Dvadeset i sedam godina nakon NATO agresije, na Kosovu i Metohiji se vodi podmukli rat papirima, pečatnim voskom i sudskim opstrukcijama. Scenario je jeziv, Srbi koji su decenijama pod zemljom, naprasno „oživljavaju“ pod perom šiptarskih falsifikatora kako bi potpisali prodaju svojih imanja. Ovaj sistemski progon i otimačina dedovine odvija se pred očima UNMIK-a i EULEKS-a, koji svojim ćutanjem postaju saučesnici u ovom zločinu.
Ivan Petrović, prognanik iz Belog Polja kod Peći, čije imanje leži uz strateški važan put Peć–Dečani, otvara dušu za naš portal i otkriva kako izgleda pakao kroz koji prolaze preostali srpski domaćini:
„Zapravo o čemu se radi… Posle NATO intervencije većina nas je napustila Peć i okolinu, konkretno ja sam iz Belog Polja. Većina nas imamo imovinu koja gravitira uz magistralni put Peć-Dečani. Prvi povratnici se vraćaju negde 2003. i 2004. godine, ali u međuvremenu, krajem 2000. i početkom 2001. godine, u našem odsustvu, organizovana kriminalna grupa iz susednog albanskog sela Raušić, služeći se lažnim punomoćjima koji su navodno overeni u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, uspeva da naša imanja upiše u pećkom katastru na svoja imena.“
Petrović navodi da su uzurpatori iz familije Dinaj, koji su odmah nakon nezakonitog upisa, imovinu prebacivali na treća lica kako bi sakrili tragove i stvorili nerešiv pravni čvor.
Hotel „ALBI“ na grobovima i falsifikatima
Najveći apsurd i simbol ove otimačine jeste hotel „ALBI“, koji je podignut upravo na parceli Ivana Petrovića. Dok hotel prima goste i donosi profit uzurpatorima, pravi vlasnik poseduje crno na belo dokaz da je sve izgrađeno na laži.
„Konkretno, baš na mojoj parceli je napravljen hotel ALBI. Interesantno je još da su većina pravih vlasnika preminuli još osamdesetih godina i naprasno su ‘oživeli’ 2001. da potpišu punomoćja i ugovore. Moj rođak Dragomir Petrović ima isti slučaj – njegova parcela se vodila na majku koja je umrla 1984. godine, da bi naprasno oživela 2001. i potpisala falsifikovano punomoćje“, objašnjava Petrović.
Sudska farsa duga dve decenije
Dokumentacija u koju je imala uvid redakcija našeg portala, a koju je izdao Prvi opštinski sud u Beogradu još 2006. godine, jasno kaže: PUNOMOĆJA SU FALSIFIKAT. Sud u Beogradu je potvrdio da se stranke ne slažu i da je neko zloupotrebio brojeve protokola. Ipak, za „nezavisno“ albansko pravosuđe u Peći, to nije dovoljno.
„Mi oštećeni smo podneli tužbe još 2004. godine. Međutim, sudski procesi su ušli u treću deceniju bez konačnog epiloga. Nas zastupa Evropska kancelarija za pravnu pomoć, ali opstrukcija u samom sudu je ogromna. Ročišta se zakazuju jedno u par godina i non-stop se nešto odlaže jer jedna od tuženih stranaka ne dođe. Tamošnji sud je pristrasan i ne donosi presude, dok u međuvremenu na našim parcelama niču velelepni stambeno-poslovni objekti“, ogorčen je Petrović.
Dok se na papiru govori o vladavini prava i povratku raseljenih, na terenu niču velelepni objekti na tuđoj krvi i zemlji. Srbi su prepušteni sami sebi, a njihova jedina „krivica“ je što imaju zemlju koju neko drugi želi.
„Naši advokati šalju stotine urgencija, ali sud je pristrasan. Čekaju da pravi vlasnici i poslednji naslednici pomru, kako bi otimačina postala konačna“, zaključuje Petrović.