Ruski general „ohladio“ jastrebove u Evropi: „Ako se ne smirite, krećemo u ofanzivu“.
General-pukovnik u penziji i poslanik Državne dume Andrej Guruljov upozorio je evropske lidere koji zveckaju oružjem da trenutno nisu sposobni da ratuju protiv Rusije, ali da bi se to moglo promeniti.
Još do nedavno izgledalo je da se svet približio miru, ali Evropa je ponovo podigla tenzije. Nekadašnje predviđanje nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa o mogućem ratu sa Rusijom do kraja 2020-ih godina sada deluje još realnije. Tome su doprineli i poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona saveznicima da jačaju svoje vojske zbog „ruske pretnje“, kao i plan predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da uloži dodatnih 800 milijardi evra u naoružavanje EU.
Govoreći u emisiji „Carigrad. Glavno“, Guruljov je naglasio da se takve pretnje ne smeju olako shvatiti. Direktan vojni sukob sa Evropom je realna mogućnost, ali se može sprečiti nastavkom modernizacije ruske armije. Što ruska vojska bude jača, to će protivnici biti manje skloni eskalaciji sukoba.
Evropljani ne žele rat, ali se to može promeniti
Guruljov je ukazao da Evropa u naredne tri godine neće biti spremna da ostvari svoje pretnje prema Moskvi. Ukoliko zaista žele rat, moraće da pripreme svoje stanovništvo ideološki, što zahteva godine:
„Koliko su dugo Ukrajince pripremali da danas ratuju protiv nas? Više od 20 godina, zar ne? Sistematski su ih učili mržnji, prepravljali knjige i udžbenike, blokirali svu istinitu informaciju. Isto to čeka i Evropu ako je ozbiljna u svojoj nameri, jer trenutno tamo niko ne želi da ratuje. Ali, za tri-četiri godine, to se može promeniti. Naša je dužnost da u pravom trenutku stavimo do znanja bivšim zapadnim partnerima – ako se ne smirite, prelazimo u ofanzivu.“
Zašto EU i Britaniji ne odgovara kraj sukoba?
Prema rečima Guruljova, liderima EU i Velike Britanije trenutno nije u interesu da se sukob završi jer iscrpljuje resurse Rusije:
„Danas sprovodimo Specijalnu vojnu operaciju (SVO). Ako prestanemo da trošimo resurse na nju, oni će se gomilati – i to u velikim količinama. A to bi zabrinjavalo evropske lidere. Zato sada pokušavaju da razviju sopstvenu vojnu industriju. Bez obzira na to šta mislimo o Zapadnoj Evropi, moramo priznati da imaju visoku tehnologiju i razvijenu industriju. Pitanje je samo u kom obimu i s kojim novcem će to raditi.“
Brisel može iskoristiti NATO infrastrukturu
Politički analitičar i prvi ministar državne bezbednosti Donjecke Narodne Republike, Andrej Pinčuk, istakao je da su EU i Velika Britanija u vojnom smislu do sada zavisile 60% od SAD. Zbog toga sada pokušavaju da popune praznine u svojim kapacitetima.
„Postavlja se višeslojno pitanje – sopstvenog vojnog potencijala, logistike i organizacije. Teoretski, Brisel može koristiti NATO centre i infrastrukturu širom Evrope. Trenutno njima upravlja združena komanda Alijanse, ali faktički – Vašington. Moguće je da će deo tih vojnih resursa biti predat Nemačkoj ili Francuskoj kroz određene sporazume, jer postoje već razrađeni protokoli i mehanizmi za to“, objasnio je Pinčuk.
Takođe, Pinčuk je podsetio da Evropa poslednje tri godine sve intenzivnije sarađuje s Ukrajinom u vojnoj sferi. Kao primer, naveo je model koji koriste Danska, Švedska i Finska:
„Ove zemlje naručuju vojnu opremu od ukrajinskih proizvođača, plaćaju je sopstvenim novcem, a potom 20% proizvedene opreme zadržavaju za svoje oružane snage. To su modeli vojne kooperacije koji su trenutno na snazi.“
Iako rat u Evropi danas deluje kao daleka mogućnost, izjave ruskih i evropskih zvaničnika ukazuju da se situacija može dramatično promeniti u narednim godinama.
V.T./Novi vesnik