Tru­bom Mi­lan nad­mu­drio če­tu ne­pri­ja­te­lja

Tru­ba nam od dav­ni­na svi­ra i u sr­ce di­ra, a zna­la je i u bo­je­vi­ma srp­skim do­bro da po­slu­ži. Ta­kvu za­be­le­šku „Zlat­na Ka­ra­đor­đe­va za tru­ba­ča” pi­še vo­de­ći hro­ni­čar zla­ti­bor­ske pro­šlo­sti Mi­li­sav R. Đe­nić u svo­joj knji­zi o de­ša­va­nji­ma u Ve­li­kom ra­tu „Go­di­ne stra­da­nja i bo­la”.

Jed­nog da­na tru­ba­ču tre­će če­te dru­gog ba­ta­ljo­na Če­tvr­tog pe­ša­dij­skog pu­ka sti­že pi­smo od ku­će. Ka­ko je či­ta­nje od­mi­ca­lo bio je sve za­bri­nu­ti­ji. Svi rat­ni­ci otvo­ri­li kon­zer­ve s me­snim na­re­skom i ru­ča­ju, dok je nje­go­va sta­ja­la neo­tvo­re­na, a po­gled mu od­lu­tao u da­lji­nu.

– Tru­ba­ču, što ne je­deš?

– Ka­ko da je­dem kad vi­dim da mo­ji uku­ća­ni umi­ru od gla­di, me­se hleb od mle­ve­ne ko­čanj­ke i le­sko­ve re­se. Go­di­na­ma se ni­su omr­si­li. Pi­šu mi da je je­dan kom­ši­ja umro od gla­di.

– Je­di, tru­ba­ču, i bu­di sre­ćan ako ih na­đeš ži­ve kad se vra­tiš na Zla­ti­bor. – Aj­de, tru­ba­ču, po­je­di tu ko­nje­ti­nu iz kon­zer­ve, pa da nam od­svi­raš jed­no ko­lo dok Bu­ga­ri ne uda­re – ša­li­li su se Uži­ča­ni sa svo­jim uvek skrom­nim i do­bro­du­šnim tru­ba­čem.

Rat­ni­ci kroz ša­lu na­slu­ti­še na­pad. Ubr­zo su Bu­ga­ri pred­u­ze­li iz­ne­na­dan udar na jed­no ode­lje­nje užič­ke če­te na Bra­zda­stoj ko­si. Noć­ni na­pa­di bi­li su bu­gar­ska spe­ci­jal­nost, jer su se pod okri­ljem no­ći naj­bo­lje sna­la­zi­li. Kroz hlad­nu i mrač­nu je­se­nju noć, sa isu­ka­nim ba­jo­ne­ti­ma i ot­ka­če­nim bom­ba­ma, na­le­ta­li su u ma­sa­ma. Na­ši rat­ni­ci su ih na vre­me pri­me­ti­li i sprem­no do­če­ka­li na­pad. Na­sta­je kr­va­vi ob­ra­čun pr­sa u pr­sa. Na obe stra­ne uža­sna lo­mlja­va, pra­va tu­ča. Pr­ska­ju kun­da­ci, zve­če šle­mo­vi, lo­me se kr­va­vi ba­jo­ne­ti, a ja­u­ci rat­ni­ka sve su bol­ni­ji.

Po stra­ni je sta­jao tru­bač užič­ke če­te i to po­sma­trao, bez mo­guć­no­sti da bi­lo šta po­mog­ne svo­jim dru­go­vi­ma. Kad su se u toj kla­ni­ci na­ši re­do­vi po­če­li po­vi­ja­ti, a ne­du­go za­tim rat­ni­ci kre­nu­li da od­stu­pa­ju, zla­ti­bor­ski se­ljak se od­lu­či na neo­bi­čan po­du­hvat. Po­mi­sli: ako po­ku­šaj uspe pot­pu­no će iz­me­ni­ti tok bor­be, uko­li­ko pre­va­ra bu­de ot­kri­ve­na ni­šta ne­će po­gor­ša­ti po­lo­žaj svo­je je­di­ni­ce.

Istog tre­nut­ka iz tru­be Mi­la­na Mi­ro­sa­vi­ća, skri­ve­nog od bu­gar­skih po­gle­da, kr­va­vim bo­ji­štem od­jek­nu­še zvu­ci bu­gar­ske od­stup­ni­ce.

Sna­žan bu­gar­ski na­pad za tre­nu­tak za­sta­de, ali kad zvu­ci po­sta­do­še ja­či, jer se i bu­gar­ski tru­bač pri­dru­ži Mi­la­nu mi­sle­ći da je ko­man­da iz­da­la na­red­bu za po­vla­če­nje, ne­pri­ja­telj­ski voj­ni­ci po­če­še na­glo od­stu­pa­ti. Ohra­bre­ni Uži­ča­ni se pri­bra­še i kre­nu­še u go­nje­nje. Po­sle za­vr­še­ne bor­be ni­kom ni­je bi­lo ja­sno za­što Bu­ga­ri po­be­go­še kad su bi­li u sil­nom ju­ri­šu, sve dok se ni­je sa­zna­lo da je srp­ski tru­bač svi­rao bu­gar­sku od­stup­ni­cu.

Tih da­na vi­spre­ni zla­ti­bor­ski se­ljak pri­mao je če­stit­ke svo­jih dru­go­va i sta­re­ši­na, čak su do­la­zi­li i rat­ni­ci iz dru­gih je­di­ni­ca da vi­de čo­ve­ka ko­ji je tru­bom po­be­dio ne­pri­ja­telj­sku če­tu. Ve­ro­vat­no je Mi­lan Mi­ro­sa­vić, je­di­ni rat­nik Ve­li­kog ra­ta ko­ji je tru­bom ste­kao naj­zna­čaj­ni­je rat­no od­li­ko­va­nje, Zlat­ni or­den Ka­ra­đor­đe­ve zve­zde sa ma­če­vi­ma. Pri­li­kom sve­ča­ne do­de­le ko­man­dant upi­ta ovog neo­bič­nog ju­na­ka: – Do­bro, Mi­ro­sa­vi­ću, re­ci mi ot­kud ti znaš bu­gar­sku od­stup­ni­cu.

– Go­spo­di­ne ma­jo­re, od Bre­gal­ni­ce do da­nas čuo sam je bez­broj pu­ta, pa da sam lud do­sad bi je na­u­čio – od­go­vo­ri od­li­ko­va­ni.

A Mi­lan je, pi­še u knji­zi, bio pu­ka zla­ti­bor­ska si­ro­ti­nja. Ze­mljo­rad­nik ro­đen 1891. u Ja­se­no­vu, kao de­ve­to de­te u ku­ći si­ro­ma­ha Mi­lo­sa­va i Nov­ke. De­tinj­stvo i mla­dost pro­veo je na oče­vom kr­še­vi­tom po­se­du gde su je­di­no uspe­va­li raž i ovas. Ži­vot u stal­noj osku­di­ci stvo­rio je od nje­ga skrom­nog čo­ve­ka, po­vu­če­nog u se­be, ko­ji se ni­kom ni­je za­me­rio ni­ti se s kim po­sva­đao.

A kad se vra­tio iz ra­ta s od­li­ko­va­njem za­te­kao je kod ku­će još ve­će si­ro­ma­štvo, re­zul­tat su­ro­ve oku­pa­ci­je. „To­me tre­ba do­da­ti i ne­bri­gu dr­ža­ve. Obe­ća­va­la je da će po­tom­ke ško­lo­va­ti, pre­u­ze­ti bri­gu o nji­ho­vom zdra­vlju… Na­ža­lost, br­zo je za­bo­ra­vi­la svo­je ju­na­ke, in­va­li­di su vi­đe­ni ka­ko pro­se na be­o­grad­skim Te­ra­zi­ja­ma. Mno­go pu­ta sam se uve­rio ko­li­ko ima isti­ne u mu­droj iz­re­ci da se dr­ža­va se­lja­ka se­ti dva pu­ta: kad tre­ba da pla­ti po­rez i kad poč­ne mo­bi­li­za­ci­ja”, pi­še Mi­li­sav Đe­nić, do­da­ju­ći i ovo:

„Rat­ni tru­bač Mi­lan imao je si­na i če­ti­ri kće­ri, ko­ji su bi­li ne­sreć­ne sud­bi­ne. Tru­ba­čev sin Mla­đen stra­dao je 1957. pod ne­ja­snim okol­no­sti­ma na od­slu­že­nju voj­nog ro­ka, a za­tim je umr­la i ćer­ka Mi­loj­ka. Od ža­lo­sti za nji­ma Mi­lan je pre­mi­nuo 1959. go­di­ne. Tu­žna pri­ča ove po­ro­di­ce na­sta­vi­la se i pr­vih go­di­na 21. ve­ka ka­da su tri Mi­la­no­ve kće­ri Bo­silj­ka, Mi­lo­sa­va i Do­bri­na, tri ne­u­da­te sta­ri­ce, ži­ve­le u oče­voj ča­đa­voj ku­ći­ci u vr­le­ti­ma Mur­te­ni­ce. Du­go bez stru­je i vo­de, u be­di, o če­mu su i no­vi­ne pi­sa­le.”

Branko Pejović / Politika

SVE NAJNOVIJE VESTI NA TELEGRAM KANALU

PRATITE NAS  NA FEJSBUKU I TVITERU

BONUS VIDEO:

Govor u EP odjeknuo: Evropo, zašto nisi zainteresovana za svoj litijum (VIDEO)

"Evropo, zašto nisi zainteresovana za svoj litijum", pitao je prekjuče poslanike Evropskog parlamenta Ivan Vilibor Sinčić, hrvatski političar koji je [Opširnije...]

NOVI JEZIVI IZAZOVI TINEJDŽERA U SRBIJI: Devojčica zamalo završila pod točkovima kamiona – SMEJALA SE (VIDEO)

Nemili izazov je devojčica izvodila na kružnom putu kod Čačka. Novi izazovi na društvenim mrežama dovode decu u opasnost. Ono [Opširnije...]

SLOBODAN ANTONIĆ: Goran Marković – umetnik i klasni idiot

Ovo je članak o Goranu Markoviću. Korporativni mediji fetišizuju trendi umetnike. Pogledajte samo kako nam glumci i pevači objašnjavaju svet [Opširnije...]

HITNO SAOPŠTENJE VOJSKE SRBIJE! Važna informacija za građane od 19 do 30 godina, pominje se i oružje!

Ministarstvo odbrane poziva sve zainteresovane kandidate za dobrovoljno služenje vojnog roka pod oružjem u 2022. godini da podnesu svoje prijave. [Opširnije...]

ĐILASOVA POLITIČKA KOREKTNOST Nasilje, batinanje, poziv na linč i ubijanje

Marinika Tepić i Dragan Đilas ne prezaju kada je u ppitanju njihova želja da se obraćunaju sa onima koji su [Opširnije...]

Preporučujemo:  Kombinovani test odlazi u istoriju: Učenici će sami birati treći predmet za malu maturu