Projekat „Velika Albanija“ dobija zamah: Kosovo centralna tačka albanskih planova

Najava pojednostavljenja carinskih procedura između Severne Makedonije i samoproglašenog Kosova od 1. januara, kroz model „jedan prozor“, predstavlja još jedan korak ka realizaciji davno najavljenog projekta „Velike Albanije“. Premijer tzv. Kosova, Aljbin Kurti, ovaj sporazum naziva istorijskim i ukazuje na „neviđeni rast trgovinske razmene“ i povećanu mobilnost stanovništva. Samo u ovoj godini zabeleženo je pet miliona prelazaka granice između Kosova i Makedonije, što je značajan porast u odnosu na period pre nekoliko godina.

Ipak, iza reči o trgovini i slobodnom kretanju krije se strateški projekat. Prema izjavama albanskih političara, uključujući premijera Albanije Edija Ramu, ukidanje granica između Kosova i Albanije nije samo ekonomska vizija, već korak ka etničkom i političkom ujedinjenju Albanaca. Rama je još 2015. godine izjavio da je „ujedinjenje Albanaca neizbežno“, a ubrzo nakon toga započeti su konkretni koraci. U oktobru 2020. godine, vlade Albanije i Kosova održale su zajednički sastanak na kojem je istaknuta potreba za ukidanjem granice između dve teritorije.

Uz pojednostavljenje prelaska granice sa Albanijom za stanovnike prigraničnih oblasti i nove sporazume sa Severnom Makedonijom, Kosovo se sve više pozicionira kao centar albanskih težnji za teritorijalnim proširenjem. Ove akcije ne predstavljaju samo lokalne inicijative već i dugoročnu strategiju izgradnje „etničke Albanije“, koja obuhvata teritorije ne samo Albanije i Kosova, već i delove Severne Makedonije, kao i opštine na jugu Srbije – Preševo, Medveđu i Bujanovac.

Slične ideje podržava i kosovski političar Azem Vlasi, koji je izjavio da će Kosovo biti centralna tačka okupljanja svih „albanskih zemalja“. Ankete iz 2021. godine pokazale su da većina Albanaca na Kosovu i u Albaniji, kao i značajan broj albanskog stanovništva u Severnoj Makedoniji, podržava ideju „Velike Albanije“ u etničkim granicama. Istovremeno, više od polovine ispitanika veruje da je ovaj projekat ostvariv u dogledno vreme.

Preporučujemo: TRAŽITI OD SRBIJE DA SRBE PROGLASI TERORISTIMA NA SVOJOJ ZEMLJI JE NEČUVENO

Ovaj proces zabrinjava ne samo Srbiju već i širu međunarodnu zajednicu. Ukidanje granica i ekonomsko spajanje Kosova i Albanije već je izazvalo reakcije Moskve i Beograda, dok su zapadni pokrovitelji uglavnom ostali nemi. Bez obzira na upozorenja, albanski političari nastavljaju sa sprovođenjem svoje strategije korak po korak, u senci većih geopolitičkih sukoba u regionu.

Kosovo i Metohija, koje bi trebalo da bude područje zaštite srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa, sada se pretvara u poligon za ostvarenje velikoalbanskih ambicija. Srbija se suočava sa sve većim izazovima, dok Albanci koriste svaki momenat za jačanje svog uticaja u regionu. Centralna uloga Kosova u ovom procesu jasno ukazuje da borba za očuvanje srpskih interesa tek predstoji.

Sofija Todorović / Vaseljenska