Majorizacija Hrvata u Federaciji BiH dovela bi do uništenja Republike Srpske

Odlaganje izborne reforme u BiH vodilo bi majorizaciji Hrvata u Federaciji BiH, jer bi bošnjačke i „građanske“ stranke preuzele institucije tog BiH entiteta. To bi bio samo prvi korak, jer bi usledio udar na Srpsku i dovelo do njenog uništenja. Scenario po kome bi Bošnjaci birali političke predstavnike Hrvata od BiH pravi najnestabilniju državu u Evropi.

Iako su svi pregovori o reformi izbornog zakonodavstva propali, mala nada da će se po tom pitanju nešto desiti do izbora zakazanih za 2. oktobar ipak je postojala. Nju je, međutim, pre manje od nedelju dana razvejao lider SDA Bakir Izetbegović kada je odbio da sa evrokomesarom za proširenje Oliverom Varheljijem o izbornoj reformi uopšte i razgovara.

Magični broj šest

Sagovornici Sputnjika, politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara i Milan Sitarski iz mostarskog instituta za društvena istraživanja, slažu se da odbijanje bošnjačkih stranaka za sprovođenje izborne reforme vodi ka centralizaciji Federacije BiH i majorizaciji Hrvata.

Sitarski napominje da je za takav scenario potrebno da bošnjačke stranke izaberu više od šest delegata u federalnom Domu naroda.
„To je magični broj. U tom slučaju bi se potpuno dezavuisalo načelo legitimnog predstavljanja; Federacija bi praktično postala bošnjački entitet jer bi bile izostavljene stranke za koje glasaju Hrvati. Čak i kada bi sto odsto Hrvata glasalo za njih, one bi bile izostavljene“, navodi Sitarski.

Situacija bi bila slična onoj koja je vladala između 2011. i 2015, ali sada bi dovela do velikih sukoba između federalnog i kantonalnog nivoa u Federaciji BiH, dodaje Sitarski.

Ukoliko Bošnjaci izaberu Hrvatima političke predstavnike, kao što su to učinili kada su 2018. za hrvatskog člana Predsedništva BiH izabrali Željka Komšića, nastupila bi potpuna nefunkcionalnost na svim nivoima države, tvrdi Sitarski. federalnu vlast u rukama bi držali Bošnjaci, a u kantonima sa hrvatskom većinom Hrvati – bila bi to, prema njegovim rečima, kriza i legitimiteta i celog sistema.
To što je Bakir Izetbegović izjavio da izborne reforme neće biti pre izbora, prema Kozomarinim rečima, znači da sile koje donose odluke o životu i smrti u BiH ne žele izbornu reformu.

Preporučujemo:  Jelena Trivić promašena strana investicija

„SAD, Britanija, Nemačka neće dozvoliti nikakvu izbornu reformu ako to ne odgovara Bošnjacima, a njima predlozi izborne reforme ne odgovaraju jer ne mogu da upravljaju Federacijom kao što do sada upravljaju, potpunom majorizacijom Hrvata u tom entitetu“, kaže Kozomara.
Velikim silama Zapada izborna reforma u BiH ne odgovara zbog odnosa sa islamskim svetom, dodaje on. Bošnjake treba predstaviti kao primer dobre saradnje između muslimana i zapadnog sveta.

„Njima, pogotovo, Sjedinjenim državama odgovara da islamske države na Bliskom istoku okrenu protiv Rusije, a jedan od načina ubeđivanja je i da se Bošnjaci stave u privilegovan položaj, odnosno da ih velike sile tobože zaštite od „malignog uticaja“ Rusije, koju podržavaju, ne samo Srbi, nego i Hrvati“, napominje Kozomara.

Kako „bošnjakizacija“ Federacije utiče na Srpsku

„Bošnjakizacija“ Federacije BiH odrazila bi se i na Republiku Srpsku koja, kaže Kozomara, služi Srbima kao institucionalna zaštita koju Hrvati nemaju. On pominje scenario, kako kaže nepotvrđen, prema kome bi takozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit uz podršku zapadnih sila smenio celokupno rukovodstvo Republike Srpske i ukinuo njene institucije.

„Ta teorija je osvanula u medijima ovih dana, za nju nema dokaza, ali nije daleko od istine da u glavama nekih ambasadora u Sarajevu postoji i ta mogućnost jer se često pozivaju na Bonska ovlašćenja koja bi Šmit trebalo da upotrebi, a to znači smena političkog rukovodstva“, kaže Kozomara.

On podseća da političko rukovodstvo Bošnjaka nekoliko puta tražilo da se zabrani rad rukovodstva Republike Srpske, kao i da je Bakir Izetbegović od Ustavnog suda BiH tražio ukidanje imena Republike Srpske.

„Sve to je deo šireg mozaika koji ima krajnji cilj uništenje Republike Srpske, odnosno da Srpska prestane da postoji kao entitet sa ovlašćenjima koja je dobila u Dejtonu. To je, naravno, kršenje međunarodnog prava, ali znamo da se zapadne sile ne obaziru na njega. One samo koriste silu i moć bez ikakve namere da poštuju ono što su potpisali“, ističe Kozomara.
Scenario unitarizacije BiH je jako opasan i mogao bi da izazove sukobe širih razmera, jer bi za račun Bošnjaka ratovale NATO snage stacionirane u BiH, koje ovih dana jačaju.

Preporučujemo:  Sastanak opozicije bez Miloša Jovanovića i Milice Đurđević

Prema rečima Sitarskog, ukoliko bi došlo do „bošnjakizacije“ Federacije BiH, država bi bila polarizovana po entitetskim linijama. Hrvati, kao narod koji nema većinu ni u jednom entitetu sada su kohezivno tkivo BiH. Njihova eliminacija sa političke scene samo bi izazvala jaču polarizaciju između srpskih i bošnjačkih političkih elita, zaključuje on.

SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU

PRATITE NAS  NA FEJSBUKU I TVITERU

BONUS VIDEO:

Nikola Joksimović / Sputnjik

 

Debata: Za i protiv predloga Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i ustavnih promena

U petak, 24. decembra, sa početkom u 15 časova, Institut za evropske studije i Institut za uporedno pravo organizuju debatu [Opširnije...]

Aleksandre Vučiću, Zorana Mihajlović je ona koja ti radi o glavi!

Ne mogu da odolim a da se ponovo ne okrenem za Zoranom Mihajlović, kao što se okrećem na ulici kad [Opširnije...]

Kako je naprednjak Predrag Petrović iz Bajine Bašte stekao imovinu vrednu pola miliona evra za pet godina rada u državnoj službi?!?!

Кolaps ili pad sistema EPS-a, koji je nedavno bez struje i grejanja ostavio desetine hiljada domova i delova čitavih gradova, [Opširnije...]

Vučić smenjuje Zoranu Mihajlović?!

Nakon što je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla da je v.d. direktor EPS-a, Milorad Grčić, odgovoran za raspad [Opširnije...]

Ljubičanović: Promenom Ustava država bi ostala bez kontrole nosilaca pravosudnih funkcija od strane naroda(Video)

Na nedavno održanoj tribini "Ne promeni Ustava", gde jejedan od učesnika bio i član upravnog odbora advokatske komore Srbije bio [Opširnije...]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *