Svet u šaci moćnog algoritma
Na šta upozorava činjenica da se među korisnicima Palantir tehnologije nalaze zvučna imena- Pentagon, FBI, Nacionalna bezbednosna agencija, ali i NATO, MI6 i Evropska unija?
Početkom 21. veka Silicijumska dolina postala je kolevka razvoja veštačke inteligencije, IT industrije, i iznad svega, alata za nove strategije ratovanja. Uporedo sa širenjem platformi poput Fejsbuka i Tvitera koje su navodno razvijali „genijalni studenti“, a koje su služile kao usisivač za prikupljanje podataka – razvijala se i tehnologija za obradu ovih podataka i njihovo korišćenje, usmereno protiv samih korisnika.
META MEDIJ U SLUŽBI INTERESNIH GRUPA
Sumnje da se iza nastanka ovih platformi kriju američke tajne službe, potvrđene su tokom prethodnih izbora u SAD. Pomenute platforme nisu bile samo mesta za druženje, upoznavanje i odavanje najdubljih tajni onima koji su ih vredno prikupljali, već i meta medij preko kojeg su vlade, udruženja i pojedinci pokušavali da plasiraju određene narative. U skladu sa svojom prirodom, korisnici su u potpunosti poslužili svrsi. Materijala je bilo na pretek, a neko je trebalo i da ga obradi.
Nedaleko od uobičajene vreve na pijacama podataka – Fejsbuk, Redit, Tviter, Instagram, te sličnih startapova – bez puno pompe nicala je i kompanija Palantir, ozbiljno oružje u rukama zapadnih tajnih službi.
Američkoj ali i svetskoj javnosti ponuđena je informacija da je reč o bezazlenoj ali revolucionarnoj kompaniji za obradu podataka koja je, u moru sličnih, osnovana 2003. godine. Kao jedan od osnivača navodio se Piter Tiel, istovremeno jedan od osnivača PejPala i investitor Fejsbuka. Raspoloživi podaci svedoče da je Palantir nastao preko In-Q-Tel, odnosno investicionog fonda CIA.
LANAC: PEJPAL-STARLINK-PALANTIR
Investicioni fond In-Q-Tel nastao je malo pre „eksplozije“ IT sektora u Silicijumskoj dolini. Osnovan je 1999. godine od strane Centralne obaveštajne agencije sa ciljem da finansira i razvija privatne tehnološke kompanije koje će raditi u interesu američkih obaveštajnih službi. Umesto da sami osnivaju kompanije, obaveštajci su odlučili da kupuju mlade i talentovane stručnjake i njihove tehnologije, poput Palantira. Prema raspoloživim podacima In-Q-Tel je u Palantir uložio milione dolara u prvim fazama njegovog razvoja, što je kompaniji omogućilo brzo širenje ka vojnim i obaveštajnim strukturama.
Pored Pitera Tiela, koji se često pominje kao „osnivač“, iza Palantira stoje Aleks Karp, kao izvršni direktor, a zatim i Natan Getings i Džo Lonsdejl, koji su bili među prvim inženjerima kompanije. Međutim ono što mnogima danas promiče jeste da su pre mnogo godina Tiel i Ilon Mask bili partneri na projektu PejPala, a da danas Palantir ne bi imao ovu funkciju koju ima da nema Starlinka čiji je vlasnik Ilon Mask. Još jedna stvar koje vezuje Maska za Palantir jeste i činjenica da je vlasnik društvene mreže koja je prva skinula okove cenzure i dala priliku njenim korisnicima da „potpuno ogole dušu“.
TEHNOLOGIJA KOJA JE ELIMINISALA BIN LADENA
Iz mora ostalih sličnih kompanija, Palantir izdvaja i to što su njegovi klijenti u najmanju ruku neobični. Pored CIA koji je bio glavni investitor, korisnici Palantir tehnologije su najmoćnije američke firme – Pentagon, FBI, Nacionalna bezbednosna agencija. I to samo u Americi. Ako „razvučemo“ spisak aktivnih klijenata naići ćemo i na NATO, MI6, Evropsku uniju… Još jedan kuriozitet. Namena Palantira ide korak dalje i pre svega je vojno-obaveštajne prirode. Prema istraživačko-analitičkom izveštaju ruske obaveštajne kompanije „R-Tehno“ koju potpisuje Roman Romačov, navodi se da je jedan od najpoznatijih slučajeva primene Palantir tehnologije u vojne svrhe bila eliminacija lidera Al Kaide, Osame Bin Ladena, 2011. godine.
U ovoj operaciji Palantirova platforma Gotam je imala ključnu ulogu u prikupljanju, integraciji i vizuelizaciji podataka iz ogromnog broja izvora, uključujući pre svega komunikacione kanale, satelitske snimke, izveštaje agenata na terenu i informacije od poverljivih izvora. Softver je već tada bio dovoljno razvijen da omogući analitičarima CIA, ali i drugim obaveštajnim agencijama koje su učestvovale u ovoj operaciji, da identifikuju i prate obrazac ponašanja koji je ukazivao na tačnu lokaciju skrovišta Osame bin Ladena u pakistanskom gradu Abotabad.
OPERACIJA SA MINIMUM RIZIKA
Gotam platforma je omogućila da analitičari u realnom vremenu otkriju i identifikuju veze između naizgled nepovezanih podataka, kao što su kretanje kurira, telefonske pozive i kretanje vozila koja su snabdevala i opsluživala skrivenu rezidenciju. Zahvaljujući dubinskoj analizi koju pruža Palantir, američke specijalne jedinice mogle su detaljno da isplaniraju operaciju, rizike smanje na minimum i uspešno izvrše napad 2. maja 2011. godine.
Takođe, druga platforma Apolo, koja je takođe deo Palantir tehnologije, obezbedila je stabilnost i brzo ažuriranje softverskih rešenja tokom same operacije, što je bilo od suštinske važnosti za preciznost i tačnost podataka. Romačov međutim, u svojoj analizi ide korak dalje sa tvrdnjom da se Palantir tehnologija u svrhu prikušljanja obaveštajnih podataka koristila još i ranije- 2008. godine u Gruziji za otkrivanje hakerskih napadana na tadašnji režim. Zatim da je bila ključna u razotkrivanju kineske špijunske mreže Shadow Network 2010, kao i to da je Palantir bio ključan u otkrivanje identifikacije hakera koji su ukrali novac sa računa u bankama „JPMorgan“ i „Bank of America“.
TRAGOVI NA RATNIM POPRIŠTIMA SIRIJE I LIBIJE
Nije nepoznanica da se ove tehnologije, istina u dosta prostijem obliku, koriste svakodnevno u svrhu očuvanja javnog reda i sprečavanja većih incidenata.
Postoje indicije da se Palantir koristio i tokom rata u Siriji i Libiji. Posebno je interesantan slučaj Libije koja je od zemlje sa najvišim životnim standardom u Africi i jednom od najstabilnijih ekonomija regiona, bukvalno preko noći, postala žrtva unutrašnjih sukoba i međunarodne agresije. Osim što je bila korišćena za integraciju i obradu podataka o infrastrukturi, vojnim ciljevima i komunikacijama, vrlo je izvesno da je Palantir u Libiji oproban na poslu stvaranja novih trendova kako bi se preko medija i određenih grupacija izazvali sukobi.
Naravno, slučaj Libije je samo pretpostavka pojedinih analitičara koji proučavaju Palantir tehnologije na primeru Ukrajine gde za sada zasigurno znamo da deluju i gde su registrovali svoju firmu odmah na početku Specijalne vojne operacije.
NOVA ERA RATOVANjA
Palantir sa svojim platformama savršen je primer nove ere ratovanja – doba u kojem privatne korporacije i algoritmi, daleko od očiju javnosti i demokratske kontrole, oblikuju sudbine čitavih naroda i država. Ukrajina danas predstavlja laboratoriju u kojoj se testiraju novi oblici hibridnog rata i vođenja konflikta zasnovanog uz pomoć veštačke inteligencije, trendova koje je upravo prediktivni način ove tehnologije ispostavio kroz nove narative, odnosno za ono što je procenio da će nezadovoljno ukrajinsko stanovništvo prihvatiti kao dobar izgovor za lošu socijalnu i ekonomsku situaciju pre rata. A upravo u tome je vodeću ulogu odigrao Palantir. Dešavanja u Ukrajini trebalo bi da budu upozorenje za sve ostale države – linija između mira i rata danas je definisana algoritmima, a granice suvereniteta, i što je najvažnije istinske potrebe naroda i nametnutih potreba u vidu veštačkih trendova, postaju sve manje jasne.
Palantir je samo jedna od kompanija koje pokazuju kako se, kroz naizgled bezazlene tehnološke platforme, može oblikovati budućnost čitavih regiona, uz minimalnu direktnu odgovornost vlada koje iz pozadine povlače konce i ostvaruju svoju korist. Svet tek počinje da razume dubinu i dalekosežne posledice ovih promena, dok pitanje koliko ćemo se u budućnosti zaista osećati slobodnima, tek čeka na odgovor.
Vesna Veizović / EagleEyeExplore