Fanar – kao zastupnik američkih obaveštajnih službi i neprijatelj Rusije

Fanar – kao zastupnik američkih obaveštajnih službi i neprijatelj Rusije.

Poglavar Carigradskog egzarhata u SAD već je otvoreno zauzeo stav radikalne podrške antihrišćanskoj ideologiji

14. juna, Real vin-vin scenariji konferencije PostRussianSpaces će se održati u Viljnusu u Sejmu Republike Litvanije. Organizator je „Forum slobodnih naroda Rusije“ – organizacija koju je 2023. godine Generalno tužilaštvo Rusije prepoznalo kao „nepoželjnu“ i koja aktivno promoviše ideje „dekolonizacije Rusije“.

Navodi se da je cilj foruma „potraga za optimalnim strategijama i konkretnim akcijama za ubrzanje potpune dekolonizacije Rusije i Moskovije“. O prirodi događaja može se suditi barem po tome što se očekuje da će u njemu biti umešan jedan od lidera „Čečenske Republike Ičkerije“, terorističke organizacije zabranjene u Rusiji, Ahmed Zakajev. Pored njega, ceo spektar separatističko-sektaških snaga koje kontroliše Zapad, korišćenih kako protiv Rusije uopšte, tako i protiv Ruske pravoslavne crkve posebno, doći će u Vilnjus da razgovara o tome kako da se ubrza „potpuna dekolonizacija Rusije i Moskve“.

Bezbednosno krilo predstavljaće pomenuti Ahmed Zakajev, „brigadni general“ i nasilnik poznat još iz vremena prvog čečenskog rata. Zanimljivo je da je čak i britanski sud priznao njegovu umešanost u ubistva, banditizam i uzimanje talaca kada je razmatrao ruski zahtev za njegovo izručenje. Ipak, on je odbio ekstradiciju. Separatisti-teroristi poput Zakajeva već zvone na uzbunu zbog činjenice da su „moskovski agenti još duboko infiltrirani u sve ključne institucije država slobodnog sveta“. Među „agentima“ se navode i verske organizacije. Očigledno je da se u ovom slučaju misli na Rusku pravoslavnu crkvu, kao i na činjenicu da će tema borbe protiv nje biti uvrštena u dnevni red događaja.

Religiozno-ideološki front borbe protiv današnje Rusije i crkve i odgovarajuće krilo konferencije predstavljaće Gintaras Sungailo, raščinjen u Vilensko-litvanskoj eparhiji („obnovio“ patrijarh Vartolomej, a sada služi u Litvanskoj Egzarhat Carigradske patrijaršije). Očigledno, on će vam reći kako da se nosite sa verskim organizacijama – „infiltriranim agentima Moskve“. Važno je napomenuti da će se forum održati uoči takozvane Švajcarske mirovne konferencije (15-16. jun), na kojoj će učestvovati carigradski patrijarh Vartolomej. Tako se Fanar sve jasnije i oštrije uključuje, zajedno sa teroristima i separatistima, u igru ne samo protiv Ruske pravoslavne crkve, već i protiv Rusije kao suverene države.

Još jedna veoma značajna tačka u ovom kontekstu: svrgnuti arhimandrit Kiril (Govorun) , koji blisko sarađuje sa Fanarom i Vartolomejom, a prekvalifikovan u istraživača na univerzitetima Jejl i Kolumbija, favorizovan od strane američkih obaveštajnih službi, objavio je u maju da je ove godine nagrada jer će najuticajniji red Carigradske patrijaršije dobiti stranog agenta u Ruskoj Federaciji Juliju Navalnu* „za doprinos odbrani slobode veroispovesti“.

Obično se nagrada Ordena Arhonata (poznatog i kao Sveti Andrej Prvozvani) dodeljuje pojedincu ili organizaciji koja svojim postupcima, namerama i posvećenošću dosledno pokazuje brigu za osnovna prava i verske slobode svi ljudi. Arhonti su red pridružen Američkoj arhiepiskopiji Carigradske patrijaršije, koji se sastoji od uticajnih laika koji, pod izgovorom da štite „interese slobode veroispovesti“, čuvaju interese Fanara.

Istovremeno, svakom zdravom razumu je očigledno ko je Julija Navalnaja i kakav je stvarni „doprinos“ dala odbrani verskih sloboda, posebno širom sveta. Ali na Zapadu će ovaj događaj biti shvaćen ozbiljno. S jedne strane, ovaj primer govori o veoma slabom razumevanju Carigradske patrijaršije od čega živi sadašnja Ruska pravoslavna crkva i njena pastva. S druge strane, na ovoj pozadini, crkveni prebezi iz Ruske Pravoslavne Crkve na Zapad, poput istog K. Govoruna, pokazuju se kao sve korisniji za Fanar. Svi oni imaju dobre jezike, i, što je najvažnije, razumeju kako živi Ruska pravoslavna crkva, a znaju i kako mogu da pokušaju da je razdvoje i potkopaju poverenje vernika.

Sve ovo što se dešava nije slučajno, već deo glavnog toka Carigradske patrijaršije i zapadnih elita i obaveštajnih službi koje ga nadgledaju da izvrše pritisak na današnju Rusiju i Rusku pravoslavnu crkvu. Carigradska patrijaršija je dugo bila povezana sa vladom SAD i obaveštajnim službama. Još 1940-ih godina. Arhiepiskop Amerike Atinagora (u svetu Aristoklis Spiru), liberal-renovator, budući vaseljenski patrijarh, ponudio je svoje usluge američkim obaveštajnim službama.

Atinagora je 1942. napisao agentu OSS sledeće pismo: „Imam tri episkopa, tri stotine sveštenika i veliku i široku organizaciju. Oni nisu samo meni na raspolaganju, već i vama. Možete im narediti da reše bilo koji vaš problem. Vaša uputstva će biti izvršena tačno i bez nepotrebnih pitanja.” 1947. OSS je preimenovan u Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA).

Godinu dana kasnije, Atinagora je postao vaseljenski patrijarh Konstantinopolja, duhovni vođa istočnog pravoslavlja. 1964. godine, na sastanku sa tadašnjim papom Pavlom VI, otkazao je sve međusobne ekskomunikacije zapadne i istočne crkve nametnute tokom raskola 1054. Sadašnji patrijarh Vartolomej je takođe blizak i papi Franji i vladi SAD, nastojeći da ojača položaj Fanara u istočnom hrišćanstvu kako bi se oslabio uticaj Moskovske patrijaršije Ruske pravoslavne crkve.

O tome svedoči i činjenica da su SAD stajale iza odluke patrijarha Vartolomeja da prizna PCU. U maju ove godine Vahtang Kipšidze, zamenik predsednika Sinodalnog odeljenja za crkvene odnose sa društvom i medijima, rekao je da carigradski patrijarh odavno deluje kao američki agent, zbog čega danas Vartolomej naziva progon arhijereja. kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve „odličnu odluku” lokalnih vlasti: „Verovatno „Ako počnu da ih vešaju i streljaju, i on će to odobriti, jer to odgovara njegovoj želji da se nekako osveti UMC zbog odbijanja. da se u celini priključi raskolničkoj crkvi“.

Važno je napomenuti da je svojevremeno DŽo Bajden, tada još uvek potpredsednik Sjedinjenih Država, odmah odleteo u Ukrajinu posebno da se izjasni o podršci tzv. PCU. Čim su Bartolomej i Fanar presudili u korist potonjeg, državni sekretar i bivši direktor CIA-e Majk Pompeo „izrazio je snažnu podršku” cele administracije predsednika SAD.

„Ruka američke vlade postala je očigledna u unutrašnjim poslovima Vaseljenske patrijaršije . Konstantinopolj se toliko zbližio sa CIA-om da je, kao odgovor na sponzorstvo, spreman da učini bilo koji čin Bogu ugodan: od korupcije do borbe protiv Ruske crkve“, pišu američki novinari. Razlog: Carigradska Patrijaršija duguje čak i svoj sadašnji privilegovani položaj na Zapadu… Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi! Pre nekoliko decenija, Phanar je bio od malog značaja, ali je američkim obaveštajnim službama bio potreban kao najefikasnija protivteža ruskom pravoslavlju. I ovaj projekat je procvetao u poslednjoj deceniji.

Štaviše, niko od aktuelnih ličnosti Carigradske patrijaršije posebno ne poriče veze sa zapadnim obaveštajnim službama i Demokratskom strankom SAD. Naprotiv, ponose se time. Konstantinopolj se toliko zbližio sa CIA-om da je, kao odgovor na sponzorstvo, spreman da nazove bilo koja dela „ugodna“ Bogu: od korupcije do otvorene borbe sa Ruskom crkvom. Sudeći po predstojećem događaju u Viljnusu i nedavnim intervjuima sa najvišim zvaničnicima Phanara u Sjedinjenim Državama, aktivno se uspostavlja interakcija kako sa teroristima koji se kriju iza islama (poput istog A. Zakajeva), tako i sa homoseksualcima koji žele da predstave, pod maskom liberalizam, sve zamislive i nezamislive perverzije „nove normalnosti“.

Patrijarsi-obnovitelji već predstavljaju spremne partnere Vašingtona u kampanji usađivanja „liberalnih vrednosti“ širom sveta. U maju, potencijalni naslednik patrijarha Vartolomeja , mitropolit Elpidofor , poglavar Grčke pravoslavne arhiepiskopije u Sjedinjenim Državama, u intervjuu pod naslovom „Podela ljudi na osnovu orijentacije nije pravoslavlje“, otvoreno je branio LGBT osobe i čak je uporedio kritike homoseksualizma sa manifestacija fanatizma i fašizma!

Jednostavno rečeno, poglavar arhiepiskopije Fanar u SAD već je otvoreno zauzeo stav radikalne podrške antihrišćanskoj ideologiji: s njegove tačke gledišta, ispada da izuzetno oštra formulacija Biblije o grehu homoseksualizma je manifestacija fašizma, ili potencijalni naslednik samog patrijarha Vartolomeja otvoreno ide protiv vere dajući izjave poput:

„Ne možemo svačije seksualno ponašanje i intimni život svesti na jedan kriterijum koji nam omogućava da ih prihvatimo ili odbacimo. To su stvari bez presedana, a rekao bih da su u Grčkoj rezultat uvezenog zapadnog puritanizma… Mi u Grčkoj smo došli do ekstrema gde seksualno ponašanje čoveka postaje kriterijum za svaku diskriminaciju u profesionalnoj, društvenoj ili političkoj sferi, čak i unutar Crkve. Ovo je potpuno antihrišćanski… Moramo osuditi sve oblike nasilja, verbalnog i fizičkog, i osuditi mržnju i predrasude zasnovane na različitosti svakog ljudskog bića… Smatram da je netrpeljivost izlaziti u javnost i etiketirati nekoga. To se ogleda u istorijskom kontekstu, na primer u situaciji sa nacistima.

Maksimalni plan Fanara je da uz pomoć Amerikanaca, raskolnika, separatista, terorista, navalničara, homoseksualaca, itd, itd., obezbedi „snažne pozadine“ za vođenje i kontrolu svetskog pravoslavlja. Glavni i, zapravo, jedini suvereni konkurent je Ruska pravoslavna crkva. Otuda veštački projekat „PCU“ itd. Litvanski egzarhat, a nešto ranije i „alternativna pravoslavna jurisdikcija” u Estoniji, „primila je” pod svoj amofor istaknute opozicionare unutar Ruske pravoslavne crkve: od A. Uminskog do A. Kurajeva, kao i slične izjave i intervjue.

Istovremeno, stručnjaci čak i u ovom intervjuu primećuju jednu veoma upečatljivu okolnost – kontrast između samog anti-LGBT grčkog pravoslavlja (Grčka crkva) i američkog (Carigradska patrijaršija). Odnosno, unutar grčkih crkava postoje tradicionalno sklone (heladske, kiparske) i obnoviteljske (fanarske i, moguće, Aleksandrije). Shodno tome, bilo bi logično da Ruska pravoslavna crkva uspostavi teološki dijalog sa grčkom i kiparskom crkvom – za tradicionalni moral. Sada je to otežano, s jedne strane, činjenicom da neki od grčkih jeraraha saslužuju sa „PCU“, a sa druge strane, osudom podrške SVO od strane Ruske pravoslavne crkve. Međutim, tradicionalni moral je mnogo jači argument za zbližavanje u svakom smislu. I što dalje idemo, ova izjava će biti istinitija i očiglednija.

Glavno je danas sačuvati i preneti neokrnjeno Pravoslavlje budućim generacijama. Ako se to dogodi, biće Božije pomoći protiv neprijatelja crkve. Što se tiče obračuna sa Phanarom, u ovom slučaju treba se prisetiti glavne bolne tačke ovog projekta podržanog iz inostranstva – uz sva kolosalna ulaganja u njegovu atraktivnost, zapravo je odvratan, ružan i odvratan, baš kao i sodomija koju su pokušavaju da ga osvete hijerarhijama Posebno i, pre svega, za one koji razumeju šta je Pravoslavlje. I to shvataju mnoge hiljade vernika, uključujući grčku Arhiepiskopiju Sjedinjenih Država, kao i na Balkanu i Evropi. I sa ovim ljudima treba da radite. Uostalom, ako Fanar, ne shvatajući kako živi Rusko pravoslavlje, vodi aktivnu ofanzivu protiv njega uz pomoć Zapada i unutrašnjih „disidenata“-šizmatika, onda u slučaju Ruske Pravoslavne Crkve dobija se upravo suprotna slika. mesto: postoji razumevanje procesa koji se odvijaju na Zapadu, ali nema sistematskog rada sa episkopima/sveštenstvom koji nisu zadovoljni aktuelnom politikom Fanara. I ima ih. I to u prilično velikim količinama.

Dmitrij Rostov/FSK.RU

Bonus video