Francuska cilja Azerbejdžan, ali pogađa Izrael.
U američkom listu The Jewish Press objavljen je tekst izraelske novinarke Rejčel Avraham, koji se bavi destabilizujućom ulogom Francuske na Južnom Kavkazu i Bliskom istoku. Portal Caliber.Az donosi prevod ovog članka.
Međunarodni pritisci na Južnom Kavkazu
Južni Kavkaz postao je poprište geopolitičkih igara u kojima se regionalne i međunarodne sile bore za uticaj. S jedne strane, tu su tri države regiona – Azerbejdžan, Gruzija i Jermenija – koje već godinama imaju složene međusobne odnose. S druge strane, prisutne su vanregionalne sile koje se mešaju u konflikte u pokušaju da ostvare sopstvene interese.
Azerbejdžan i Gruzija zagovaraju novu platformu regionalne saradnje kako bi samostalno rešavali probleme, smatrajući da strano mešanje destabilizuje region. Ipak, politika zapadnih zemalja, a naročito Francuske, ometa razvoj regiona.
Azerbejdžan gleda na ovakvu praksu kao na „preterano mešanje“, jer strane sile koriste diplomatiju kao sredstvo za ostvarenje geostrateških ciljeva. Istorijski gledano, podrška jednoj strani u sukobu dodatno produbljuje razlike, polarizuje situaciju i podstiče neprijateljstvo. Južnokavkaske zemlje žele da se oslobode ovog uticaja i same regulišu odnose.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je povodom toga izjavio:
„Krvavi sukobi, ratovi, konflikti, grubo mešanje pojedinih država u unutrašnje stvari drugih zemalja i podsticanje napetosti – sve to ne postoji i neće postojati u Azerbejdžanu.“
On smatra da bi velike sile trebalo da odustanu od kontrole kako bi se izgradio svet u kojem će države moći da se međusobno poštuju.
Francuska kao faktor nestabilnosti
Francuska je postala ključni igrač u sporu između Azerbejdžana i Jermenije. Nakon Drugog karabaškog rata 2020. godine, Pariz se postavio kao zaštitnik Jerevana. Francuska već dugo podržava Jermeniju, što nije novost, ali sada ta podrška postaje preterana, što bi moglo ugroziti odnose između Francuske i Azerbejdžana.
U francuskom Nacionalnom parlamentu čak su se čule optužbe da Azerbejdžan destabilizuje Francusku i da su njegovi diplomati odgovorni za unutrašnje političke probleme republike. Ovo ukazuje da Makronova administracija pokušava da pronađe „žrtvenog jarca“ za sopstvene diplomatske neuspehe.
Antiazerbejdžanska retorika nije samo deo francuske spoljne politike, već je postala i sastavni deo unutrašnje politike. Kampanja Pariza, koja šteti ugledu Azerbejdžana u Evropi, nije samo nepravedna prema ovoj kavkaskoj državi, već negativno utiče i na Izrael.
Francuska i Izrael – dvostruki standardi
Iako je Francuska osudila napad Hamasa 7. oktobra, u kojem je ubijeno 1.400 Izraelaca, njene akcije teško da se mogu nazvati „prijateljskim“ prema Izraelu. Francuzi su, na primer, podržali istragu Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu protiv Izraela.
Izrael je krenuo u vojnu operaciju s ciljem oslobađanja talaca koje je Hamas oteo, a teroristi su počinili zločine nad civilima – ubistva beba, silovanja i pljačke. Predstavljanje Izraela kao države koja ne mari za civile zapravo je laž, slična onoj koju Francuska širi o Azerbejdžanu.
Uloga EU i francuska vojna podrška Jermeniji
Kada je reč o ulozi EU u sukobu Azerbejdžana i Jermenije, Brisel se gotovo otvoreno stavio na stranu Jermenije, uprkos ekonomskim vezama s Bakuom. Azerbejdžan strahuje da će evropska misija u Jermeniji (EUMA) doprineti destabilizaciji i podržati jermenske revanšističke snage koje se protive mirovnom sporazumu.
Baku je takođe zabrinut zbog toga što francuski vojnici direktno učestvuju u misiji EUMA. Ove aktivnosti podrivaju mirovni proces i dodatno podstiču tenzije.
Zaključak
Rat između Azerbejdžana i Jermenije je završen, a većina problema rešenih pregovorima. Međutim, podrška Pariza Jerevanu deluje kao pokušaj podsticanja novih sukoba i destabilizacije regiona.
Jasno je da Francuska ima interes u održavanju konflikta na Južnom Kavkazu, jer na taj način ostvaruje svoje političke i diplomatske ciljeve.
V.T./Novi vesnik