Posle izbora u Nemačkoj i pada Šolcove „semafor“ koalicije, novi politički kurs Berlina budno se prati u Beogradu. Sa Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU) i njenim liderom Fridrihom Mercom na pragu formiranja vlade u koaliciji sa Socijaldemokratama (SPD), Srbija postavlja pitanje: šta će ovo značiti za naše odnose sa jednim od najvećih ekonomskih partnera?
Nema drastičnih promena, ali…
Stručnjaci za nemačku politiku ukazuju da ne treba očekivati naglu promenu kursa prema Srbiji. Berlin je i pod Angelom Merkel i pod Olafom Šolcom držao isti kurs – snažna podrška Kosovu, pritisak na Srbiju u procesu evrointegracija i pokušaj da se Srbija okrene Zapadu uprkos bliskim vezama sa Rusijom i Kinom.
Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić podseća da su demohrišćani i socijaldemokrate već sarađivali na vlasti, a da je tokom tih mandata Nemačka podržala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, protivila se ideji razgraničavanja koju je podržavala administracija Donalda Trampa, i aktivno učestvovala u pokretanju Berlinskog procesa.
Nemački interesi i litijum kao ključna tačka
Ono što se neće menjati je ekonomski interes Berlina u Srbiji. Nemačka je najveći trgovinski partner Srbije sa više od devet milijardi evra godišnje razmene, a stotine nemačkih kompanija posluju kod nas.
Posebno je važno pitanje litijumskih rezervi u Srbiji, koje Nemačka vidi kao strateški resurs za svoju industriju. Upravo je Šolcova vlada poslednjih meseci intenzivno radila na tome da Beograd pristane na eksploataciju litujuma, što je kulminiralo potpisivanjem memoranduma u julu 2024. godine.
Berlin ne odustaje od Kosova i pritiska na Srbiju
Promena vlasti u Nemačkoj ne znači promenu politike prema Kosovu. Nemačka će i dalje podržavati Prištinu u njenim zahtevima za ulazak u međunarodne institucije poput Interpola, Saveta Evrope i Uneska.
Nemačka je od početka ukrajinskog sukoba pritiskala Srbiju da uvede sankcije Rusiji, ali je Beograd ostao dosledan svojoj politici vojne neutralnosti. Kako upozoravaju stručnjaci, nova nemačka vlada može pojačati očekivanja da Srbija bude „konstruktivnija“ u odnosima sa Prištinom i da se priključi evropskoj politici sankcija Moskvi.
Tramp i moguća prekomponovanja odnosa
Situacija bi mogla da se dodatno zakomplikuje ako Donald Tramp pobedi na predsedničkim izborima u SAD. Trampova administracija je tokom prvog mandata gurala drugačiji pristup Balkanu, suprotstavljajući se nemačkoj viziji rešavanja kosovskog pitanja.
Kako upozoravaju analitičari, mogući raskol između Berlina i Vašingtona mogao bi da stavi Srbiju u nezgodnu poziciju – između dve velike sile sa suprotstavljenim interesima na Balkanu.
Šta Srbija može da očekuje?
Promene u Berlinu neće doneti radikalan zaokret, ali će potvrditi već postojeću dinamiku:
– Ekonomski odnosi će ostati snažni – Nemačka je zainteresovana za saradnju, posebno u energetskom sektoru i industriji minerala.
– Pritisak na Srbiju oko Kosova će se nastaviti – nova vlada u Berlinu neće odstupiti od podrške Prištini.
– Sankcije Rusiji će ostati tema pritiska – Nemačka očekuje da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa EU.
– Odnos prema Donaldu Trampu bi mogao da bude faktor nestabilnosti – ako Tramp bude izabran, moguće je jačanje neslaganja između Nemačke i Srbije.
Dok Berlin sastavlja novu vladu, Srbija će morati pažljivo da balansira između svojih ekonomskih interesa, geopolitičke realnosti i sve jačeg pritiska sa Zapada. Sve u svemu, Beograd u Berlinu ne može očekivati nove prijatelje – ali bar zna sa kim ima posla.
Vaseljenska (https://vaseljenska.net/2025/03/12/nemacka-u-nemirima-sta-ceka-srbiju-posle-promene-vlasti-u-berlinu/)