Henri Kisindžer, jedan od najuticajnijih ljudi XX veka, bivši američki državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost, umro je u 100. godini.
Vest o njegovoj smrti obišla je planetu za nekoliko minuta, a u svakoj državi sveta priča se o uticaju koji je imao baš na njih, pošto je ovaj diplomata bio jedan od retkih ljudi koji je imao uticaj bukvalno na svaku naciju na planeti.
Mnogo toga je Kisindžer rekao i uradio što je uticalo na Jugoslaviju i Srbiju, a mnoge će zanimati kakav je bio njegov stav prema Kosovu.
Kisindžer je rođen u jevrejskoj porodici u Firtu u Nemačkoj 27. maja 1923. godine kao Hajnc Alfred Kisinger. Poznat je kao američki diplomata (bivši državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost), politikolog, geopolitički konsultant. On je za svoj rad u administracijama Ričarda Niksona i Džeralda Forda višestruko nagrađivan, a dobio je Nobelovu nagradu za mir 1973. godine, za ulogu u pregovorima o okončanju rata u Vijetnamu.
Kisindžer je 1938. doša u Ameriku, bežeći od horora nacističkog režima, a u Americi se izvanredno pokazao u školi i diplomirao je na Harvardu 1950. godine, kod profesra Vilijama Jendela Eliota. Doktorat je dobio takođe na Harvardu, 1954. godine.
On je, kao zagovornik Realpolitike (vođenje politike uzimajući u obzir pre svega realne okolnosti i faktore, a ne ideološke, moralne ili etičke premise) imao ogromnu aktivnu ulogu u kreiranju spoljnje politike SAD između 1969. i 1977. godine, kao začetnik politike detanta (otopljavanje odnosa kroz dijalog) sa Sovjetskim Savezom. Uspeo je da otopli odnose SAD i Narodne Republike Kine, učestvovao u „šatl diplomatiji“ na Bliskom Istoku, kako bi okončao Jomkipurski rat, i pregovarao pri donošenju Pariškog mirovnog sporazuma 1973. godine, koji je okončao američko učešće u Ratu u Vijetnamu.
Posle napuštanja aktivne uloge u američkoj vladi, osnovao je firmu Kissinger Associates, međunarodnu kompaniju za geopolitički konsalting. Napisao je više od 10 knjiga o istoriji diplomatije i međunarodnih odnosa.
U američkoj i svetskoj javnosti mišljenja o njemu su podeljena. Dok ga jedni slave kao jednog od najsposobnijih i najuspešnijih diplomata SAD i sveta, drugi ga kritikuju zbog ignorisanja ratnih zločina koje su počinili saveznici SAD, za vreme njegovog mandata.
Kisindžer je bio sinonim za spoljnju politiku SAD 70-tih godina. Dobio je Nobela za mir zbog okončanja Rata u Vijentamu, a zaslužan je i za „tajnu diplomatiju“ koja je dovela do otvaranja Kine prema Zapadu i posete Niksona Kini 1972. godine.
Mnogi su ga, međutim, kritikovali zbog bombardovanja Kambodže tokom Rata u Vijetnamu, što je dovelo do instaliranja genocinog režima Crvenih Kmera, ali i zbog podrške puču i svrgavanju demokratski izabrane vlade u Čileu.
Mnogi u Kongresu SAD su imali velike primedbe na tajnoviti karakter pristupa Kisindžera i Niksona spoljnjoj politici, dok su ga aktivisti za ljudska prava kritikovali zbog kršenja istih u drugim državama. Najkomplikovaniji problem s kojim se Kisindžer suočio u karijeri bio je Vijetnamski rat. Kad je Nikson došao na vlast, 1969. godine, obećao je da ima „tajni plan za okončanje rata“, više od 30.000 Amerikanaca je poginulo u Vijetnamu.
Uprkos naporima da se više odgovornosti prebaci Vladi Južnog Vijetnama, američka umešanost u rat je očuvana tokom Niksonove administracije, a kritičari su im prebacivali da su nepotrebno produživali rat, pogotovo posle pada Sajgona 1975. godine i suočavanja sa više od 58.000 izgubljenih američkih života.
Kontroverzna je bila i odluka Kisindžera da Nobelovu nagradu 1973. podeli sa severnokorejskim ministrom Le Duk Toom, s kojim je dogovarao mir u Parizu. Zbog činjenice da je rat još uvek trajao, To je odbio da primi nagradu, a dva člana Nobelovog komiteta dala su ostavku u znak protesta.
Nezadovoljstvo u SAD bilo je usmereno uglavnom na učešće SAD u bombardovanju Laosa i Kambodže, posle kojeg su Crveni Kmeri došli na vlast i napravili jedan od najgenocidnijih režima 20. veka.
Telegraf
BONUS VIDEO: