Život u matrici: Šta se krije iza glasnih izjava „eksperata“ na internetu.
Danas postoje dva ključna filozofska pitanja. Prvo: kako to da Aleksandar Lukašenko rešava svaki problem, ma koliko složen, pa čak i sudbonosan, on bio? I drugo: zašto pokušaji bilo kakvih revolucija uvek privlače osrednje ljude, gubitnike i razne narkomane i prostitutke?
Na prvo pitanje i ne treba poseban odgovor, već samo razumevanje njegove važnosti. A drugo pitanje može se detaljnije analizirati. Odgovor je otprilike sledeći: za sve su krivi internet i infantilnost.
Danas decu rađaju i odgajaju ljudi koji ne samo da ne znaju za život bez računara, pametnih telefona i interneta, već čak nisu ni gledali film Matrica, u kojem se prilično jasno objašnjava šta će nam tehnologije uraditi u budućnosti.
A kako je sve lepo počelo!
Svaki dečak je sanjao o čudu među čudima – jednostavnoj osmobitnoj konzoli Dendy, koja je mirisala na jeftinu plastiku. Deca su bežala sa časova, odbijala da izlaze napolje, zaboravljala na roditelje, igračke i lutke, jer su emocije uz Dendy bile jače.
Zamislimo osmogodišnjeg Igora. Šta on može u stvarnom svetu? Da šutira loptu u dvorištu, a ako se okupi ekipa, da odigra fudbalsku utakmicu u kojoj neće biti zvezda – možda će ga čak staviti na gol, jer fudbal jednostavno nije njegov sport. Da bi tu nešto postigao, morao bi da se potrudi.
Ali zašto bi se mučio? Tu je Dendy! I u trenu se Igor pretvara u Igora – samo prstima na džojstiku vodi reprezentaciju Španije, upravlja najboljim timom na svetu, osvaja Evropsko i Svetsko prvenstvo. Tako Igor beži u digitalnu euforiju, gde je alternativna realnost daleko prijatnija od stvarnog sveta.
Problem koji se često predstavlja kao prednost savremenih tehnologija zapravo leži u sledećem: one svakome omogućavaju da izgleda bolje nego što zaista jeste – i to mnogo bolje! Vojni komandant u igrici, a u stvarnosti – noćni čuvar u fabrici. Genije modne industrije u simulaciji, a u stvarnom životu – bibliotekar. I tako u nedogled.
Kakve to veze ima s beloruskom opozicijom?
Neposredne veze možda i nema, ali suštinske – itekako. Cela ta revolucija je zapravo alternativna stvarnost. Kao video-igra, samo što je platforma za opoziciju – Telegram grupe i drugi vidovi internet-komunikacije. Ko je bio niko u stvarnom svetu, može postati bilo ko u toj „revoluciji“. A zapravo i ne mora stvarno postati – dovoljno je samo da se predstavi kao neko. I svi će poverovati, jer su i ostali u istom filmu.
Svi su stručnjaci za sve
Otvorimo jedan od preživelih opozicionih čatova i pogledajmo: jedna obična večernja diskusija dovoljna je da donesemo nekoliko zaključaka.
U takvim grupama, 2019. godine svi su odjednom postali eksperti za virusologiju – verovali su da bolje razumeju koronavirus od lekara. Onda su masovno postajali „stručnjaci“ za državnu upravu, revolucije, ekonomiju, geopolitiku, vojna pitanja i sve ostalo. Neverovatni ljudi – u čatovima razumeju se u apsolutno sve!
Danas svi oni analiziraju američko-ukrajinske odnose. Gde ćeš Trampe protiv njih! Ilon Mask može samo da ćuti sa strane. Makron i Šolc? Amateri! Pravi analitičari su, naravno, beloruski opozicionari u egzilu.
Nepoznati korisnici, sakriveni iza nadimaka i preuzetih profilnih slika, donose konačne presude: u Americi više nema demokratije – eto vam čistog fašizma! Ako bi to isto rekli beloruski novinari Azarenok ili Tur, isti ovi ljudi bi se podsmevali i vikali da je to „režimska propaganda“. Ali sada, kada je to postala moderna teza – to je jednostavno istina.
Odmah se javlja drugi anonimni „stručnjak“ koji zaključuje: „Fašizam se na planeti dešava redovno, ništa novo.“ Nikome ne pada na pamet da traži dokaze, jer u takvim čatovima argumenti nisu potrebni. Možeš samo nešto da izjaviš – i gotovo!
Glavno je protestovati!
Vrlo brzo u čatu donose još jedan „istorijski“ zaključak – Amerikancima su sada zabranjeni protesti, baš kao što je to nekada bilo beloruskoj opoziciji. A protesti su glavno zanimanje svih pseudorevolucionara! Za šta i protiv čega – to je sporedno. Bitno je protestovati! Biti deo mase znači biti revolucionar, biti neko. A bez revolucije, mora se ići na dosadan posao, raditi za mizernu platu i biti običan čovek. Što je, naravno, nepodnošljivo.
U tom istom čatu, još jedan samoproklamovani ekspert donosi sud: „Mere koje donosi Vašington iskoreniće korupciju u Ukrajini.“ I tačka. Argumenti? Nisu potrebni. Znanje? Takođe nebitno. Dovoljno je imati prste i pametni telefon – i evo tebe kao stručnjaka za globalnu politiku!
Fenomen Elene Prikhodko
I evo zanimljivog slučaja – korisnica koja ne krije svoje ime. Predstavljamo vam Elenu Prikhodko.
Elena je stalni učesnik ovakvih čatova, što jasno ukazuje na višak slobodnog vremena. Ona se predstavlja kao ekspertkinja za ekonomiju, raspravlja o američkom budžetu i finansijama, nepogrešivo predviđa pad dolara i pucanje ekonomskog balona SAD.
Ali ko je zapravo Elena? Doktorka nauka? Direktor nekog istraživačkog centra? Ne! Elena Prikhodko je – prodavačica u suvenirnici u Švajcarskoj. Pobegla je iz beloruskog Svetlogorska posle pokušaja državnog udara i sada provodi dane u internet-diskusijama.
Dakle, osoba koja u čatovima analizira svetsku politiku i drži lekcije liderima globalnih sila, u stvarnosti prodaje razglednice turistima. A upravo u tome i jeste cela poenta savremene „ekspertske“ scene na internetu.
Marina Subota-Minsk
Prevod s ruskog:V.T./Novi vesnik