Akademska zajednica u Srbiji ponovo prolazi kroz svojevrsni test morala i logike, a rezultati su poražavajući. Svedoci smo čudnog fenomena, deo profesora i studenata, kao najveći problem akademskog obrazovanja vidi u osnivanju Fakulteta srpskih studija u Nišu, tvrdeći pri tom kako tako brane nauku, dok im u stvarnosti najviše smeta jedna jedina reč, prefiks SRPSKI. Osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu postalo je crvena linija za one koji decenijama na državnim jaslama neguju kult sopstvene nebitnosti i nacionalne dezorijentacije.
Ono što ovaj otpor čini duboko licemernim jeste činjenica da ti isti ljudi sa velikim divljenjem gledaju preko granice. U Zagrebu već godinama postoji Fakultet hrvatskih studija. Tamo niko ne dovodi u pitanje pravo jednog naroda da ima instituciju koja će se baviti njegovim identitetom. Na stranu to što je taj identitet zasnovan na izmišljenoj istoriji i mašti koju su vešto pretvorili u „činjenice“.
Ali je interesantno da naši profesori, koji u Nišu vide „diktaturu“, u Zagreb, na takav fakultet odlaze kao najuvaženiji gosti. Tamo im prefiks „hrvatski“ zvuči evropski i dostojanstveno. Tamo je nacionalna svest, koja je u praksi težak oblik bolesne ustaške ideologije, znak zrelosti, dok je u Srbiji, po njihovom mišljenju, znak nazadnog nacionalizma. Ništa bolje od toga ne oslikava u kakvom tužnom stanju inferiornosti je svest tih samoproklamovanih „elita“, gde je sve tuđe bolje, samo zato što nije naše.
Taj duh palanke kojim su okovani naši akademski krugovi ne dozvoljava im da vide da se velike nacije, kojima tobože teže, upravo tako ponašaju, čuvaju svoje. Ali naša elita pati od hroničnog kompleksa niže vrednosti u odnosu na Zapad. Oni se plaše da će, ako podrže srpske studije, ispasti „manje moderni“ u očima svojih inostranih mentora.
Radije bi da univerzitet ostane bezličan i ispražnjen od identiteta, nego da priznaju da je Srbiji potrebna snažna institucija koja će čuvati naš jezik, kulturu i tradiciju.
Posebno je mučno posmatrati kako ti isti „borci za autonomiju“ ćute kada su u pitanju privatni fakulteti. Na tim mestima, gde se znanje često kupuje, kriterijumi ne postoje, mnogi od njih imaju dodatne tezge. Tamo im ne smeta nedostatak transparentnosti, niti im smeta što te škole ne doprinose nikakvoj nauci. Problem nastaje samo kada država pokuša da napravi red i institucionalno zaštiti srpsku srbistiku i istoriju. Tada izlaze na blokade, sprečavajući većinu studenata da uče, dok sami svoje novčanike pune na privatnim „fabrikama diploma“.
Debelo se kasni sa osnivanjem ove institucije, pa nije ni čudo što smo se ponovo našli u prelomnom trenutku kada se bira između opstanka i potpunog identitetskog utapanja. Fakultet srpskih studija jeste jedan od odgovora na tu pretnju. On nije usmeren ni protiv koga, već služi kao temelj na kojem će rasti generacije koje nemaju kompleks pred svetom. Nama trebaju mladi ljudi koji svoju zemlju neće gledati kroz palanačku vizuru krivice, već kroz prizmu samopoštovanja. To je upravo ono što FSS treba da pruži, povratak vrednostima koje čine suštinu našeg postojanja.
Ali to nekom smeta! Zašto i kome smeta ili još bolje kome zapravo služe ovi protesti i blokade? Studentima sigurno ne.
Oni kojima je „srpsko“ u Nišu previše, a „hrvatsko“ u Zagrebu baš po meri, zapravo pokazuju da im je palanački komfor važniji od državnog interesa. Vreme je da prestanemo da se izvinjavamo zbog sopstvenog imena. Povratak tradiciji i osnivanje nacionalnih institucija jedini je put da izlečimo ovu akademsku inferiornost i konačno postanemo narod koji drži do sebe, baš kao što to rade oni kojima se naši bloderi tako snishodljivo dive.