Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Sretenje Gospodnje kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
Sretenje je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima, a slavi se još od vremena cara Justinijana, i to uvek četrdesetog dana od Božića.
Postoji nekoliko verovanja koja se u narodu vezuju za ovaj praznik, a jedno od njih kaže da se na današnji dan susreću zima i leto, pa dani postaju duži, a vreme osetno toplije. Ako danas, veruje narod, osvane sunčan dan, a medvedi se uplaše od sopstvene senke i vrate u zimski san, zima će potrajati još šest nedelja. Ako ne vide senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova.
Kako narod veruje, danas obavezno treba upaliti sveće jer njihov plamen štiti kuću od svih nesreća.
Međutim, najzanimljivije verovanje je ljubavne prirode. Naime, veruje se da na današnji praznik neudate devojke pronalaze svoje izabranike. Devojke veruju da će im budući muž ličiti na prvu mušku osobu koju danas ugledaju.
Za praznik Sretenje još od davnina vezuju se mnogi običaji i razna verovanja, a jedan od najvažnijih jeste molitva. Prema starom narodnom verovanju na Sretenje se sreću leto i zima, a medved izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom.
Postojalo je staro verovanje da na ovaj dan devojka treba dobro da pogleda koga će prvo ujutru sresti, jer je moguće da osoba koju sretne liči na njenu srodnu dušu. Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – biće još hladnog vremena.
Postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti. Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju. Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.
Ovaj praznik je krsno ime pojedinih rodova, a abadžije su ga uzele kao krsnu slavu esnafa. Sretenje, koje su narodna mašta i iskustvo obogatili nizom običaja i verovanja, posebno je značajno za srpski narod i usled činjenice da se na ovaj dan zbio najprelomniji događaj u našoj istoriji – podignut je 1804. godine u Orašcu Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa. Država Srbija od 2001. slavi Sretenje kao Dan državnosti.
Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – biće još hladnog vremena.
Sretenje je i dan obeležavanja Dana državnosti Srbije.
PRATITE NAS NA FEJSBUKU I TVITERU
BONUS VIDEO:
Molimo nadležne da reaguju na napade patrijarha i čitavu SPC kojoj pripada većina građana Srbije! Nakon Tatjane Vojtehovski, Biljane Lukić [Opširnije...]
Pravoslavna crkva 26. januar praznuje kao dan posvećen mučenicima Ermilu i Stratoniku koji su stradali kao žrtve započetog sukoba između [Opširnije...]
Policija u Kragujevcu uhapsila je P. C. (28) iz ovog grada, zbog krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje [Opširnije...]
SVETOG Georgija ili svetog Đorđe/Đurađa - kako u narodu zovu ovog sveca, pravoslavni Srbi slave dva puta u godini. Sveti [Opširnije...]
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetog Dionisija Areopagita. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju dan [Opširnije...]