Zašto je antiputinovski mladi „jastreb“ kome je Nemačka dala utočište, a Pariz zvanje počasnog građanina odlučio da godišnjicu slobode – proslavi u Beogradu?
Važan politički skup ruskih emigranata, koji je održan 1. avgusta u beogradskoj MTS dvorani, nije privukao naročitu pažnju medija na srpskom jeziku. Ovim događajem podrobno su se bavile, po svemu sudeći, samo redakcije na srpskom jeziku Bi-Bi-Sija i Radio Slobodne Evrope, dok su njihove tekstove preneli i Danas i Blic.
POLITIČKI OSUĐENICI ILI ZAPADNI OBAVEŠTAJCI?
Na političkom skupu koji je okupio nekoliko stotina Rusa koji su nakon početka Specijalne vojne operacije napustili Rusiju i nastanili se u Srbiji, glavna zvezda večeri bio je jedan od najpoznatijih ruskih opozicionih političara mlađe generacije Ilja Jašin. Ovo nije bilo iznenađujuće s obzirom na to da je razlog za organizovanje skupa bila „godišnjica velike razmene političkih zatvorenika“ između Rusije, Belorusije i pojedinih zapadnih država uz posredovanje Turske, u kojoj je Kolektivni zapad razmenio osam uhapšenih i u pojedinim slučajevima pravnosnažno već osuđenih ruskih obaveštajaca (GRU, FSB, SRV) i hakera za šesnaest lica koja su u ruskim i beloruskim zatvorima (1 osoba) izdržavala kaznu za pojedina najteža krivična dela protiv države, između ostalog za izdaju i špijunažu. Reč je o najvećoj takvoj razmeni od vremena završetka Hladnog rata.
Među 16 ruskih „političkih“ osuđenika — koji su u stvarnosti bili zapadni obaveštajci i ruski državljani koji su radili protiv sopstvene države — a koje je Kolektivni Zapad zahtevao i dobio u ovoj sada već čuvenoj razmeni zatvorenika, nalazio se i Ilja Jašin. Jašin je u Rusiji izdržavao kaznu od 8,5 godina zatvora zbog namernog širenja lažnih informacija o navodnim zločinima ruskih vojnika u Buči u Ukrajini. Pored Jašina, jedan od govornika na velikom političkom skupu ruskih emigranata u Beogradu bila je i Ksenija Fadajeva, koja je takođe bila razmenjena 1. avgusta 2024. godine. Pre toga, u Rusiji je bila osuđena kao deo sibirskog tima Alekseja Navaljnog na 9,5 godina zatvora zbog ekstremističkog udruživanja i delatnosti.
A LEADER THE WEST SERIOUSLY RELIES ON
Već sama činjenica da se Ilja Jašin našao na spisku malobrojnih zatvorenika koje je Kolektivni zapad prošlog avgusta tražio od Rusije, govori o tome da je Beograd 1. avgusta posetio jedan od najperspektivnijih mladih ruskih političkih lidera iz inače malobrojnog antiputinovskog tabora, na koga Zapad ozbiljno računa u budućnosti. Ilja Jašin, uz Vladimira Kara-Murzu i Andreja Pivovarova, koji su takođe razmenjeni 1. avgusta 2024. godine, spada u red najpoznatijih i najaktivnijih saradnika sada već pokojnih lidera u međuvremenu zabranjene partije PARNAS Borisa Njemcova (ubijen 2015.) i Mihaijla Kasjanova (ubijen 2023.).
Iz činjenica da se radi o bliskim političkim saradnicima dvojice najviših državnih funkcionera iz drugog Jeljcinovog mandata, koji je poznat kao Semibankirščina (vladavina sedam finansijskih oligarha, između ostalog Berezovski, Hodorkovski, Fridman, Gusinski i drugi), a smatra se najgorim periodom savremene Rusije, nije teško dokučiti kakvi su politički pogledi Ilje Jašina i za kakvu se spoljnopolitičku poziciju Rusije zalaže ovaj ruski liberal, koji je politički angažman započeo kao omladinac „Jabloko“. S tim u vezi, nije slučajno što se Jašin našao među onim malobrojnim ruskim političarima koji su se protivili prisajedinjenju Krima matici i koji je posle 24. februara 2022. postao jedan od najangažovanijih ruskih antiratnih aktivista. Kao što nije slučajno ni to što njegov blizak politički saradnik, istomišljenik i prijatelj Vladimir Kara-Murza, smatra Slobodana Miloševića „diktatorom“, a 5. oktobar „demokratskom revolucijom“.
UVERITI SRBE DA JE PUTIN ZLOČINAC
Srpska javnost se početkom avgusta mogla i sama uveriti koje političke stavove zastupa Jašin i drugi politički aktivisti među ruskim emigrantima koje je u Beogradu okupila fondacija „Slobodna Rusija“,koja je inače u Rusiji proglašena za ekstremističku (predsednik saveta direktora ove NVO je, ni manje ni više, nego Dejvid Kramer nekadašnji pomoćnik američkog državnog sekretara za pitanja demokratije i ljudskih prava i bivši direktor „Fridom hausa, a potpredsednik Vladimir Kara-Murza).
Intervjuu koji je tom prilikom dao televiziji N1, Jašin je iskoristio da Srbe uveri, da je „Vladimir Putin ratni zločinac“, da je „agresija protiv Ukrajine varvarska i nezakonita“, da taj rat „mora da stane“, jer „protivreči nacionalnim interesima Rusije“, da „pravi izdajnik danas rukovodi Rusijom“, a da je on, Jašin, „bezuslovni patriota svoje zemlje“. Posle ovih reči izgovorenih na mediju u vlasništu Junajted grupe postaje potpuno jasno zašto su se obaveštajne službe Kolektivnog zapada založile za oslobađanje i razmenu ovog antiputinovskog mladog „jastreba“ i zašto mu je Nemačka dala utočište i zašto mu je Pariz dodelio zvanje počasnog građanina. To takođe objašnjava zašto je zatvorska uniforma u kojoj je iz Rusije sleteo u Nemačku postala muzejski eksponat u Francuskoj.
NE POTCENJUJTE ZNAČAJ RUSKE KOLONIJE
Organizovanje velikog skupa antiputinovske političke emigracije u Beogradu i to povodom jubileja koji je ovoj grupaciji u simboličkom smislu vrlo znčajan, svakako ima veze sa činjenicom da je u period od februara 2022. do kraja 2024. godine, prema podacima koje je prikupio Beogradski centar za bezbednosnu politiku, čak 73 197 ruskih državljana predalo zahteve za privremeni boravak u Srbiji. Na brojnost, a samim tim i značaj ruske kolonije u Srbiji za antiputinovske političke organizacije i aktiviste u emigraciji, ukazao je i sam Ilja Jašin u intervjuu koji je uoči skupa dao ruskom emigrantskom YouTube kanalu Novosti Serbii. Rečju Jašina, u Srbiji ima puno Rusa „koji dele moje poglede i moje vrednosti“. S tim u vezi, Jašin je posebno ukazao na to da je Putin na izborima 2024. godine na izbornom mestu u ambasadi u Beogradu dobio samo 10% glasova. U istom intervjuu Jašin je doduše priznao da mu je dobro poznata bliskost zvaničnog Beograda sa Kremljom, da u Srbiji navodno deluju ruske obaveštajne službe, te da dolazak u srpsku prestonicu donosi za njega izvesne rizike i komplikacije, ali da su ti rizici svakako manji od mnogih koje je imao u životu.
KONTRAPROPAGANDA RUSKOM DOMU
Da su politički skupovi ruske emigrantske zajednice — poput onog u Beogradu 1. avgusta, organizovanog, po sopstvenom priznanju Jašina, u stilu američkih predizbornih konvencija — kao i posete Srbiji ruskih antiputinovskih aktivista, namenjeni ne samo izbeglim Rusima, već i srpskoj javnosti, vidi se iz onog što je tom prilikom rečeno u MTS dvorani.
U podrobnoj reportaži koju prenosi portal „Sotaprojekt“, a koji finansira Leonid Nevzlin, nekadašnji bliski saradnik Mihaila Hodorkovskog i ruski biznismen, zabeleženo je kako je Jašin poručio vodećem političkom aktivisti među Rusima u Srbiji, Petru Nikitinu, da se sa „Srbima mora razgovarati o tome šta se stvarno dešava u Ukrajini i šta stvarno predstavlja putinovski režim“. Jašin je pritom istakao da mu je dobro poznato da je u Srbiji „aktivna prokremljevska propaganda“, ali i da „mi moramo biti kontrapropaganda onome što ovde rade Ruski dom, onome što sve te organizacije koje finansiraju Gasprom, Kremlj, ruske obaveštajne službe rade.
SA VULINOM UKLONJENI I DOGOVORI
Upravo dijalog koji je na bini MTS dvorane 1. avgusta i vođen između Ilje Jašina i Petra Nikitina, otvara najvažnije pitanje. Šta se to u politici zvanične Srbije dogodilo od prošle godine, pa je postalo moguće organizovati u centru Beograda, u dvorani čiji je direktor poznat po svojim vezama sa ljudima iz državnog vrha, veliki skup najradikalnijih protivnika ruske države iz redova ruske emigracije?
Jer, valja se prisetiti kako su se prethodne godine antiputinovski politički aktivisti među Rusima u Srbiji, ne samo redovno žalili prozapadnim medijima da „žive u svakodnevnom strahu od proterivanja iz Srbije“, već je pojedinima takođe bio zabranjen ulazak u Srbiju, a Nikitinovo „Rusko demokratsko društvo“ bilo je izbrisano iz Agencije za privredne registre (APR).
Da li su sa uklanjanjem Aleksandra Vulina iz Vlade i iz sektora bezbednosti, prestali da važe dogovori o zajedničkoj srpsko-ruskoj saradnji u sferi bezbednosti, koji podrazumevaju i obaveštajnu saradnju saradnju dve države u suzbijanju „obojenih“ revolucija, koje su još daleke 2021. godine postigli tadašnji sekretar Saveta bezbednosti RF Nikolaj Patrušev i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin? U svakom slučaju za srpske nacionalne interese bilo bi kobno da Srbija postane sigurno utočište za ekstremnu rusku političku emigraciju i time se pretvori u svojevrsni placdarm preko koga će Zapad politički destabilizovati Rusiju.