Veizović: Kako su SAD odlučile da pomognu Jermeniji na način da zadovoljene ne jermenske već svoje geostrateške interese?

Kako su SAD odlučile da pomognu Jermeniji na način da zadovoljene ne jermenske već svoje geostrateške interese?

Da kojim slučajem Nagorno Karabah nije procenjen kao strateški trbuh Rusije i tačka koja ima geopolitički potencijal da zapali čitav Kavkaz, američki interes za Jermeniju, njeno navodno ekonomsko blagostanje, ne bi bilo vidljivo golim okom. Ovako, ona je među prvim prstenovima interesovanja Vašingtona, o čemu belodano jasno govori i sadržaj dokumenta američke Vlade iz 2018. pod nazivom „Integrisana strategija za Jermeniju“ . Nije na odmet napomenuti da rad na ovom dokumentu vremenski koresponira sa dolaskom na vlast Nikola Pašinjana, prozapadnog političara kome je za vreme svog vakta pošlo za rukom ono što nije vekovima ni jednom jermenskom konvertitu- da izda svoj narod.

Koja je uloga SAD u Jermeniji, i kako ubeđuju Jermene da njihov najveći neprijatelj nije Azerbejdžan, već „ta strašna“ Rusija? Od samog početka, dokument iz 2018. godine „Integrisana strategija za Jermeniju“ ističe kako je jermenska vlada pohvaljena zbog napretka u oblasti vladavine prava, ljudskih prava i demokratije. Ovi faktori se predstavljaju kao preduslovi za napredovanje političkih i strateških interesa SAD na Kavkazu.
Dokument otkriva da američka ambasada u Jerevanu koristi diplomatske aktivnosti, razvojnu pomoć, vojnu pomoć, javnu diplomatiju i programe vladavine prava kako bi pomogla Jermeniji da normalizuje odnose sa svojim susedima, doprinese ciljevima bezbednosti SAD, liberalizuje i otvori svoja tržišta za američku trgovinu, poboljša energetsku bezbednost zemlje, suprotstavi se ruskoj dezinformaciji i ojača institucije koje promovišu ljudska prava i vladavinu prava.

Geografija Jermenije, činjenica da se graniči sa Iranom, Turskom i Gruzijom, te da je u neposrednoj blizini Rusije i Sirije, presudno je uticala da bude zalog u velikim geopolitičkim igrama. Trenutno, od Jermenije se očekuje da suzbije ruski uticaj, postane platforma za širenje zapadnih vrednosti i konačno osvane kao vojni poligon NATO alijanse za buduća delovanja na ovom prostoru.

U dokumentu se kao jedan od ciljeva šefa misije pominje i smanjenje energetske ali i vojne zavisnosti od Rusije, uz komentar da su Sjedinjene države već dosta učinile po tom pitanju, ulažući milione dolara. Kao prednost navode činjenicu da je partner u obezbeđivanju regionalne stabilnosti kao jedina članica Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO) koja doprinosi trupama NATO-u u Avganistanu.

Naravno, put do ovakog dokumenta zahtevao je ozbiljan i dugogodišnji rad SAD i agenata u civilu koji su uspeli da u Jermeniji, koja je formalno ušla u Evroazijsku ekonomsku uniju, uzurpiraju politički prostor za civilno društvo, a nepodobnim medijima i kandidatima uskrate novac iz stranih fondova. Drugim rečima, SAD nisu dozvolile da Jermenija sačuva suverenitet, ne samo po ruskom modelu, nego ni po američkom, već su joj namenile sudbinu država-kolonija u kojima je moguće i zamislivo sve ono što nije u njihovoj kući.

„Upravo ta otvorenost političkog prostora za civilno društvo, medije i opoziciju omogućila je jermenskom narodu da se uspešno organizuje, ostane ujedinjen i na kraju mirno ukloni vladu koju je procenio da je ostala na vlasti ilegalnim i nedemokratskim metodama. Civilno društvo u Jermeniji i dalje je aktivno, iako još uvek nije samoodrživo. Progresivni i zapadno orijentisani zakon o javnim organizacijama usvojen je 2017. godine, što nevladinim organizacijama pruža veće mogućnosti za održivost. Naši programi pomoći, koji podržavaju energetsku bezbednost, demokratsko upravljanje i nezavisne medije, imaju za cilj da smanje rusku polugu, ojačaju sposobnost Jermenije da donosi suverene odluke i povećaju održive elemente civilnog društva.“

U dokumentu, odeljak „Suzbijanje ruskog uticaja: Podrška jermenskom suverenitetu i otpornosti“ posebno privlaći pažnju. Autori, ogoljeno, i bez uvijanja, navode kako će učiniti sve da potpuno potisnu ruski uticaj kako bi proširili svoj. Za njih, stoji napisano, Jermenija kao teritorija ima izuzetan značaj zbog geostrateškog položaja, odnosno blizine Rusije i granice sa Iranom.

Dodatno interesovanje budi činjenica da je Iran izašao iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije, što je izazvalo dodatne tenzije sa Zapadom pa je ova zemlja označena destabilizujućim faktorom u odnosu prema Jermeniji. Autori previđaju da Iran i Jermenija nikada nisu bili u ratu niti u političkim sukobima. Naprotiv. Oko Nagorno-Karabaha Iran je imao potpuno neutralan stav, za razliku od SAD koje su preko Turske naoružavale Azerbejdžan, a politički podržavale Jermene, istovremeno optužujući Rusiju za sopstvene postupke. Dvostruka igra SAD nije smanjila već produbila neprijateljstva pa je u konačnici, 2023. godine, na desetine hiljada Jermena moralo da napusti Nagorno-Karabah.

ADS dalje navode da je najveća kočnica Jermenije u normalizaciji situacije ali i ekonomskom prosperitetu, Nagorno-Karabah, za čiji status krive isključivo rusku stranu, potpuno neosnovano tvrdeći kako Rusija istovremeno podržava obe strane. Istina je da su upravo SAD Jermeniju „pokrivale“ politički i bezbednosno, a Azerbejdžan snadbevali oružjem. Iz američke postavke moglo bi se zaključiti kako je Rusija čije su bezbednosne snage sve ove godine čuvale granice, naoružavala Azerbejdžan i svesno, bez ikakvog cilja, žrtvovala sopstvenu vojsku. Besmislica.

Dok tako otvoreno optužuju Rusiju sedenje na dve stolice, Amerikanci predlažu da zauzmu njeno mesto i to u formi bezbednosne i mirovne misije. Nije li ista matrica već viđena na Kosovu i Metohiji za vreme proevropskog režima kada su se Rusi povukli, međunarodna zajednica preuzela ulogu sudija, a jedinice KFOR-a „obezbeđivale mir“ na način da je kosovskim Albancima sve dozvoljeno, i ubistva, dok se broj Srba rapidno smanjivao.

Iako u daljem tekstu dokumenta priznaju da Jermenija zbog svog geografskog položaja ne može napraviti konačan izbor između SAD i Rusije, Sjedinjene države ne odustaju od planova na duže staze, navodeći da u slučaju normalizacije odnosa sa Azerbejdžanom, na njega mogu gledati kao na ekonomskog partnera, a posebno na Tursku, na koju kao saveznika uvek mogu da se oslone.

Postavka sa samo jednim pobjednikom: Amerikom.

Okvir strateških ciljeva misije:

Cilj misije 1: Promovisanje američkih vrednosti i suzbijanje ruskog uticaja

Ovaj proces podrazumeva niz koraka koje SAD planiraju da naprave u Jermeniji a sve u cilju distanciranja Jermenije od ruskog uticaja i istovremeno širenja američkog uticaja, kako doslovno stoji u dokumentu:
„Kroz kontinuirano američko vojno angažovanje, vlada Jermenije napreduje u reformi odbrane, jača jermensku orjentaciju ka Zapadu, povećava svoj doprinos regionalnoj i globalnoj bezbednosti i unapređuje pripremljenost za vanredne situacije, pozitivno utičući na zaštitu kako američkih, tako i jermenskih građana i smanjujući vojnu zavisnost Jermenije od Rusije.“

Interesantno je da se Rusija nije mešala ni u unutrašnju, ni spoljnu politiku Jermenije, dok je namera Sjedinjenih američkih država takva da kroz programe i širenje svog uticaja mogu da upravljaju politikom zemlje, jednostavnije rečeno, sam ovaj program, koji je javno publikovan, govori u prilog činjenici da je njegova besramna ideja potpuna kolonizacija ove zemlje i širenje svoje kulture žrtvujući jermensku. Pa tako u delu u okviru strateških ciljeva postoji poseban odeljak pod naslovom „Razumevanje američkih vrednosti, kulture i engleskog jezika“, gde piše: “Understanding American Values, Culture, and the English Language”, which states:

„Jermeni koji razumeju i cene američku kulturu i vrednosti podržavaju demokratiju i ljudska prava, opiru se malignom ruskom uticaju i žele da posluju sa američkim kompanijama. Mnogi od više od 4.000 alumnista programa razmene koje finansira američka vlada zalažu se za američke vrednosti u svojim radnim mestima, zajednicama i porodicama. Učenje engleskog jezika predstavlja vitalni alat za unapređenje američke politike i suzbijanje negativnih ruskih narativa u Jermeniji. Jermeni sa boljim znanjem engleskog jezika imaju veći pristup zapadnim narativima i vrednostima, kao i širi pristup izvorima informacija i gledištima koji nisu ruski. Takođe, bolje znanje engleskog stvara nove obrazovne mogućnosti za mlade Jermene, povećavajući njihovu zapošljivost i sposobnost da budu nosioci promena, i sprečava njihovu migraciju u Rusiju gde mogu biti izloženi propagandi Kremlja, koju zatim dele sa porodicama i prijateljima u Jermeniji.“

U narednom cilju misije, pretenciozno nazvanom „Promovisanje i zaštita interesa SAD u inostranstvu“, tekst objašnjava kako je krajnji razlog širenja američkog uticaja i suzbijanja nekog imaginarnog ruskog uticaja, zapravo, gušenje tradicionalnih jermenskih vrednosti, navodno radi zaštite američkih građana koji se vraćaju u Jermeniju i dugoročnih ulaganja ove kolonijalne imperije.

Iako dokument tvrdi da je cilj da Jermenija postane slobodno, transparentno i uređeno društvo koje će pod takvim uslovima moći lakše da ekonomski sarađuje sa SAD i kolektivnim Zapadom, on uslovljava Jermeniju da napusti Evroazijsku ekonomsku uniju, gde već ima razvijene trgovinske odnose sa Rusijom i Kinom. Zbog geografskog položaja Jermenije, to su joj jedini isplativi trgovinski partneri.

Vrhunac licemerja ovog dokumenta je u zadnjem odeljku koji se tiče unutarnje, a posebno spoljnje politike Jermenije i opet naravno sve u cilju „oslobađanja“ Jermenije od ruskog uticaja i uvođenja kontrolisanog suvereniteta od strane SAD , kako bi zemlja mogla da ekonomski i privredno prosperira, i da Sjedinjene američke države ostvare sve zacrtane interese, koje kako smo i naveli uopšte ne više i ne kriju.

U dokumentu navode kako Rusija namerno drži zamrznutu situaciju sa Azerbejdžanom oko Nagorno-Karabaha, i da je njihova krivica što je zatvorena granica sa Turskom, što ujedno otežava trgovinu i investicije (neke imaginarne američke), kako bi ruski oligarsi kontrolisali uvoz i izvoz i na taj način zarađivali na sudbini čitavog jednoj naroda:

„Zamrznuti sukob Jermenije sa Azerbejdžanom oko sporne teritorije Nagorno-Karabah i kasnije zatvaranje granice sa Turskom otežava trgovinu i investicije, omogućava proruskim oligarsima da kontrolišu uvoz i izvoz, podstiče korupciju i prouzrokuje prekomerne troškove u javnim rashodima za odbranu i bezbednost, umesto za ljudski kapital. Misija će investirati u ključne državne zvaničnike, sadašnje i buduće lidere javnog mnjenja, novinare i predstavnike civilnog društva koji, zajedno sa svojim kolegama u Turskoj i Azerbejdžanu, mogu raditi na rešavanju regionalnih sukoba. To će dugoročno stvoriti investicione mogućnosti za američke kompanije.“

Ovde SAD pokazuje koliko je bitno da se Jermenija otvori prema američkom i vojnom i strateškom partneru Turskoj, koja podsetimo je sve vreme naoružavala Jermene i aktivno ih pomagala tokom sukoba. Ali i otvoreno govori i o nekoj budućoj saradnji sa kolegama iz Azerbejdžana iz civilnog sektora, što ide u prilog tezi da je čitav sukob potpomognut upravo preko ovog navodnog mirotvorca i to preko tog toliko cenjenog civilnog sektora stranih službi.

Iz ove perspektive, šest godina od dolaska na vlast prozapadne partije Nikole Pašinjana i jačanja civilnog sektora, Jermenija se nalazi u nezavidnoj situaciji. Umesto obećanog ekonomskog procvata i stabilnosti, zemlja tone u sve veću zavisnost od Zapada dok je Nagorno-Karabah, uprkos prisutnosti ruskih mirotvorava, gotovo pod potpunom kontrolom azerbejdžanskih snaga.

Rezime bi bio: odstupajući od Rusije, Jermenija dobrovoljno pristaje na odricanje od svog suvereniteta i teritorijalanog integriteta. Činjenica o kojoj jermenska vlast nerado govori.

Vesna Veizović / eagleeyeexplore