Dragoslav LJubičanović: Vlast po meri srpskog posrnuća

Dobili smo vlast po meri našeg posrnuća. Zapravo vlast proishodi iz narodnog bića. Vlast je ovaploćenje narodnih želja, verovanja, nadanja i truda. Ipak, isto tako vlast može biti i mera preporoda. Ako se narod preporodi, ko je taj koji će ustaviti planinsku reku.

Preporučujemo: Vojska Srbije za nabavku naoružanja izdvojila skoro tri milijarde dolara

Ako želimo zapadnjaštvo, dobili smo ga. Ako želimo nerad, tu je. Ako želimo prostačku zabavu, eto nam je. Primitivizam, izvolimo. Promiskuitet, tu je. lažemo, naravno, Кrademo, itekako. Nemamo milosti, prilično: Кukavički okrećemo glavu pred silecijama i razbojnicima, a često se i priključujemo, neprestano. Razvrat, od jutra do sutra. Sve to pokušavamo da ne primećujemo zatupljujući svoja čula i osećaje narkoticima i alkoholom.

I onda pred izbore povičemo: „pravde, hleba, solidarnosti, poštenja“, a u stvari mrzimo druge jer prepoznajemo sebe u njima. Tražimo onoga koji će nam omogućiti da napredujemo u svim porocima. Sve to prikrivamo velikim rečima, država, pravda, pristojnost, narod, rad, kultura, pravda, ljubav…

Nažalost iskustvo nas uči kako se prevazilazi ovakvo posrnuće. Velikim nevoljama koje služe da nas arate na zemlju, da nas otrezne, da možemo da odvojimo bitno od nebitnog, istinu od laži, pravdu od nepravde! Nama neće pomoći veliki umovi nego jaki karakteri. I ti Jaki karakteri moramo da budemo mi! Ne, da bude ne, a da, da. I ponajpre da se pogledamo u lice i kažemo sebi samima: ne želim više da učestvujem u tome jer to pogrešno. Prvi korak u lečenju, a koji nužno prethodi putu izlečenja svakako je tačna dijagnoza. Zatim sledi terapija, koja ma koliko bila gorka i bolna jedina vraća iz bolesti u ozdravljenje.

„Nada nema pravo ni u koga

do u Boga i u svoje ruke.

Nadanje se naše zakopalo,

Na Кosovu u jednu grobnicu“

Dragoslav Ljubičanović / Vaseljenska