Posekotina na ruci koju je dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu, Natalija Jovanović, zadobila u incidentu sa starijom ženom koja ima dokumentovano psihijatrijsko oboljenje, nije izolovan slučaj niti nesrećna slučajnost. To je direktna posledica sistemskog urušavanja pravne države u Srbiji, koje se godinama sprovodi pod indiferentnim, a sve češće i namerno politički motivisanim nadzorom Republičkog javnog tužilaštva i njegove dugogodišnje čelnice Zagorke Dolovac.
Incident u Nišu se dogodio samo nekoliko dana nakon što je u istom gradu žena dobila potres mozga tokom napada za vreme opozicionih blokada. Drugi učesnici tog događaja takođe su zadobili povrede. Svi su bili žrtve fizičkog nasilja. Svi su bili svedoci nekažnjivosti. I svi osumnjičeni — pušteni. Bez podizanja optužnica. Bez sudskog postupka. Sa usmenim dogovorima kao jedinim ishodom, što u praksi predstavlja institucionalnu poruku da se nasilje može isplatiti, ukoliko se politički profiliše.
Upravo ta poruka da zakona nema i da niko neće odgovarati širi se Srbijom. Ona stvara atmosferu u kojoj čak i osobe sa očiglednim psihičkim smetnjama stiču utisak da mogu nekoga da napadnu bez posledica. Napadači sve češće deluju otvoreno, uvereni da iza njih stoji neformalna zaštita sistema koji je izgubio svaku verodostojnost.
A taj sistem, tačnije taj obruč nečinjenja i zaštite, simboliše jedno ime: Zagorka Dolovac.
Njena uloga u ovome prevazilazi granice pasivnosti. To više nije pitanje birokratskog propusta ili slabosti institucije. Ovde je reč o namernoj strategiji, blokiranju postupaka, nevođenju istraga, gušenju odgovornosti i podsticanju atmosfere u kojoj jedni mogu sve, a drugi ništa. Time se šalje poruka da nasilje, ako dolazi s „prave strane“, nije krivično delo, već dozvoljena metoda ulične borbe.
Svaki sledeći incident, svaki sledeći udar, svaka sledeća povreda – biće direktna posledica tog sistema. Ako se sutra nešto tragičnije dogodi, pitanje odgovornosti više neće moći da se izbegne. Jer ne čini zlo samo onaj ko ga sprovodi — nego i onaj ko ga gleda, ćuti i sprečava zakon da radi. U ovom slučaju, to je Zagorka Dolovac.
Srbija više nema luksuz da ćuti. Dok je Dolovac na čelu tužilaštva, ulicama će vladati strah, a zakon će biti rezervisan, samo za nepodobne.
Sofija Marić / Vaseljenska