Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Sretenje Gospodnje kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
Sretenje je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima, a slavi se još od vremena cara Justinijana, i to uvek četrdesetog dana od Božića.
Postoji nekoliko verovanja koja se u narodu vezuju za ovaj praznik, a jedno od njih kaže da se na današnji dan susreću zima i leto, pa dani postaju duži, a vreme osetno toplije. Ako danas, veruje narod, osvane sunčan dan, a medvedi se uplaše od sopstvene senke i vrate u zimski san, zima će potrajati još šest nedelja. Ako ne vide senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova.
Kako narod veruje, danas obavezno treba upaliti sveće jer njihov plamen štiti kuću od svih nesreća.
Međutim, najzanimljivije verovanje je ljubavne prirode. Naime, veruje se da na današnji praznik neudate devojke pronalaze svoje izabranike. Devojke veruju da će im budući muž ličiti na prvu mušku osobu koju danas ugledaju.
Za praznik Sretenje još od davnina vezuju se mnogi običaji i razna verovanja, a jedan od najvažnijih jeste molitva. Prema starom narodnom verovanju na Sretenje se sreću leto i zima, a medved izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom.
Postojalo je staro verovanje da na ovaj dan devojka treba dobro da pogleda koga će prvo ujutru sresti, jer je moguće da osoba koju sretne liči na njenu srodnu dušu. Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – biće još hladnog vremena.
Postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti. Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju. Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.
Ovaj praznik je krsno ime pojedinih rodova, a abadžije su ga uzele kao krsnu slavu esnafa. Sretenje, koje su narodna mašta i iskustvo obogatili nizom običaja i verovanja, posebno je značajno za srpski narod i usled činjenice da se na ovaj dan zbio najprelomniji događaj u našoj istoriji – podignut je 1804. godine u Orašcu Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa. Država Srbija od 2001. slavi Sretenje kao Dan državnosti.
Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – biće još hladnog vremena.
Sretenje je i dan obeležavanja Dana državnosti Srbije.
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
Jednom prilikom dok je išao sam trotoarom ulice Kralja Petra u pravcu Patrijaršije, patrijarha Pavla je susreo sveštenik jedne od [Opširnije...]
Žito je sastavni deo srpske tradicije i služi se u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma [Opširnije...]
Sveti Nikola, ili Nikoljdanje najzastupljenija slava u Srbiji. Uobičajeno je da se kaže da "pola Srbije slavi Nikolu, a druga [Opširnije...]
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Procenjuje se [Opširnije...]
Crkveno školska opština Sveti Sava u Njujorku i njena parohija odlukom Sinoda poverene su na upravljanje patrijarhu Porfiriju. Sinod je [Opširnije...]