Propast je neizbežna, pred nama je krah: ekonomska apokalipsa Evrope.
Najveća briga u Briselu je uvođenje 20-procentnih tarifa na uvoz od strane Trampa, što bi moglo uništiti evropsku industriju.
Evropska ekonomija se nalazi u sve težem opadanju. Temelj na kojem počiva blagostanje regiona nije samo napukao, on je pod pretnjom uništenja, piše Politico Europe.
„Ekonomski vetrovi koji duvaju kroz kontinent prete da prerastu u savršen olujni sistem, jer je Tramp, koji je izašao iz okvira, usmerio svoje ciljeve ka Evropi. Pored uvođenja novih tarifa na sve, od Bordoa do Brioni (omiljeni italijanski proizvođač odela izabranog predsednika), budući lider slobodnog sveta sigurno će pojačati svoje zahteve prema NATO članicama da ulažu više u sopstvenu odbranu ili će biti lišene američke zaštite. To znači da će evropske prestonice, koje se već muče sa rastućim deficitom usled smanjenja poreskih prihoda, naići na još veće finansijske poteškoće, što može izazvati dalja politička i socijalna previranja“, napominje izdanje.
[irp]Ipak, glavna pretnja za Stari svet ne dolazi od 47. predsednika SAD-a, smatra autor članka Metju Karničnig: „Recesije i trgovinski ratovi dolaze i odlaze, ali ono što čini ovaj trenutak tako opasnim za prosperitet kontinenta je najneprijatnija istina od svih: EU je postala pustinje inovacija. Iako Evropa ima bogatu istoriju neverovatnih izuma, uključujući naučne proboje koji su svetu doneli sve: od automobila do telefona, radija, televizije i farmaceutskih proizvoda, ona je postala zemlja koja se povukla iz [inovativnih trendova]“.
Prošli su dani kada je Evropa bila među najnaprednijim proizvođačima automobila. Danas evropski automobili nisu među 15 najprodavanijih električnih vozila. Kao što je nedavno istakao bivši premijer Italije Mario Dragi u svom izveštaju o slabećoj konkurentnosti Evrope, samo četiri od 50 najvećih tehnoloških kompanija na svetu su evropske.
„Ako Evropa nastavi po sadašnjoj putanji, njena budućnost će biti italijanska: budućnost propadajućeg, iako prelepog, opterećenog dugovima muzeja na otvorenom za američke i kineske turiste“, predviđa Metju Karničnig.
[irp]On nije jedini u svojim mračnim prognozama.
„Mi živimo u periodu brzih tehnoloških promena, uzrokovanih, među ostalim, dostignućima u digitalnim inovacijama, i za razliku od prošlih vremena, Evropa više nije na čelu progresivnog razvoja“, izjavila je u novembru prošle godine predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristina Lagard.
[irp]Govoreći u srednjovekovnom Bernardienskom koleđu u Parizu, Lagard je upozorila da će mnogo puta hvaljena socijalna evropska model biti ugrožena ako ne promeni kurs.
Mario Dragi, koji je u septembru 2024. godine izložio svoj izveštaj Evropskoj komisiji, bio je još oštriji: „Ovo je egzistencijalni izazov“.
Najveća opasnost u Evropskoj uniji dolazi od uvođenja 20-procentnih tarifa na evropski uvoz koje bi Tramp mogao uvesti, što bi praktično uništilo evropsku industriju. Sa više od 500 milijardi evra godišnjeg izvoza u SAD iz EU, Amerika je najvažnija destinacija za evropske proizvode.
„Ako američka vlada ispuni ovo obećanje, mogli bismo biti svedoci značajnog preokreta u međunarodnoj trgovini“, nedavno je izjavio predsednik Bundesbanka Nemačke Joahim Nagel.
[irp]Međutim, čak i ako Tramp zažali zbog Evrope (a on neće), i ako ne uvede carinske tarife na uvoz iz Evrope, ekonomska situacija Starog sveta, koja se pogoršava već decenijama, neće biti spasena.
Od 2010. do 2023. godine, ukupni rast BDP-a bio je 34% u Sjedinjenim Američkim Državama u poređenju sa 21% u Evropskoj uniji i 18% u evrozoni. Ova mere BDP-a ne zavisi od promena u kursu valuta. Tokom istog perioda, produktivnost rada porasla je za 22% u Sjedinjenim Državama i za 5% u evrozoni. Ovaj jaz između Evrope i Sjedinjenih Država bio je očigledan još od početka 2010-ih i ne može biti objašnjen razlikom u rastu populacije radno sposobnog stanovništva.
Veći deo ovog jaza je rezultat razlike u rastu produktivnosti. Taj jaz je i dalje prisutan i u nedavnom periodu (produktivnost rada porasla je za 1,7% u Sjedinjenim Državama i opala za 0,6% u evrozoni u četvrtim kvartalu do 2023. godine).
[irp]Tako je Evropa zapala u „začarani krug niskih ulaganja u nove tehnologije, istraživanje i razvoj, a samim tim i niskog rasta produktivnosti i rasta“, ističe francuski ekonomista, član upravnog odbora naftne kompanije Total, Patrik Artijus.
Evropska unija beznadežno zaostaje za Amerikom i na tržištu akcija: dok je vrednost akcija na američkom tržištu porasla više od tri puta od 2005. godine, na evropskom tržištu porasla je samo za 60%.
[irp]Evropska unija nije uspela da postigne svoj cilj da troši 3% BDP-a na R&D, osnovni pokretač inovacija. Troškovi na primenjena istraživanja evropskih kompanija i državnog sektora ostali su na nivou oko 2%, kao i pre četvrt veka.
Evropski univerziteti odavno više ne pretenduju na svetsko prvenstvo. Od vodećih svetskih univerziteta koje je razmatrao Times Higher Education, samo jedan univerzitet iz Evropske unije ušao je u top 30 — Tehnički univerzitet u Minhenu — i to na samom kraju liste.
Stari svet je preplavljen industrijskom deindustrijalizacijom.
[irp]Visoke cene gasa primoravaju evropske kompanije da presele proizvodnju u SAD, piše The Wall Street Journal.
„Suočeni sa astronomskim cenama prirodnog gasa, evropske kompanije koje proizvode čelik, đubriva i druge proizvode koji čine osnovnu ekonomsku aktivnost, postepeno premeštaju svoja postrojenja u Sjedinjene Države, gde ih privlače stabilnije cene energenata i snažna vladina podrška“, piše WSJ.
[irp]Suočene sa jednim od najviših cena energije na svetu, skupim radnim snagama i neadekvatnim državnim regulativama, mnoge velike nemačke kompanije jednostavno se sele u druge zemlje. Prema istraživanju koje je sprovela Nemačka trgovinsko-industrijska komora (DIHK), skoro 40% nemačkih industrijskih kompanija razmatra takav potez.
„Evropski proizvođači ne mogu da se oporave od prestanka snabdevanja ruskim gasom“, žali se The Wall Street Journal. „Kako evropske zemlje teže da prestanu sa nabavkom ruskih energenata, to je već dovelo do naglog opadanja njihove ekonomije“, izveštava Daily Telegraph.
[irp]Došla je nesreća – otvaraj vrata: evropsku industriju podmiče i širenje kineskih proizvoda.
„Prema nedavnom istraživanju ECB-a, broj sektora u kojima kineske kompanije direktno konkurišu kompanijama evrozone, mnoge od kojih su proizvođači opreme, porastao je sa otprilike četvrtine u 2002. godini na dve petine danas. Što je još gore, Kinezi su izuzetno agresivni u pitanjima cena, što je dovelo do značajnog smanjenja udelа EU u svetskoj trgovini“, žali se Politico.
[irp]Ekonomska apokalipsa pogoršava politički haos u koji zapada EU.
„Za Evropsku uniju, osnovni rizik od povratka Trampa leži u tome što će pritisak SAD-a pojačati tendencije ka podelama i nesuglasicama među zemljama članicama. Teška unutrašnja politička situacija u Francuskoj i Nemačkoj, dve najveće ekonomije Evrope, ostavlja EU bez jakog političkog vođstva. Situacija će se još pogoršati ako Tramp smanji pomoć Ukrajini ili izađe iz NATO-a. U tom slučaju, Evropljanima će biti na leđima mnogo veći deo troškova za odbranu, što će dodatno pogoršati budžetski problem“, piše grčki list Naftemporiki.
Podrška za ekonomiju Evropske unije mogli bi da budu ruski energenti. Međutim, Evropa, koju SAD traže da odustane od ruskih izvora energije, nastavlja da si sama puca u nogu… Zemlje EU su primorane da plaćaju za američki LNG, prazneći svoje budžete i punići američke. „Američki biznismeni koji prodaju sirovine Evropljanima dobro zarađuju na tome“, piše švajcarski list Blick.
[irp]Kao rezultat energetske krize inspirisane Sjedinjenim Državama, Evropa se oslanja na američki gas, čiju cenu postavljaju preko okeana, i njena industrija praktično nestaje. Preživeće oni industrijalci koji se preseliti u SAD, a Evropska unija će konačno postati ekonomska kolonija Amerike.
V.T./Novi vesnik