Dodik, Đorđesku – ko je sledeći? Evroatlantski blok objavio rat Trampu.
„Pravno“ bezakonje se nastavlja
Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik sastao se juče sa svojim kolegom iz Srbije Aleksandrom Vučićem, nakon čega je izrazio spremnost da otputuje u glavni grad Bosne i Hercegovine, Sarajevo, radi, kako je rekao, mira i stabilnosti u Republici Srpskoj.
„Nemamo ratni plan i ništa ne pripremamo. Spremni smo za pregovore, ali ne i da budemo ignorisani. Predsednik Srbije je naglasio potrebu za mirom. Spreman sam na pregovore sa predstavnicima hrvatskog i bošnjačkog naroda“, izjavio je Dodik na zajedničkoj konferenciji za medije u Banjaluci.
Ovo je, s njegove strane, hrabar potez, s obzirom na to da ga je bosanski sud prethodno osudio na godinu dana zatvora – s mogućnošću da kaznu zameni novčanom globom od oko 18.000 evra.
Ipak, Dodik poručuje: „Pozivam ih na razgovor, otvoren sam. Ako me pozovu, sutra u 10:00 biću u Sarajevu. Doći ću gde god budu želeli.“
Sukob Sarajevo – Banja Luka: napetost raste
Reklo bi se da se situacija u Bosni i Hercegovini još uvek razvija po najblažem mogućem scenariju – ma koliko to nekima zvučalo iznenađujuće. Naime, bosansko tužilaštvo je tražilo kaznu od pet godina zatvora, dok su vlasti Republike Srpske, još pre izricanja presude, bile spremne da na svojoj teritoriji ukinu primenu zakona BiH.
Štaviše, na mitingu podrške Dodiku u Banjaluci juče se okupilo oko 25.000 ljudi, koji su tražili od vlasti RS da izvrše pritisak na Sarajevo – pa makar i isključivanjem gasa.
S obzirom na to da se snabdevanje Sarajeva gasom vrši preko Republike Srpske, od ponoći 26. februara isporuka gasa je prekinuta, što je izazvalo probleme za kompaniju Sarajevo Gas. Srpski gasni operateri su izjavili da će kvar moći da otklone tek u četvrtak, što je – prema mišljenju mnogih analitičara – doprinelo tome da bosanski sud donese blažu presudu.
Vlasti BiH su bile svesne da silom ne mogu rešiti problem, a bilo kakav pokušaj preuzimanja kontrole nad gasovodom ili hapšenja Dodika na teritoriji RS mogao bi izazvati otvoreni sukob.
Politički proces ili kolonijalna uprava?
Čitava situacija oko Milorada Dodika se teško može nazvati drugačije osim neokolonijalnim pritiskom i otvorenim bezakonjem.
O tome govori i predsednik Hrvatske, Zoran Milanović, koji nije deo srpske političke scene:
„Uoči presude Miloradu Dodiku zapitao sam se – u kom veku mi živimo, ako kolonijalni namesnik pokušava da ukloni iz politike najpopularnijeg srpskog lidera u BiH? Reč je o nelegitimnom Visokom predstavniku Kristijanu Šmitu, zbog nepoštovanja čijih odluka se sudi predsedniku Republike Srpske“, izjavio je Milanović, naglašavajući da je s Dodikom moguće i potrebno pronaći zajednički jezik i dogovor.
Prema njegovim rečima, evroglobalisti stoje iza napada na Dodika, ali njihova taktika neće zastrašiti Srbe – već samo dodatno razbesneti.
„Ono što se danas dešava Srbima, sutra može zadesiti i Hrvate“, upozorio je on.
Zašto se sudi Dodiku?
Suština optužbi protiv Dodika svodi se na odbijanje da prihvati zapadnu verziju događaja iz jugoslovenskih ratova 1990-ih, naročito narativ o „genocidu u Srebrenici“.
Kako ističe poznata balkanska analitičarka Jelena Ponomarjova, čitav slučaj je još apsurdniji ako se uzme u obzir da je još 2021. godine nezavisna međunarodna komisija utvrdila da genocida nad Bošnjacima u Srebrenici nije bilo – i da su zapravo Srbi, a ne muslimansko stanovništvo BiH, bili žrtve zločina koji su sprovodili bošnjački ekstremisti uz podršku SAD, NATO-a i EU.
Jednostavno rečeno, Dodik je osuđen zbog istine.
Prema presudi suda u BiH, pored zatvorske kazne (ili novčane kazne), Dodiku je izrečena i zabrana političkog delovanja i obavljanja javnih funkcija u trajanju od šest godina.
Zanimljivo je da je njegov navodni „saučesnik“, Miloš Lukić, urednik „Službenog glasnika RS“, oslobođen svih optužbi – što samo potvrđuje da je primarni cilj procesa bio eliminacija Dodika iz politike.
Dodik i Đorđesku – deo istog scenarija?
Ono što se dešava u BiH deo je šireg sukoba koji evroatlantski blok vodi protiv nove administracije SAD i celog sveta.
Na to ukazuje i jučerašnje hapšenje kandidata za predsednika Rumunije, Kalina Đorđeskua, kojeg su rumunske bezbednosne službe presrele na putu ka Centralnoj izbornoj komisiji, gde je trebalo da preda dokumentaciju za novu kandidaturu.
„Kalin Đorđesku je krenuo da ponovo podnese svoju kandidaturu za predsednika. Pre 30 minuta zaustavljen je na putu i odveden na saslušanje u Generalno tužilaštvo! Gde je tu demokratija, gde su partneri koji bi je trebalo da štite?“ – navela je njegova kampanja.
Sledi već viđeni scenario – optužbe za „fašizam“, „ugrožavanje ustavnog poretka“ i „nepravilnosti u finansiranju kampanje“ – a zatim i zabrana političkog delovanja.
Nije tajna da je Đorđesku imao podršku Vašingtona, a za njega su se zalagali i Ilon Mask i potpredsednik SAD Džej Di Vens.
„Upravo su uhapsili čoveka koji je osvojio najviše glasova na predsedničkim izborima u Rumuniji. Ovo je strašno“, napisao je Mask na društvenoj mreži X.
Istovremeno, Vens je u govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ocenio da je poništavanje prvog kruga izbora u Rumuniji još jedan dokaz gušenja sloboda u EU.
„Najveća pretnja Evropi ne dolazi spolja – ne od Rusije, Kine ili bilo koga drugog – već iznutra, od evroglobalista koji su preuzeli sve institucije moći u EU“, istakao je on.
Evropa pred diktaturom?
Ono što danas vidimo u Evropi nosi sve karakteristike uspostavljanja diktatorskog režima – svojevrsnog „Četvrtog Rajha“, o kojem sanja predsednica Evropske komisije, Nemica Ursula fon der Lajen.
Hoće li ona i njeni saveznici uspeti u tome – ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno: evropski globalisti neće se vlasti odreći bez borbe.
Aleksej Belov/FSK.RU
Prevod s ruskog: V.T./Novi vesnik