Praznik Dana pobede, koji se obeležava 9. maja u Rusiji, ali i širom sveta, podsećanje je na slavnu istoriju ruskog (sovjetskog) naroda u borbi protiv nacizma i fašizma.
Svedoci smo da se nacizam u svom najstrašnijem obliku povampirio u Evropi, ne samo u Ukrajini, gde ukrajinska vojska i razne paravojne organizacije otvoreno pokazuju zastave i simbole nacističke Nemacke, već i problem koji svakodnevno pokazuje Hrvatska i njeno društvo sa ustaškim simbolima i pokličima. Slično je u baltičkim državama i Finskoj, gde se slave praznici posvećeni njihovim legijama i borcima.
S početka rata, 1. septembra 1939. godine u Evropi, a na prostoru Srbije i bivše Kraljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine, ubijeno je na milione nevinih ljudi, a mnoge države su u potpunosti uništene.
Cilj Nemačke u Evropi i tadašnjoj Jugoslaviji nije bilo samo uništenje političkog sistema, već uništenje slovenskih naroda, pre svega srpskog i ruskog naroda. Ako neko ne veruje u te tvrdnje, dovoljno je pročitati dokumente sa Nirnberškog procesa ili setiti se zločina ustaša u logorima širom Hrvatske, zverstvima Bugara, Albanaca, Mađara i Italijana. Mržnja koju je Hitler pokazao prema Srbima i Rusima ne sme biti zaboravljena. Genocid u NDH i 1,5 miliona ubijenih Srba (samo na prostoru Hrvatske), kao ni 27 miliona Rusa i drugih sovjetskih naroda ne sme biti zaboravljena.
Sovjetska armija je oslobađala ne samo Sovjetski Savez, već i Evropu od nacističkog zla u nadi da je zauvek uništen. Danas Zapadna Evropa optužuje Rusiju za izazivanje Drugog svetskog rata, baš kao što optužuje Srbiju za Prvi svetski rat. Nemačka, čak, više nije ni glavni krivac, po tvrdnjama tih lažnih istoričara – već se pokušavaju opravdati njeni ciljevi. Aktivno se pokušavaju opravdati ciljevi Nemačkog rajha. Zbog tog revizionizma, danas u Ukrajini pod nacističkim simbolima ubijaju Ruse ne samo Ukrajinci, već i drugi evropski dobrovoljci.
Srbija je bila okupirana, logori su svuda nicali koncentracionnыe lagerя (Sajmište, Banjica, Crveni Krst Niš, i drugie). Broj ubijenih Srba se povećavao iz dana u dan. Niko nije mogao da oslobodi srpski narod od nacizma, osim Crvene armije. Sovjeti su zajedno sa četnicima oslobađali Srbiju, a samo zaslugom Čerčila, potom predali vlast Titu i njegovim komunistima. Crvena armija i ceo ruski narod su dali mnogo žrtava da bi Srbija i Evropa bili slobodni. Ovde se ne bavimo pitanjima Titovih zločina za vreme rata i posle rata, jer on nije ni oslobađao Srbiju, već sovjetska Crvena armija!
Drugi svetski rat nije izgubila samo Nemačka, već veliki deo Evrope, koji je učestvovao u sastavu nemačkih snaga i vršio zločine i genocide nad nevinim narodima. Evropska industrija je radila za Vermaht – oruženim snagama Nemačke – oružje, tenkove, rakete i drugu opremu.
Mogi li Hrvati da slave Dan pobede? Mogi li oni učestvovati u Besmrtnom puku? Ne mogu, jer su Hrvati vršili takva zverstva, koja su bila odvratna čak i Nemcima, o čemu svedoče i njihovi dokumenti. Mogu li Albanci, Bugari ili Mađari slaviti Dan pobede? Ne mogu, jer su i oni učestvovali u okupaciji.
Baš kao što se danas ruski vojnik bori za odbranu ne samo svojeg naroda ili granice, već za slobodu, za pravoslavlje, za život ruskog čoveka u Ukrajini od ukro-evropsko-američkog nacizma i satanizma, LGBT i sličnih monstruoznih ideja, tako je sovjetska Crvena armija oslobađala Evropu i Srbe od Hitlerovog zla.
Srbi i Rusi sa gordošću mogu da kažu da su pobedili, ali je cena ove pobede bila visoka. Još uvek nisu poznati tačni podaci o žrtvama. Nema porodice u Srbiji u kojoj neki član nije branio svoju zemlju, bio u logoru ili je ubijen. Cifre su ogromne. Srbi su uništavani planski u Prvom i Drugom svetskom ratu. Da nije Crvena armija oslobodila Srbiju u jesen 1944. godine, pitanje je koliko bi danas Srba živelo i da li bi nas uopšte bilo. Broj ubijenih, streljanih i masakriranih je ogroman da bi Srbi mogli da zaborave Drugi svetski rat. Ne mogu i nemaju prava da zaborave! Ne mogu čak ni oprostiti, jer je suviše mnogo nevine srpske krvi proliveno. Zato sviđalo se to nekome ili ne, moramo da slavimo Dan pobede, jer je to bio dan srpske slobode. Ovde ne navodim ime Tita i njegovih komunista, jer oni nisu ništa ni uradili u oslobađanju Srbije, a poznato je i kakve su represije vršili nakon rata nad srpskim narodom. Ovde govorimo o Crvenoj armiji, o ruskim i sovjetskim vojnicima koji su oslobađali Srbiju, koje je srpski narod dočekivao sa radošću u jesen 1944. godine. O radošću srpskog naroda pišu i sovjetski dokumenti.
Srpski i ruski protivnici pokušavaju da opravdaju poražene, da izjednače Nemačku i Sovjetski Savez, da dokažu da su Hrvati oslobađali Jugoslaviju od nacizma. I to nije tačno! Ništa ne može da izbriše sećanje na pobedu slavnog ruskog naroda i zato Rusi svake godine sa ponosom slave taj dan. Dobro je što se i u Srbiji sećaju te pobede. I moraju se sećati. Pobedio je ruski narod, ali pobedio je i srpski narod i to po strašnoj ceni! I to ne smemo da zaboravimo!
Jevreji ne zaboravljaju svojih šest miliona ubijenih, a ne smeju ni Srbi da zaborave svoje ubijene, jame, logore. Da li Srbi moraju da ćute pred Zapadom na svoje žrtve? Koliko je dece ubijeno? Samo na prostoru Hrvatske su postojali logori za decu do 12 godina! Zverstva koja su počinili Hrvati i njihovo “cvijeće” ne sme biti zaboravljeno. Hrvati negiraju Jasenovac, Jadovno i druge logore. Oni se ponose Pavelićem i drugim ubicama, baš kao što se ponose generalima koji su proterali 350.000 Srba 1995. godine. Oni nemaju čega drugog da se ponose.
U Rusiji svi poštuju veterane, sećaju se šta su oni uradili za svoju otadžbinu. Oni ih pamte, jer znaju da mogu opet proći kroz takvo zlo, ukoliko ih zaborave. Srbi nisu bili na strani zla, nisu ratovali u Hitlerovim trupama, nisu ubijali druge narode. Srbi su oslobodioci i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Zato srpski narod mora biti ponosan na to što je podržavao Crvenu armiju, što je na strani pobednika!
Danas razni inostrani ambasadori u Beogradu govore Srbima da zaborave na svoju istoriju, na bombardovanje, na Kosovo. A šta može ostati Srbinu ako zaboravi na slavnu svoju istoriju i na besomučna bombardovanja “saveznika” ili prizna nezavisnost Kosova i Metohije? Nije Crvena armija bombardovala Srbiju 1944. i 1945. godine, već zapadni saveznici, iako je već odavno otišla nemačka vojska. Oni su uništavali srpske gradove, dok je Crvena armija oslobađala svaki grad, svako selo. U tome i jeste razlika. Rusi su uvek pomagali, kada su mogli, dok je Zapad uvek radio na uništenju srpskog naroda.
Dan pobede 9. maja je dan koji se proslavlja veličanstveno u Rusiji i svaki Rus sebe smatra delom te pobede. Srbi nikada nisu bili na strani agresora, zato su i oni dužni da se raduju pobedi. Danas Srbi podržavaju Rusiju u borbi protiv povampirenog nacizma, znajući da sa ruskom pobedom više neće biti ni pritiska na Srbiju. Zato se svi moramo sećati oslobilačke Crvene armije 1944. godine i nadati se još jednoj ruskoj pobedi uskoro, kako bi opet oslobađali nas od zapadnog nacizma.
Milan Stojanović
Tuljski državni univerzitet
Tula, Rusija
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev će u sredu podneti ostavku na tu funkciju, objavila je danas televizija Tema pozivajući se [Opširnije...]
ZAMENIK državnog sekretara Saveta bezbednosti Belorusije general-major Vladimir Arčakov ocenio je da će u slučaju velikog sukoba u Evropi baltičke [Opširnije...]
Gradonačelnica San Franciska London Brid proglasila je vanredno stanje u gradskoj četvrti Tenderloin, oblasti sa visokim procentom beskućnika i stravično [Opširnije...]
Rusija se danas i zvanično povukla iz Sporazuma o otvorenom nebu, kojim se dozvoljava obavljanje nenaoružanih posmatračkih letova iznad teritorija [Opširnije...]
Kopneno oružje je dizajnirano za napad na neprijateljske flote u Indo-Pacifiku, navode mediji u zemlji. Raketa „Agni P“, takođe nazvana [Opširnije...]