Slučaj dva zamenika višeg javnog tužioca u Beogradu, Bojane Savović i Jasmine Paunović, otvorio je mnoga pitanja u srpskom pravosuđu koja su dugo gurana pod tepih. Ceo slučaj ima nekoliko aspekata. Šta se u konkretnim predmetima Višeg javnog tužilaštva zaista dogodilo. Kakav je zapravo pravni aspekt celog slučaja, koji ujedno treba da bude i jedini. Šta se krije iza medijskog i političkog interesovanja za ovaj slučaj. Ko su akteri koji u ovome imaju svoje uloge. Već desetak dana u medijima se naglašava kako su navedene zamenice smenjene od strane višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića, kako su sklonjene sa predmeta, da je ugrožena njihova nezavisnost i samostalnost u radu, da su sklonjene zbog predmeta korupcije u EPS-u, da su oni koji su ih sklonili to učinili pod uticajem politike i zbog koruptivnih pobuda, da su one nosile te predmete i iznele ih svojim trudom, radom i savesnošću, da je sudbina predmeta korupcije u EPS-u ugrožena, da se protest organizuje u cilju zaštite pravnog poretka u Srbiji.
Iako su zamenice Savovićeva i Paunovićeva u javnosti istupale sa informacijama iz predmeta koje u ovoj fazi postupka ne bi smele da iznose, postavlja se pitanje šta je moguće zaista saznati od informacija koje su u ovom trenutku zaista javno dostupne i mogu biti od značaja za javnost. Nesporna je činjenica da je zamenik tužioca Jasmina Paunović u predmetu u kojem je postupala u odeljenju za borbu protiv korupcije VJT u slučaju „EPS” odbacila krivičnu prijavu. Nesporne su činjenice da je zamenik tužioca Bojana Savović najpre spojila predmet drugom zameniku, a da je nakon što joj je ipak vraćen, presignirala na novoupućenog zamenika iz osnovnog tužilaštva. Ponovo joj je prvi zamenik VJT Brankica Marić vratila predmet i pomogla da dalje radi na predmetu uz neposredne konsultacije i sugestije. Nesporno je da navedeni zamenici nisu smenjeni ni sklonjeni, nego da su godišnjim rasporedom prešli u odeljenje za opšti kriminal VJT. Nesporno je da je uhapšenima određen pritvor nakon što su navedeni zamenici prešli u odeljenje za opšti kriminal. Dakle sve što je u medijima naglašavano ispostavilo se kao netačno. Takođe, ispostavilo se i da je jedini problem na koji su, na kolegijumu VJT koji je održan u ovom periodu, ukazale Savovićeva i Paunovićeva, zapravo problem zašto moraju da dolaze na posao na vreme, odnosno zašto moraju da odlaze nakon isteka radnog vremena.
I dođosmo do pitanja koje je zabrinulo vaskoliku javnost oličenu u specifičnom krugu medija, nezavisnost i samostalnost tužilaca u radu. Javna tužilaštva su specifična po svom ustrojstvu, po svojoj prirodi predstavljaju specifičan deo izvršne vlasti. Ustav ne prepoznaje tužilaštvo kao nezavisan organ, već isključivo kao samostalan. Tako da o nekakvoj apstraktnoj nezavisnosti ne može biti govora. Međutim tužilaštvo jeste samostalan državni organ. I ta samostalnost se jemči Ustavom i zakonom. Ali ta samostalnost nije nekakva otuđenost svakog pojedinačno tužioca, odnosno zamenika tužioca od ostalih u tužilaštvu. To je zapravo samostalnost u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast. Šta to zapravo znači. To znači da tužioci ne postupaju samostalno unutar tužilaštva i tužilačke hijerarhije, već samostalno postupaju u odnosu na druge nosioce vlasti u Republici Srbiji. Dakle svako vršenje pritiska i sugestije šta treba ili ne treba da se radi u tužilaštvu predstavlja uticaj na samostalnost tužilaštva. To je ono što treba da nas zabrine u ovom slučaju. Jasan organizovan uticaj tamo gde mu ni slučajno ne sme biti mesta. Odgovor na pitanje da li je unutar tužilaštva dozvoljeno organizaciono pomeranje jasan je. Dozvoljeno je. Odgovor na pitanje da li narodni poslanici kao predstavnici zakonodavne vlasti smeju da se mešaju u rad tužilaštava, preko medija i prekouličnih nastupa, jasan je. Ne smeju. Da li zamenici tužioca smeju da istupaju izvan tužilaštva iznoseći tvrdnje o fazama postupka i unutrašnjim organizacionim pitanjima, jasan je. Ne smeju. Naročito je jasan odgovor na pitanje da li smeju zamenici tužioca da dovode javnost u zabludu pozivajući se na zaštitu nekakve nepostojeće nezavisnosti i samostalnosti od javnog tužioca. Da se ovaj slučaj kreće u domenu prava ništa ne bi bilo sporno. Čak i kod ovako opisanih nedozvoljenih istupa unutar tužilaštva. Postoji pravni put za rešavanje takvih stvari. Ono što zabrinjava je medijska kampanja u tačno određenom profilu medija. Onom koji se u kolokvijalnom govoru često karakteriše kao „drugosrbijanski”. Nosioci narativa u tim medijima su mahom politički aktivisti koji su opet u kolokvijalnom govoru određeni kao „drugosrbijanci”. Ove dve okolnosti jesu vrlo zabrinjavajuće, ali stvarna zabrinutost je potrebna, jer ovi učesnici su samo dimna zavesa iza koje se kriju strukture koje već više od dve decenije obuzimaju i rastaču srpsko pravosuđe. To su Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca, oličeni u svojim najistaknutijim predstavnicima Dragani Boljević i Goranu Iliću. Ovo su zapravo oni za čiji račun se ovo sve radi. Oni su stvarni beneficijari cele kampanje.
Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca su zapravo već više od dve decenije glavni nosioci projekta nedozvoljenog uticaja u pravosuđu. Da bi javnosti bilo lakše da shvati dovoljno je pogledati njihove objavljene finansijske izveštaje preko APR. Građani treba da znaju da u našem pravosudnom sistemu postoji nedržavna struktura koja okuplja i finansira rad sudija i tužilaca. Ovo su javno dostupni proverljivi podaci. Javnost mora da dobije odgovore ko finansira ove strukture i u kojem cilju. O ovim pitanjima nije bilo istraživačkog novinarstva. Postoji li epilog svega ovoga. Kako postupanja konkretnih aktera, tako i epilog ovog združenog zločinačkog poduhvata prema srpskom pravosuđu. I jedan i drugi epilog su neizvesni, prvi jer kao i u svim pravnim postupcima zakon je jasan ali ga ljudi primenjuju. Drugi je još neizvesniji, jer osim zakona i čoveka, zahteva i veliki napor društva, pre svega pozornost i volju da nam ne sude ljudi koji su spremni da sebe i svoju državu prodaju na pijaci. Zbog toga moramo biti pozorni i znati ko nam sudi i ko to plaća.
Advokat, član UO Advokatske komore Srbije
Politika
Čime je to Viši javni tužilac Nenad Stefanović razjario Sonju Biserko, Vesnu Pešić, Aidu Ćorović i ostale drugosrbijance?! Biće slučaj [Opširnije...]
Iz izvora bliskih istrazi saznajemo da su kolege iz višeg javnog tužilaštva ogorčene na postupke svojih koleginica koje su zbog [Opširnije...]
Dva dana za drugosrbijance postoji samo jedna tema stvaranje mita o hrabrim tužiteljkama. Šta se krije iza potpuno neskrivenog okupljanja [Opširnije...]
Jedna od stvari koja je obeležila proteklu 2021. godinu svakako je i protest advokata, njihova obustava rada u Beogradu, koja [Opširnije...]