Ko je zaslužan za činjenicu da u Republičkom tužilaštvu sede strani tužioci, po ugledu na strane oficire kojima je svojevremeno povereno nadgledanje srpskog Generalštaba?

Ustavne promene u Srbiji, od prvog njihovog pominjanja u javnom prostoru, brižljivo su nadledale međunarodne organizacije, najzaslužnije za formiranje narativa o promenama kao neophodnom uslovu za napredak Srbije ka Evropskoj uniji.

Predstavljene kao ključne za usklađivanje sa evropskim standardima, reforme su bile podržane i finansirane od strane brojnih međunarodnih tela. Nepobitna činjenica da strani faktor ima zapaženu ulogu u formiranju unutrašnje, ali i spoljne politike u Srbiji zahteva preciziranje. Naime, uticaj se sprovodi upravo kroz civilni sektor, odnosno kroz nevladine organizacije i uz pomoć njihovih agenata na terenu.

(BEZ)USLOVNA PODRŠKA

Međunarodne organizacije kao što su Evropska komisija, OEBS i različite fondacije obezbedile su značajna sredstva za izradu i promociju ustavnih promena što je omogućilo angažovanje stručnjaka, sprovođenje istraživanja i organizaciju javnih kampanji. Međutim, ova podrška nije bila bezuslovna. Zauzvrat, trebalo je zadovoljiti interese finansijera koji se nisu poklapali sa interesima srpskog pravosuđa i građana Srbije. Kao rezultat te nezvanične nagodbe strane države i organizacije ostvarile su značajan uticaj na polju imenovanja sudija i tužilaca, što je u direktnoj suprotnosti sa načelom suvereniteta Srbije.

U prvom članku pisanom na ovu temu, pominjali smo sudiju Vrhovnog suda Draganu Boljević koja je godinama primala značajna finansijska sredstva od zapadnih ambasada, ali i brojnih fondova koji nisu skrivali nesimpatije prema srpskom narodu. Samo u okviru Društva sudija Srbije, gde je sudija Boljević godinama obavljala funkciju predsednika, finansiran je i štampan nacrt na osnovu kojeg su izvršene ustavne promene. Ali ništa manje u lobističkim aktivnostima nisu zaostajali ni NVO Udruženje tužilaca Srbije, čiji dugogodišnji predsednik je ujedno i tužilac Goran Ilić, jedan od članova radne grupe za izmenu ustava.

KAPETAN PRVE KLASE ZAPADNOG ESTABLIŠMENTA

„Kapetan prve klase“, senior ili jedan od onih koji su od samog početka regrutovani od strane zapadnog establišmenta u svoje redove, tužilac Goran Ilić postao je poznat po svojoj ulozi u pravosudnim procesima nakon petooktobarskih promena 2000. godine. Kao zamenik javnog tužioca bio je zadužen za pisanje optužnica protiv pojedinaca iz bivšeg režima koji su, uprkos odsustvu stvarnih dokaza o korupciji, bili meta nove vlasti. Njegova uloga bila je da „iskopa“ bilo kakav dokaz koji bi mogao opravdati krivično gonjenje, često bez stvarne osnove, što je rezultiralo dugotrajnim i mučnim sudskim postupcima za optužene.

Primer takve zloupotrebe pravosuđa je slučaj Slobodana Šarenca, generalnog direktora državne kompanije Ineks Intereksport Beograd. Šarenac je bio optužen bez ikakvih validnih dokaza i proveo je 15 godina na sudu pre nego što je 2015. godine oslobođen svih optužbi. Apelacioni sud je potvrdio ovu oslobađajuću presudu, ali je država morala da plati ogromne troškove postupka advokatima. Ovaj slučaj nije izolovan. Ilić je bio uključen u brojne druge skandalozne procese gde su optužbe za zloupotrebu službenog položaja i korupciju bile zasnovane na političkim motivima. Primeri uključuju i slučajeve poput optužnice protiv visokih funkcionera za navodnu zloupotrebu javnih fondova i korupciju, gde su mnoge od tih optužnica kasnije odbačene zbog nedostatka dokaza ili sukoba sa stvarnim pravnim standardima.

DUG STAŽ NA SLAMANJU KARIJERA

Politički pritisak je igrao značajnu ulogu u radu tužilaca. Kako je Ilić sam izjavio, često su tužioci bili primorani da podižu optužnice izloženi pritisku političara, što je stvaralo javnu percepciju o korupciji u pravosuđu. U mnogim slučajevima, mediji su služili kao sredstvo za prenošenje političkih poruka, vršeći dodatni pritisak na sudije i tužioce.

Uprkos svim ovim izazovima i porazima, koji bi svakog drugog, budući ibez rezultata, koštali funkcije, Ilić ne samo da je nastavio da gradi karijeru u pravosuđu već je vremenom i napredovao. Pitanje nije bez osnova – da li je on zapravo gubitnik ili je, naprotiv, svoj posao obavljao i više nego dobro, ispunjavajući na taj način interese onih koji su ga i postavili na tu funkciju i poverili mu te zadatke?

Praksa pokazuje, a u nemalom broju za takvo stanje zasluge pripadaju Goranu Iliću, u kojoj meri politički pritisci mogu ugroziti pravosudni proces i uništiti živote i karijere pojedinaca. Ilić je to radio duže od 15 godina.

SLUČAJNO PRISUTAN?

Pored toga što je u svojoj praksi postao poznat kao osoba za pokretanje jalovih optužnica kojima su se političkim oponentima uništavali život i karijera, Goran Ilić je počeo da se pojavljuje i kao akter u skandalima, doduše sporedni i uočljiv samo pažljivim čitaocima. Koliko bi skandala još mediji zabeležili da nije uživao toliku zaštitu, nije nam poznato, ali da mu veze sa mafijom nisu strane pokazuje i proslava na kojoj je bio u društvu narkodilera iz Novog Pazara. Ilić je u istom Veću kao i Dukić, međutim za razliku od Stanislava Dukića, koji je nakon ovog skandala zahvaljujući medijima nad kojima je imao kontrolu upravo Goran Ilić, gurnut u prvi plan i nakon svega pušten niz vodu, Ilić je ostao zaštićen kao slučajna sporedna ličnost.

Preporučujemo: IN4S poziva na organizovani otpor namjeri da se Srbi proglase genocidnim narodom!

Dukić je ranije bio poznat po kontroverznim postupcima i navodnim vezama sa kriminalcima, uključujući i otkrivanje detalja iz istrage u vezi sa mafijaškim obračunima, što je dovelo do oslobađajućih presuda za osumnjičene. To je bilo dovoljno da se sa ostalih aktera ove afere skine odgovornost i da se od jednog čoveka napravi žrtveno jagnje.

Goran Ilić, kao zamenik predsednika Državnog veća tužilaca, bio je bliski saradnik i prijatelj Stanislava Dukića. Njegova uloga u ovim skandalima i bliski odnosi sa drugim visokopozicioniranim tužiocima, kao što su Vidaković i Kulezić, ilustruju kako se uticaj i moć koriste za održavanje i jačanje ličnih i političkih interesa na štetu pravde, ali i kako se grade određeni sistemi unutar već postojećeg sistema – naravno sve zarad njihove lične koristi i koristi onih čije interese zastupaju. Po definiciji ovi interesi nikako nisu odgovarali interesima običnih građana Srbije.

PREPOZNAJETE ORGANIZACIJE?

What certainly strengthened the position of this prosecutor is the professional NGO, namely the Association of Prosecutors of Serbia, where Goran Ilić is the founder and long-time, currently honorary president. Within the organization of this association, which led the lobbying for constitutional changes, there is a large number of prosecutors from all over Serbia, and the membership is even larger.

Ono što je svakako učvrstilo poziciju ovog tužioca jeste strukovna NVO, odnosno Udruženje tužilaca Srbije, gde je Goran Ilić osnivač i dugogodišnji, trenutno počasni predsednik. U samoj organizaciji ovog udruženja, koje je prednjačilo u lobiranju za ustavne promene, nalazi se veliki broj tužilaca iz cele Srbije, a članstvo je još brojnije. Udruženje tužilaca Srbije igralo je ključnu ulogu u promociji ustavnih promena kroz svoj organizacioni odbor. Ovi tužioci, pored svojih profesionalnih aktivnosti, bili su veoma aktivni u medijskom prostoru i kao česti gosti prozapadnih medija gde im je bio obezbeđen prostor za lobističke aktivnosti, sprovodili su medijsku propagandu u korist reformskih inicijativa, odnosno u korist onih po čijem zadatku su radili. Prema dostupnim podacima sa APR-a, kroz Udruženje tužilaca Srbije tokom prošle godine prošlo je više od 14 miliona dinara, od čega je, kako se navodi, oko 200 hiljada od članarina, a ostatak od donacija, subvencija i slično.

Iako smo kontaktirali donatore ovog udruženja, odgovore nismo dobili ni nakon sedam dana. Savim solidan uvid u rad ovog strukovnog udruženja nudi spisak njihovih partnera i donatora čije interese sprovodi ova NVO:

SDC – Švajcarska agencija za razvoj i saradnju
Beogradska otvorena škola i Kraljevina Švedska
Misija OEBS – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji
EIDHR – Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava
Savet Evrope
Norveška ambasada i Balkanski fond za demokratiju
Ambasada Kraljevine Holandije
USAID – Američka agencija za pomoć i razvoj
Fondacija Otvoreno Društvo
Britanska ambasada u Srbiji
Kanadski projekat za reformu pravosuđa u Srbiji
ACEID – Španska međunarodna razvojna agencija
ABA CEELI/EAR – Evropska agencija za rekonstrukciju
Delegacija Evropske komisije
CIDA/Genivar Kanada – Srbija projekat reforme pravosuđa
Ambasada Republike Nemačke
Ambasada SAD-a
Ambasada Kraljevine Španije

Letimičan pogled na spisak otkriva da su pokrovitelji ove NVO isti oni koji finansiraju i Društvo sudija Srbije i da, bez obzira na sve članove zakona kojima se zabranjuje ova vrsta uticaja na osobe koje obavljaju javne funkcije, bilo one tužilačke ili sudijske, to za njih predstavlja samo mrtvo slovo na papiru. Nakon reformi, kada je tužilaštvo dobilo svoju nezavisnu granu vlasti, ne samo da se ne poštuje zakon, niti uvažava volja naroda, oni su tu jedino da ispunjavaju interese onih koji ih finansiraju.

Preporučujemo: Vučić u čečenskoj nošnji: Izaslanik Kadirova doneo specijalan poklon predsedniku Srbije

KUPLJENI NA DUŽI ROK

O tome da sli su promene u pravosudnom sistemu zaista doprinele njegovoj efikasnosti i nezavisnosti, kako su tvrdili zagovornici ustavnih reformi Goran Ilić, Dragana Boljević, Vladan Petrov, Vladislav Đorđević i drugi, ili su oslabile suverenitet pravosudnog sistema, a samim tim i države Srbije, svoje mišljenje za naš portal izneo je univerzitetski profesor koji je svojevremeno upozoravao na posledice ovih promena. Po njegovom mišenju, osim što se tužioci i sudije finansiraju kroz svoje NVO, nakon reformi je napravljen i direktan prodor u srpsko tužilaštvo. Takođe, dodaje da postoji mnogo načina za suptilnu kupovinu uticaja.

„Tužilaštvo je naročito izbušeno. Republičko tužilaštvo, posebno. Pošaljite republičkom tužiocu zahtev od javnog značaja, pitajte koliko ima međunarodnih projekata, koji su njihovi nazivi i ko su radnici tužilaštva na tim projektima i sve će vam biti jasno ako dobijete informacije. Znači u Republičkom tužilaštvu imate strane tužioce kao što su nekada u Generalštabu bili strani oficiri. Strani tužioci gledaju predmete i daju uputstva šta da se radi. To je sve preko projekata država koje ih šalju: Engleska, Holandija, Amerika, Nemačka. Da li to finansira SAD ili norveška ili holandska agencija za međunarodnu pomoć, manje je bitno. Suština je da jednom od nosilaca vlasti u Republici Srbiji, stranci izdaju suptilna naređenja šta i kako da rade. To su suptilni vidovi korupcije. Oni donesu pare u tužilaštvo, Republički tužilac odobri projekat, plaćaju ih kroz honorare, a zatim zapošljavaju drage osobe na istom projektu kao saradnike. Dodeljuju im masne apanaže. Ti projekti su dugotrajni i traju po četiri-pet godina, ali tako obezbeđuju dugo vreme da ljudi budu kupljeni.“

KAKO POSTATI ZAVISNIK?

Naš sagovornik ističe da je korupcija toliko napredovala da je gotovo nemoguće definisati je kao takvu, budući da se na obukama i projektima tužioci i sudije do te mere indoktriniraju da oni te suptilne metode uticaja ne vide kao kršenje, već kao sprovođenje zakona.

„Oni ih indoktriniraju za male pare. Vernici se prave za male pare, ne za velike. Za velike pare, prave se nezavisni ljudi, ljudi koji imaju stav. A sa malim parama se pravi izdajnik. Znate gde treba tražiti korupciju? Kako radi narkodiler? Prva doza droge je džabe, i druga i treća, a onda kada se vi navučete, onda su sve skuplje. I na kraju vi plaćate, umesto da on plaća vama što se razboljevate i propadate. E tako je i ovo, oni našim sudijama daju male pare kako bi ih napravili narkomanima. Kada im daju male pare na beznačajne projekte, onda se oni stalno vraćaju po nove i tako ih vremenom prave zavisnicima.“

ĆERKA NA PROJEKTU, OTAC NA ČELU SUDA

O kršenju Člana 149. Ustava Srbije, gde stoji da je sudijska funkcija stalna i da sudija ne sme obavljati drugu javnu ili profesionalnu funkciju, niti profesionalnu delatnost, što dodatno podržava princip nezavisnosti, naš sagovornik kaže da je to mrtvo slovo na papiru, posebno ako se imaju u vidu sve te manipulativne tehnike i rupe u zakonu preko kojih se plaća taj suptilni uticaj.

„To nije druga funkcija, to je honorar, jel?! On je dobio honorar, apanažu na nekom projektu. Ne daju oni njima mesečno pare, niti oni otvaraju račun da se taj uticaj vidi. Ponavljam, mehanizmi uticaja su suptilni a ne otvoreni i ogoljeni. Oni, primera radi, nekom sudiji, tužiocu sugerišu: Tvoj sin ili ćerka, idealni su za ovaj projekat, nemoj to da propustiš. To su rafinirani sistemi pritiska gde oni njima decu stavljaju na projekat. Bivšem predsedniku Vrhovnog suda ćerka je bila na projektu, nije bio on. Previše je on pametan da bi uzeo pare nakon čega bi mi mogli da ga smenimo, da kažemo da je korumpiran, jer bilo koji nedostojan uticaj na slobodu odlučivanja sudije čini ga nedostojnim. Ne uzimaju oni pare direktno. Korumpiraju decu, ljubavnice, švalerke… ali najčešće preko dece, ljudi su vrlo slabi na decu.“

Preporučujemo: Poverenici za zaštitu ravnopravnosti su specijalna policija za zaštitu NVO od običnog naroda i kontrolori zapadnih agendi koje se u Srbiji sprovode!

KATALOG ZA ZAPADNE NALOGODAVCE

Ipak, udruženja poput UTS-a, koja su u službi zapadnog sektora, takođe izvlače novac, često i na neke banalne sitnice koje predstavljaju kao projekte, poput izrade grafikona. No, osim raznih publikacija koje su sve do jedne u službi indoktrinacije ljudi iz struke, kako bi što lakše prešli granicu, odnosno promenili odnos prema državi, narodu i onome kome zaista služe, ova udruženja služe i kao svojevrstan katalog za zapadne nalogodavce odakle biraju nove saradnike, a kasnije i radnike.

SRPSKE LAURE

Jedna od posebnih veština radnika u pravosuđu koje su pojedini stekli na obukama, a drugi, pak, za njih pokazali prirodan talenat- jeste i medijska manipulacija. Kao i svi agenti stranih interesa, oni nisu prepušteni sami sebi; oko njih i za njih je pripremljen čitav jedan paradržavni aparat koga sačinjavaju mediji, ali i ostale NVO, političke stranke i često brojne izmanipulisane pristalice.

Koliko duboko seže strani uticaj, videli smo pre dve godine kada su dve tužiteljke iz Udruženja tužilaca Srbije, Bojana Savović i Jasmina Paunović, premeštene na druga radna mesta. Nedavno se ispostavilo da je to bilo opravdano, jer nakon njihovog premeštaja, u slučaju malverzacija u EPS-u, otkrivena šteta merila se sa mnogo većom cifrom nego što je bio slučaj kada su one vodile i planirale da zaključe slučaj.

Nakon premeštaja, digao se čitav prozapadni aparat i u pravosuđu i kroz medije, zatim ceo NVO i politički sektor koji se finansira kroz iste centre moći kao i Udruženje tužilaca Srbije. Organizovani su protesti, a u javnosti formirana slika o dve „poštene“ tužiteljke sklonjene kako bi glavni javni tužilac Nenad Stefanović slučaj sakrio u fioku i osumnjičene oslobodio krivice. Za manje od dva dana, tužiteljke su postale heroine nacije, prozvane „Laurama“ po ugledu na Lauru Koveši, rumunsku tužiteljku koja je zaista bila primer heroine u borbi protiv korupcije.

U ZAGRLJAJU HILA

Kampanja je osmišljena na način da danima drži pažnju javnosti. Na tu temu su organizovane tribine, a napadi na glavnog javnog tužioca nisu prestajali. Pritisak je malo popustio onog trenutka kada se u medijima pojavila fotografija na kojoj dve lažne Laure poziraju u zagrljaju sa američkim ambasadorom koji im je uputio podršku, baš kao što je to nedavno uradio u slučaju Dinka Gruhonjića.

Ovaj primer agresivne kampanje u kojoj su angažovana sva sredstva prozapadnog aparata je samo pokazatelj šta se dešava kada se dirne agent od uticaja. Pomenute tužiteljke u svojoj karijeri istakle su se brojnim skandalima i kršenjem etičkih i pravnih kodeksa. U skromnim biografijama stoji nekoliko disciplinskih postupaka, ne samo zbog ponašanja i pretnji svojim kolegama koje nisu uživale podršku tako «moćnih» mentora, već i zbog korupcije. Najzad, treba dodati i njihovo otvoreno bavljenje politikom kroz nedavno osnovano udruženje ProGlas, koje je takođe proizvod istih sponzora koji su finansirali njihove obuke i strukovna udruženja čiji su članovi. Scenarista ove epizode u srpskom tužilaštvu kojoj se ne nazire kraj i u kojoj broj samonazvanih „Laura“ samo raste- upravo je Goran Ilić.

Vesna Veizović / eagleeyeexplore