj lažnih „Laura“, iza kojih je stala skoro cela radna grupa. O samoj akciji i njenim koordinatorima bavićemo se u nastavku istraživanja.

(Nastaviće se)

Vesna Veizović / eagleeyeexplore.com