Veizović: Ispratili ste USAID? Napravite mesta za Palantir – spektakl uskoro počinje

Srpsko istorijsko iskustvo svedoči da su na revolucionarnim talasima uvek, po definiciji, jahali oni koji su od strane izvesnih centara moći prošli proveru upotrebljivosti i spremnosti na izdaju nacionalnih interesa. Na Balkanu, Gruziji, Ukrajini, Moldaviji i zemljama gde se u borbi za prevlast, sukobljavaju velike sile, poput Rusije i SAD, uvek su figurirala imena istih organizacija – USAID, NED, NDI, EU, a zatim i zapadnih ambasada i kraljevina. Najozloglašenija organizacija, koja je poslednjih meseci preuzela krivicu za finansiranje terorizma na Bliskom istoku, izazivanje rata u Ukrajini, pokušaje obojenih revolucija u Gruziji, Moldaviji, Belorusiji, Srbiji, zatim za širenje džender i voak ideologija, pa čak i za korona pandemiju – pompezno je zatvorena dolaskom Donalda Trampa na vlast.

Bilo bi naivno poverovati da su gašenjem USAID, Sjedinjene Države odustale od ambicija širenja globalnog uticaja. Dosadašnje terenske akcije koje su zahtevale angažman velikog broja ljudi ali i ogromnu količinu novca zamenjene su digitalnom kontrolom i direktnim donacijama. Na mesto vidljivih sponzora, formirani su tajni tokovi finansiranja preko institucija kao što su IRI, NDI, ili NFT. Da li bi sve ovo bilo moguće bez najsofisticiranije metode nevidljivog uticaja – Palantir Tehnologije, ali i Starlinka-a, Ilona Maska?

Palantirovi AI alati i Gotam platforma zavise od stabilne komunikacione infrastrukture, a upravo Starlink obezbeđuje ukrajinskoj vojsci, medijima i vladi neprekidan dotok podataka, čak i i u okolnostima kada bi sva ostala infrastruktura bila uništena. Bez ovog sistema AI algoritmi ne bi mogli da funkcionišu u realnom vremenu, a Palantir-ova Gotam platforma ne bi mogla da „upravlja“ ratom. Od početka sukoba u Ukrajini, Zapad je testirao kako tehnologija može da zameni tradicionalne metode hibridnog rata.

Nakon godina pripreme kroz aktivnosti USAID-a, Nacionalnog fonda za demokratiju (NED), Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) i brojnih drugih zapadnih fondova, Ukrajina je prošla sve faze spoljnog uticaja. Od regrutacije NVO aktivista, odnosno civilnog sektora zapadnih službi koji su godinama negovali narativ o Rusiji kao glavnoj kočnici ukrajinske nezavisnosti, prosperiteta, razvoja demokratije i ljudskih prava, preko masovnih protesta, obojenih revolucija i najzad stvaranja uslova za građanski rat. Rat koji narodu Ukrajine nije doneo ništa od onih silnih obećanja o sjajnoj budućnosti već samo smrt, ucene i dugove prema tom istom Zapadu.

Prva velika faza procesa obojene revolucije završena je 2014. godine, državnim udarom u Kijevu, koji je bio uvod u građanski rat i otvorenu konfrontaciju sa Rusijom. Ovaj sukob je na Zapadu predstavljan kao „borba za demokratiju“ i otklon od ruskog malignog uticaja i Putinove tiranije. U stvarnosti bio je to samo još jedan primer klasične primene CIA-inih metoda hibridnog ratovanja – medijska manipulacija, politički aktivizam, nasilni protesti i postavljanje poslušnih karikatura na vlast.

Proksi rat NATO protiv Rusije na prostoru Ukrajine prvi je AI rat u istoriji ratovanja. Ukrajina je prva zemlja u kojoj je Palantir postao ključni instrument ratnih operacija, i to ne samo na bojnom polju, već pre svega u informacionom prostoru. Gotam platforma, proizvod Palantira, sada je jedno od glavnih „oružja“ u rukama zapadnih pipaka koje predstavljaju ukrajinski režim, NATO i američke službe. Ovaj softver ne samo da analizira i predviđa poteze ruskih snaga, na osnovu kojih se priprema odbrana nekoliko koraka unapred, već i aktivno oblikuje javni narativ, kontroliše medije i usmerava propagandu u realnom vremenu.

Ukrajina i američka softverska kompanija Palantir Tehnologije potpisale su sporazum za podršku odbrani i rekonstrukciji zemlje tokom ruske invazije još 2022. godine.

Čast nam je što nastavljamo da razvijamo partnerstvo sa tako vrhunskom kompanijom. Palantir već doprinosi pobedi Ukrajine, deleći svoje alate i obaveštajne podatke,” izjavio je u martu 2023. ukrajinski potpredsednik vlade za digitalnu transformaciju Mihajlo Fedorov.

On je dodao i da je Palantir bio jedan od prvih zapadnih industrijskih partnera koji je podržao Ukrajinu nakon što su ruske snage napredovale u zemlju, naglašavajući da je ugovor iz 2023. samo nastavak saradnje koji traje godinama unazad.1

Isto je potvrdio i potpredsednik Palantir tehnologije za Evropu, Luis Mozli:

Bilo da je reč o pomoći hrabrim ukrajinskim snagama u suprotstavljanju Putinovoj agresiji, podršci raseljavanju njihovih porodica ili pomoći u civilnoj rekonstrukciji zemlje, Palantir stoji rame uz rame sa Ukrajinom i njenim narodom.

Ranije iste godine portparol kompanije Palantir Aleks Karp je otkrio da njihov softver pomaže Ukrajini u ciljanju tenkova i artiljerije. Ovo su neke od najotvorenijih izjava Karpa o tome kako Palantir prešao put od pružanja podrške američkim obaveštajnim službama do pomagača Ukrajini u ratu.

Karp je bio prvi direktor neke globalne kompanije koji se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim nakon ruske invazije u februaru 2022. kada je Palantir otvorio svoju kancelariju u Ukrajini.2

Palantir nije sam. Zapadni mediji su sa razlogom rat u Ukrajini označili kao prvi AI rat. Zanimljivo je da u ovom trenutku u Ukrajini posluju 243 AI kompanije od kojih je čak 60 smešteno u Kijevu. U avgustu 2023. godine, zajednički izveštaj UNIDO-CEPS o AI konkurentnosti u Ukrajini otkrio je da je odbrambeni sektor drugi po konkurentnosti i AI prodoru. Neke od onih koji bismo mogli nazvati podizvođačima radova Palantir tehnologije jesu Clearview AI (američka kompanija za prepoznavanje lica) i Mantis Analytics (startap koji koristi AI za analizu dezinformacija). Njihov sistem prikuplja podatke sa društvenih mreža, televizijskih i radio kanala u realnom vremenu, identifikujući kampanje dezinformacija i prenoseći ih nadležnim agencijama za protivmere poput Osavula (platforma koja koristi AI za monitoring medija, procenu informacionog okruženja i detekciju informacionih pretnji, jedan oblik faktčekera i digitalnog policajca, koji istovremeno plasira lažne narative držeći monopol nad istinom).

Ako se sukob u Ukrajini posmatra izvan klasičnog šablona geopolitičkih sukoba, a kroz okvir tehnologije i globalnog finansijskog poretka, dobijamo jasniju sliku onoga što se zaista dešava u ovoj zemlji. Ukrajina nije samo bojno polje NATO-a protiv Rusije, već i prva država u istoriji koja je skoro pa u potpunosti poligon za eksperimentalni rat gde glavnu reč vode algoritmi veštačke inteligencije.

Iako poneko još veruje kako Kijev kontroliše svoju sudbinu, a ukrajinski vojnici pune groblja u odbrani od „ruskog agresora“, realnost je sasvim drugačija. Počevši od prvih koraka nevladinog sektora, pa preko protesta, Majdana i najzad Specijalne vojne operacije, do medijske propagande, od strateškog planiranja do upravljanja resursima – rat se vodi preko digitalnih sistema koje su u rukama američkih korporacija.

Zato nije čudna krilatica koja će zauvek obeležiti ovaj sukob – Rusiji zemlja, Americi minerali i slava Ukrajini. U tom svetlu bi trebalo tumačiti informacije nakon sastanka u Parizu, gde se sve više govori o tome da je Ukrajina prinuđena da prihvati jedan oblik „mirnog raspleta“ rata, u kojem će istočne teritorije pripasti Rusiji, dok će sve što je strateški vredno – rudnici litijuma, nikla, bakra, titanijuma i ostalih retkih minerala – završiti u rukama američkih kompanija.

Kao jedan od ključnih igrača ovog tehnološkog rata, Mask je pokazao koliko je Ukrajina zavisna od njegovog Starlinka. Pretnje da će povući podršku ako se stvari ne budu odvijale u skladu sa američkim interesima koji se u potpunosti poklapaju i sa njegovim ličnim, nisu signal Kijevu kome je jasno da su bili i ostali marionete zapadnih korporacija, već predstava za namučeni ukrajinski narod gde jedan deo i dalje veruje da gine za suverenitet koji im je upravo taj režim i taj isti Zapad potpuno oduzeo. Ovakav scenario nije ništa novo u američkim geostrateškim potezima – ratovi se odavno ne vode da bi se osvajale teritorije, već da bi se kontrolisali resursi. Ko kontroliše resurse, kontroliše i režime, a samim tim i teritorije. Sudbinu Ukrajine može reprizirati svaka zemlja koja naivno veruje da su zapadne „vrednosti“ nešto više od maske za neokolonijalnu eksploataciju. No, naravno, nije to jedina zamka. U Srbiji ih ima više. Jedna od njih je obrnuta psihologija, navodna zaštita eksploatacije, borba protiv korupcije i povratak u komunizam. Ako postoji neka lekcija iz ovog sukoba, ona je surova i jednostavna – oni koji veruju u promene koje će doneti sam narod, bez realne moći koja dolazi sa strane, osuđeni su da postanu kolateralna šteta u tuđim igrama.

Vesna Veizović / eagleeyeexplore.com