Petog oktobra su liberalno-građanski licemeri u ritualnom nacionalnom samoporicanju, rodoljublje proglasili najgrubljim izrazom primitivizma, a srpsku šajkaču koja je oslobodila Kosovo i prošla albansku golgotu izložili opštem preziru. Alternativa je bila bezlična liberalna internacionala – primer savršenog društva koje odgovara modernom trenutku. Činjenica da se ovakav model društva, jedino prihvatljiv Kolektivnom zapadu, guši u dekadenciji, ispostavilo se da nije prepreka – već preporuka. Ekskluzivno pravo na nacionalizam zadržale su tek pojedine zapadne države.
OD ŽENSKIH PRAVA DO NACIONALNE IZDAJE
Feministički pokreti na Balkanu, posebno Srbiji, i zemljama bivše Jugoslavije imaju dužu tradiciju, a začeci onoga što danas nazivamo liberalnom interancionalom mogu se pronaći u komunizmu. Od ratova devedesetih godina, ove društvene inicijative za zaštitu prava žena i manjina, postale su opasno oružje u rukama kreatora geopolitičkih agendi Kolektivnog zapada ili preciznije Velike Britanije. Zbog specifičnosti geografskog položaja, istorije, identiteta i kulture – posebno interesantnim za ovu vrstu eksperimenta pokazale su se Jermenija i Srbija.
„Žene u crnom“, u Jermeniji imaju svoj analog u organizaciji „Katarin“ koja je najilustrativniji primer kako se feminizam i borba za prava žena u politici koriste kao sredstvo za sprovođenje zapadne agende. Iza ovih organizacija stoje dobro poznati borci za demokratiju – Nacionalni demokratski institut (NED), USAID, Sigrid Rausing Trust, Forin ofis Velike Britanije, kao i brojne zapadne ambasade poput britanske, američke, norveške i švedske. Projekti koje oni finansiraju ne odnose se samo na podršku ženskim pravima i pitanjima ravnopravnosti, već i na oblikovanje političke elite koja bi bila kadra da obezbedi političko okretanje Zapadu, slabljenje nacionalnog identiteta i napravi otklon od ruskog uticaja i tradicionalnih vrednosti.
PREVASPITANA ELITA
Program „Katarin“, nastao u Jermeniji 2020, nije samo finansiran, već i osmišljen u kabinetima dve zapadne organizacije koje slične projekte štancuju po celom svetu – Nacionalnog demokratskog instituta (NED) i USAID-a. «Katarin» navodno promoviše žensko liderstvo i ravnopravan položaj žena, posebno u manje razvijenim sredinama. Dublji uvid u rad ove strukture govori da je cilj sasvim drugačiji- oblikovanje političkog kursa Jermenije preko žena političara, a u skladu sa zapadnim interesima. Za potrebe menjanja svesti naroda, Zapad, Evropska unija, SAD i Velika Britanija neštedimice usmeravaju novac u ovakve projekte, očekujući od prevaspitane elite- političara, novinara i aktivista – da postanu saučesnici u urušavanju nacionalnih interesa. Među ženskim političarima i aktivistkinjama povezanim sa programima za političko jačanje žena u Jermeniji najzvučnija su imena Sone Gazarjan, Lare Aharonijan, Olje Azatjan, Grete Gevorgijan, a zatim i Gajane Markosijan, jedne od nosioca programa „Katarin“. Doprinos ovih žena u menjanju političkih tokova u Jermeniji nije ni mali ni zanemarljiv. Najtačnije bi bilo reći da je veliki deo zasluga za deplasiranje značaja Nagorno-Karabaha koga u Srbiji prepoznaju kao Jermensko Kosovo – pripada upravo ovom kružoku koji je sledeći zapadni pravac pokušao da obesmisli borbu za zavetnu zemlju, ali i ruske pokušaje korigovanja jermenske politike. Zvuči nemoguće, ali istina je da su one to postigle kroz rad na programima o rodnoj ravnopravnosti, osnaživanju žena putem pasivno-agresivnog feminizma i promovisanja LGBT zajednice.
AGENTI U CRNOM
U Srbiji jedna od prvih i najuticajnijih organizacija ovog tipa „Žene u crnom“, osnovana je 1991. godine u Beogradu, u jeku građanskih ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Prvobitno, ova grupa se predstavljala kao pacifistički pokret koji je vodio kampanju protiv rata, sukoba i nacionalizma. Ubrzo, još u toku rata, pokazali su da je jedini nacionalizam koji im smeta onaj srpski. Naime, protesti i pozivanje na odgovornost za ratne zločine ticali su se samo srpske strane, dok su se zločini počinjeni od strane muslimana i Hrvata, kasnije Albanaca sa Kosova i Metohije ili prećutkivali ili minimizirali.
Uz podršku međunarodnih organizacija, posebno onih iz zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, „Žene u crnom“ su brzo stekle naklonost svetske javnosti ali i brojne sponzore, posebno one iz redova britanskih fondacija. Okončanjem rata nije, kako se moglo očekivati, stavljen katanac na ove organizacije. Naprotiv, tek tada se zahuktava njihov aktivizam. Iako su u javnosti nastupale kao grupa koja se zalaže za mir, ženska prava, demokratiju i pravdu prema žrtvama ratova, ubrzo je postalo jasno da su njihove aktivnosti usmerene na zaokret srpske politike prema Zapadu i ujedno slabljenje srpskog uticaja u regionu.
SILOVANJE ISTORIJE
U Srbiji, na prostoru Kosova i Metohije, ali i u regionu, Bosni i Hercegovini, Hrvatkoj, kao i u Crnoj Gori, postoje brojne NVO koje su takođe finansiraju sa Zapada, i koje slede kurs kolega iz Srbije. Njihova interpretacija istorije trpi samo verziju po kojoj su „Srbi zli okupatori i zločinci“. Tradicionalno, svake godine 11. jula, Beograd je svedok skarednih aktivnosti “Žena u crnom“, Helsinškog odbora za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo, Inicijative mladih za ljudska prava i brojnih drugih, koje klečeći pred Zapadom mole oproštaj za navodne srpske zločine počinjene širom prostora bivše Jugoslavije. Slične akcije organizuju se i u susednim zemljama. Nijedna od ovih NVO nikada nije napravila neku akciju vezanu za Jasenovac, zločin u Bratuncu, „Oluju“, „Bljesak“, pogrom Srba sa Kosova i Metohije ili „Žutu kuću“. Pričati o srpskim žrtvama naprosto nije isplativo, ali zato propaganda koja od Srba pravi genocidan narod – jeste. Količina novca koja se sliva za potrebe rasrbljivanja može objasniti činjenicu da je iz nekoliko pomenutih krovnih organizacija proistekao niz novih. Neke od njih imaju značajan uticaj na politička kretanja u našoj zemlji.
Noseći na „nejakim“ plećima ideološke stubove antinacionalne kampanje- Sonja Biserko, Nataša Kandić, Staša Zajović i Vesna Pešić – s pravom nazvane „četiri jahačice apokalipse“- imale su zapaženu ulogu u širenju predstave o Srbima kao genocidnom narodu koji je vodio osvajačke ratove. Činjenica da na mestima gde su pomenuti ratovi vođeni više nema Srba, njih ne obespokojava. Zapad još manje. Sa izglasavanjem Rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici Zapad je dobio propagandno oružje kojim može, u bilo kom trenutku, pokrenuti nove napade na Srbiju – diplomatske, ekonomske ili čak vojne.
SLUČAJ TEPIĆĆ
Lidersku poziciju u NVO sektoru već neko vreme preuzima Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), koja je osnovana 2003. godine. Dok su „Žene u crnom“ delovale kroz otvorene proteste i javne akcije, Inicijativa se opredelila za suptilniji pristup, kroz kulturne projekte i edukaciju. Njihov rad, finansiran od zapadnih fondacija, uključuje izložbe o ratnim zločinima, festivale tzv „kosovske“ kulture, naravno, tu je i izdavačka delatnost i sve to je prilagođeno mlađoj publici kroz ideju „pomirenja i saradnje“. Posebno zabrinjava njihova orjentacija na indoktrinaciju mladih, što je deo dugoročnijih planova Zapada za oblikovanje budućih generacija na Balkanu. Šema je sledeća: izazvati krizu, siromaštvo, posledično pad morala naroda i otvoriti prostor za kupovinu ljudi. Zahvaljujući takvom delovanju politika se u Srbiji svela na prodaju nacionalnih interesa.
U Srbiji, kao i u Jermeniji, veza između prozapadnih političara i organizacija koje navodno promovišu ljudska prava i demokratiju je očigledna. Savršen primer takvog delovanja jeste Marinika Tepić čija je politička karijera direktan rezultat uticaja organizacija poput „Žena u crnom“ i „Antife“. Njeno delovanje, posebno na međunarodnom planu, svedoči o tome kako se ti „stipendisti“ koriste za sprovođenje zapadne agende unutar Srbije. Ona je nedavno predvodila delegaciju koja je pozvala EU i SAD da se umešaju u izborni procesa u Srbiji, nezadovoljna rezultatima istih, što predstavlja direktan udar na suverenitet Srbije i mešanje u unutrašnju politiku (posebno imajući u vidu kako se sprovode izbori u EU, a posebno u SAD, i da Zapad nema nikakav kredibilitet da sprovodi istragu na našem terenu).
SOLIDARNE SA SEPARATISTIMA
Nemala uloga pripala je i Sofiji Todorović iz „Inicijative mladih za ljudska prava“, koja kroz saradnju sa albanskim separatistima u Preševu, Medveđi i Bujanovcu promoviše njihove bezumne zahteve. Zahtevi poput priznavanja udžbenika sa tzv Kosova ili obaveznog učenja albanskog jezika za Srbe zaposlene u opštinama samo su primer kako ove organizacije, kroz naizgled neutralne projekte za „ljudska prava“, doprinose destabilizaciji Srbije. Interesantno je i to da su ove inicijative u Srbiji, kao i u Jermeniji, osim na mlade, žene i osetljive grupe fokusirane i na seperatističke grupacije. Kroz programe koji navodno nastoje da naprave pozitivne korake ka pomirenju, kao što je slučaj sa Inicijativom mladih za ljudska prava, uredno se štampaju nekakvi izveštaje o ugroženim manjinama, seksualnim ili nacionalnim, koji kasnije nađu svoje mesto u zapadnim i regionalnim medijima kao relevantan izvor informacije. Ova relevatna istraživanja finansiraju isti koji publikuju rezultate.
Organizacije poput „New Generation“ u Jermeniji takođe pod maskom zaštite LGBT, i ljudskih prava, promovišu vrednosti koje su u suštini suprotne tradicionalnim vrednostima tih društava, i isto kao i Inicijativa, služe da oslabe čitavo društvo. Ma kako to naizgled zvučalo naivno, ali istina je da se društvo koje je izgubilo svoj oslonac i poverenje u institucije, oseća izgubljeno i srlja u propast. Sve ovo svedoči o tome da su ove organizacije u Jermeniji, Srbiji i Rusiji, pod maskom feminizma, demokratije i ljudskih prava, zapravo instrumenti za sprovođenje stranih geopolitičkih agendi, koje umesto da doprinose napretku, one destabilizaciju države.
PRSTI MI-6
Jedna od najpoznatijih fondacija koja deluje u Srbiji i širom Balkana je „Sigrid Rausing Trast“. Ova fondacija, osnovana od strane Britanke Sigrid Rausing, igra bitnu ulogu u finansiranju brojnih nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, feminizmom i pacifizmom. Njihove donacije su često usmerene na organizacije koje zastupaju antinacionalne stavove, naročito one koje se suprotstavljaju interesima samih zemalja, poput Srbije. „Sigrid Rausing Trast“, je jedan od prvih i najvećih sponzora NVO „Žene u crnom“, „Fonda za humanitarno pravo“, „Inicijative mladih za ljudska prava“ i brojnih drugih koje su se decenijama trudile da nametnu ideju o Srbima kao krivcima za ratove 1990-ih.
Britanska podrška nije ograničena samo na jednu fondaciju. Pored „Sigrid Rausing Trast“, tu su i „Tomson fondacija”, “British Council” zatim britanska ambasada, Ministarstvo spoljnjih poslova, odnosno Forin ofis. Najznačajnije organizacije svakako su NED, USAID, a nedavno je otkriveno, o čemu je pisao britanski istraživački portal Grejzon, da MI6 ima posebno odeljenje u Ministarstvu inostranih poslova Velike Britanije koje je zaduženo za finansiranje raznih projekata. U Srbiji je to slučaj sa BIRN, dok je u Rusiji situacija dosta drugačija. Za razliku od Srbije i Jermenije, Rusija ima zakon o stranim agentima, pa je tako šestoro zaposlenih u britanskoj ambasadi u Moskvi deportovano po hitnom postupku.
KONSULTANT ZA ISPRAVLJANJE ORJENTACIJE SRBA
Dokumenti do kojih je došla Federalna služba bezbednosti Rusije i istraživanja ruske platforme „Ribar“, pokazuju da su britanski obaveštajci, prikriveni kao diplomate u Moskvi, koordinisali aktivnosti usmerene protiv interesa Rusije. Operacije su se sprovodile pod okriljem Direktorata za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, uz aktivno učešće medijskih kuća poput Bi-Bi-Sija i Rojtersa, te i istraživačke grupe Belingket. Prema saznanjima, ove aktivnosti nisu bile ograničene samo na Rusiju, već su obuhvatale i Balkan, gde su kreirane medijske mreže pod britanskim uticajem kako bi se otklonio ruski uticaj.
Oglas koji je objavila Američka agencija za međunarodni razvoj deluje šokantno. Naime, USAID javno traži programskog konsultanta sa zadatkom da „ispravi orijentaciju Srbije“ i usmeri je ka zapadnim interesima, posebno u kontekstu globalnih sukoba i rastućih tenzija u Evropi. Ovo je otvorena najava političke intervencije u Srbiji. Ova inicijativa ide dalje od običnih „razvojnih programa“. Za 141 milion dolara, koliko je predviđeno medijima i NVO u Srbiji, traži se jedno- direktna manipulacija javnim mnjenjem i kreiranje novog političkog kursa.