Jezivu antirusku histeriju koju je Zapad pokrenuo kao odgovor na specijalnu intervenciju Rusije u Ukrajini, evroatlanski medijski, nevladini i kvaziintelektualni krugovi hitno bi da ožive i u Srbiji.
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi.
Provlače se u javnosti potpuno nadrealni i paradoksalni argumenti sa ciljem usađivanja nove američke idiotske mantre da je Putin — „novi Hitler“, a da su ukrajinski deklarisani i neskriveni neonacisti i njihovi zapadni pomagači — spasioci naše budućnosti.
Ti, odavno instalirani i plaćeni štabovi iz zapadnih hibridnih fondova, probuđeni su da agresivno i bez odlaganja krenu u najofanzivniji rat protiv svakog pomena Rusije u Srbiji.
U toj bezumnoj akciji provlači se somnabulna teza da je za agresiju 1999. godine kriva Rusija jer nas „nije branila“, a ne NATO koji nam je 78 dana najsavremenijim projektilima razarao zemlju i ubijao decu.
Zato bi valjda, i u sukobu u Ukrajini, konačno trebalo da se adekvatno revanširamo i da svim snagama podržimo NATO, odnosno da stanemo u front protiv Rusije.
U strašnom poduhvatu ispiranja mozgova, evroatlanski pioni u Srbiji jednostavno prećutkuju argument da je Amerika više od 50 puta od Drugog svetskog rata intervenisala u nezavisnim državama bez odobrenja Ujedinjenih nacija.
Mora se uporno ponavljati iskonstruisana američka paradigma da je jedino Rusija prekršila međunarodno pravo, „izvršila invaziju i agresiju“, a da svi u Srbiji moramo koristiti samo te reči i na svakom koraku osuđivati Moskvu.
I novinari evroatlanske agende uzeli su bič društveno političkih cenzora, pa dele „odvažne“ lekcije, likuju što se po Evropi gase Raša tudej i Sputnjik i pozivaju srpske vlasti da zabrane i Sputnjik Srbiju.
Veliki „borci“ za slobodnu reč tako, otvoreno se i bez sramote, (da ne pričamo o elementarnoj esnafskoj solidarnosti), bedno i glasno zalažu za gašenje medija i otpuštanje novinara.
Rusomrzitelji zaodenuti u kostime vrhunske objektivnosti i filantropije žmure na najmorbidnije nacističke zločine nad ruskim narodom u Donbasu poslednjih godina koji su dokumentovani, a objavljuju potpuno montirane slike i snimke navodnih ruskih razaranja.
Za te velike humaniste, koji nisu suzu pustili zbog proterivanja Srba sa Kosova i Metohije, postoje sada samo ukrajinske izbeglice, a ne vide više od stotinu hiljada Rusa koji su izbegli iz Donbasa u Rusiju.
Traže da se zavrne ruski gas, da se prekinu aviolinije sa Moskvom, da se blokiraju banke, zamrznu pare, aplaudiraju što se ruskim sportistima zabranjuje učešće na takmičenjima, ushićeno kliču jer Rusije nema čak ni na pesmi evrovizije…
Da je sada 1949. godina i da postoji Goli otok, oni bi prvi drukali komšije, supružnike, kolege, rođake i prijatelje koji poštuju Putina, slušaju Čajkovskog, gledaju Tarkovskog, ili čitaju Dostojevskog i Ljermontova, navijaju za Medvedeva, jedu rusku salatu i pevaju Kaljinku.
Ti antijunaci našeg doba, podigli su sada glave, osetili krv i rešili da zauvek dotuku i sahrane svaku pozitivnu emociju Srba prema Rusiji.
Kakav zaludan i pomalo komičan posao.
Kao da kreneš praćkom na S-400.
Predrag Vasiljević / Sputnjik
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO: