Politika

11 maj

RUSIJA I KINA USTALE PROTIV ŠMITOVOG NASTUPA U SBUN: „Nema pravo da se obraća Savetu bezbednosti kao visoki predstavnik!“

1 komentarPolitikabih, bosna i hercegovina, kina, Rusija, un

PRETNJE ustavnom poretku u BiH dolaze s jedne strane, RS, rekao je Kristijan Šmit, visoki predstavnik kojeg Republika Srpska ne priznaje, za kojeg su predstavnici Ruske Federacije i Kine, tokom njegovog predstavljanja izveštaja Savetu bezbednosti o stanju u BiH, rekli da je nelegalan. On je, međutim, dodao da opasni izazovi po BiH dolaze i iz drugih delova zemlje. - Fraza originalan Dejton koju često koriste u RS, otkriva nepoštovanje Ustava. Promene ustavnog poretka ne mogu se činiti jednostrano, nego samo kroz parlamentarne odluke. Moraju se poštovati odluke Ustavnog suda BiH i dejtonski principi – rekao je on. Šmit nema pravo…

OPŠIRNIJE...

10 maj

Đukanović odlučio: Svi lokalni izbori 23. oktobra

0 komentaraPolitikacrna gora, izbori, lokalni izbori, milo đukanović

Kako je 27. saziv Skupštine Crne Gore na Trećoj sjednici Prvog redovnog (proljećnjeg) zasijedanja ponovo odlučivao i izglasao Zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, 9. maja 2022, Predsjednik Crne Gore, postupajući po ustavnom imperativnom utvrđenju sadržanom u članu 94 stav 2 najvišeg pravnog akta države i izričito konstituisanoj obavezi u konkretnoj, karakterističnoj pravnopolitičkoj situaciji, proglasio je pomenuti zakon, koji je time zadobio svojstvo izvršnosti i (pretpostavljene) pravne perfektnosti. Pošto je stupio na snagu danom objavljivanja u ,,Službenom listu Crne Gore”, dominantno na osnovu smisla, duha i dejstva člana 209a Zakona o lokalnoj samoupravi, ranije raspisani lokalni izbori odgađaju se…

OPŠIRNIJE...

10 maj

Nemci traže da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU

1 komentarPolitikaevropska unija, Nemačka, nemci, srbija

Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin zatražio je da se srpska spoljno-politička agenda uskladi sa evropskom, razumevajući pri tom situaciju i činjenicu da to ne može uvek onako kako bi neki želeli, preneo je danas predsednik Aleksandar Vučić deo razgovora sa Saracinom. „Jasno je izneo stav i to čini svaki predstavnik EU i zapadnog sveta. Nemojte da imate iluzije da će neko to da preskoči. Ne znam da li su to stavili u saopštenje, ali tražio je, to je logično ponašanje”, rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara u Neresnici kod Kučeva da li je Saracin tražio…

OPŠIRNIJE...

10 maj

„Srpskom narodu u Crnoj Gori preti nestajanje – tražimo zaštitu“: Otvoreno pismo predsedniku Srbije

0 komentaraPolitikaAleksandar Vučić, crna gora, nestajanje, pomoć, srbi

Vodeće srpske organizacije iz oblasti kulture, nauke i medija u Crnoj Gori uputile su otvoreno pismo predsedniku i premijerki Srbije Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić gde traže zaštitu od očigledno projektovane asimilacije i diskriminacije koje ozbiljno prete da trajno poremete nacionalnu, versku i jezičku strukturu srpskog stanovništva u Crnoj Gori. Pismo koje potpisuju Srpski nacionalni savjet Crne Gore, Udruženje književnika Crne Gore, Institut za srpsku kulturu, Matica srpska – društvo članova u Crnoj Gori, Udruženje novinara Crne Gore, Srpski pokret „Njegoš“ i S-Mediji u Crnoj Gori, prenosimo u celosti: "Poštovani gospodine predsjedniče, Kao predstavnici srpskih organizacija iz oblasti kulture, nauke…

OPŠIRNIJE...

10 maj

Umesto članstva u EU, sad nude „evropsku političku zajednicu”

0 komentaraPolitikaeu, evropska politička zajednica, evropska unija, grzija, makron, ukrajina

Francuski predsednik Emanuel Makron ima podršku Italije za stvaranje „evropske političke zajednice”, koja bi zemljama Zapadnog Balkana, Ukrajini, Gruziji i Moldaviji omogućila da se ekonomski priključe Evropskoj uniji ako poštuju evropske vrednosti, piše danas francuski list Mond. Makron ima podršku italijanskog premijera Marija Dragija za predlog formiranja „evropske političke zajednice”, kojom bi, kako ocenjuje Mond, bila stvorena „Evropa u dve brzine”. To se poklapa s izjavom bivšeg italijanskog premijera Enrika Lete da je naročito nužno otvoriti vrata približavanju Uniji Ukrajine, koja je u ratu s Rusijom, kroz stvaranje „evropske konfederacije” u kojoj bi EU bile pridružene i zemlje Zapadnog Balkana,…

OPŠIRNIJE...

09 maj

Nacionalni konvent: Srbija da se uskladi sa restriktivnim merama EU prema Rusiji

0 komentaraPolitikaevropska unija, sankcije, srbija

"Danas, kada se cela Evropa nalazi usred najozbiljnije bezbednosne i političke krize od kraja Hladnog rata, Srbija treba da se opredeli", saopštio je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji i pozvao predsednika Republike i Vladu Srbije da donesu odluku o usklađivanju sa restriktivnim merama EU prema Rusiji. U saopštenju, Konvent podseća da je na današnji dan pre 72 godine pokrenut proces evropskih integracija, kao jedinstveni pokušaj da se trajno obezbedi mir između zaraćenih država i da taj proces traje i danas, sa istim ciljevima, da se obezbedi mir na evropskom kontinentu. Stvaranjem zajedničke spoljne i bezbednosne politike uspostavljen je koordinacioni mehanizam…

OPŠIRNIJE...

09 maj

MAКEDONIJA NA PUTU U NESTAJANJE

0 komentaraPolitikadragoljub petrović, makedonija

Makedonski opozicioni prvak, na stranicama »Politike«, veli da se prilike u Makedoniji svode na „život u nacionalnoj katastrofi, s povećanom inflacijom, novim enormnim zaduživanjima, povećanom stopom korupcije i kriminala“, da vlada ne čini ništa „za poboljšanje života građana ili postavljanje novih ciljeva koji bi nas pokrenuli napred“ i zato on predlaže predsedniku vlade „jake reforme u obrazovanju, zdravstvu, ekonomiji i pregovorima s Bugarskom“. I „insistira na nazivu Makedonija (bez Severna)“. I pokazuje da ne razume prilike u kojima se nalaze ni Evropa, ni Balkan, ni Makedonija. I zato mu treba javiti: Evropa se nalazi pred raspadanjem, a Sloveni na Balkanu…

OPŠIRNIJE...

08 maj

Pavić: Srbi se nalaze pred nimalo pragmatičnim izborom

0 komentaraPolitikaaleksandar pavić, politika, srbija

Pitanje za Srbe je – kojim će se vrednostima prikloniti? A taj izbor nije nimalo pragmatičan Kada su se početkom 1990-ih raspadale komunističke tvorevine SFRJ i SSSR, njihovim raspadom se na međunarodnom planu upravljalo tako što su se, kao suverene, priznavale njihove savezne republike, u granicama koje su odredili njihovi doskorašnji komunistički režimi. Pravo na samoopredeljenje naroda, koje je priznato Poveljom UN, zamenjeno je pravom na samoopredeljenje administrativnih jedinica stvorenih unutar jednog nedemokratskog poretka. I, dok je Ustav SSSR (član 72) jasno predviđao pravo svake savezne republike na otcepljenje, ustav SFRJ to pravo nije predviđao za republike, već samo za…

OPŠIRNIJE...

08 maj

Crna Gora stala uz EU – dodatne sankcije

0 komentaraPolitikacrna gora, Rusija, sankcije

Vlada Crne Gore podržala je odluku Evropske unije da uvede dodatne sankcije dvojici ruskih i ukrajinskih državljana. I to zbog, kako su kazali, ugrožavanja teritorijalne celovitosti, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine. Na listi su Jevgenij Viktorovič Prigožin i Sergij Vitalijovič Kurčenko. Na sajtu EU navodi se da je Prigožin istaknuti ruski preduzetnik, blisko povezan s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ruskim Ministarstvom odbrane. Ukazano je da je Savet EU 21. aprila unutar postojećeg okvira sankcija doneo mere ograničavanja protiv još dva pojedinaca zbog njihove uloge u podrivanju ili ugrožavanju teritorijalne celovitosti, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, te zbog ostvarivanja koristi od ruskih…

OPŠIRNIJE...

07 maj

Dojče vele: Vučićev zaokret je već počeo

1 komentarPolitikaAleksandar Vučić, evropska unija, politika, Rusija, ukrajina, zaokret

Kad je Rusija počela agresiju na Ukrajinu, pitao sam se kako bi Josip Broz Tito proslavio ovogodišnji Dan pobede da je još živ. A kad su do nas u Srbiji stigle prve slike iz napadnutih ukrajinskih gradova, uporedio sam ih sa situacijom ovde, nakon NATO bombardovanja 1999. godine. Neke su stvari uporedive: ljudi umiru, borbeni avioni i projektili uništavaju bolnice i televizijske stanice, mostove i rafinerije. Ali me na kraju ono što se događa u Ukrajini ipak podseća na uništene nemačke gradove 1945. U to vreme sam bio u Halberštatu, Magdeburgu, Hamburgu, Frankfurtu, popeo sam se na toranj kelnske katedrale…

OPŠIRNIJE...