„Ulazak Srbije u ugovorni aranžman koji predviđa francusko- nemački plan, vodio bi u prećutno (implicitno) pravno priznanje lažne kosovske države, i time bi zvanični Beograd retroaktivno prihvatio i legalnost jednostrane secesije,“ napisala me Milica Đurđević Stamenkovski predsednik Srpske stranke Zavetnici i nosilac liste Nacionalno okupljanje pod rednim broj 4 na predstojećim izborima.
Đurđević je na svom Telegram kanalu iznela samo nekoliko od brojnih zamki u koje bi našu državu uveli prihvatanje francusko-nemačkog plana:
„Čak i ako Srbija ne bi eksplicitno rekla da priznaje nezavisnost tzv. Кosova niti da podržava njegov ulazak u UN, ona bi samim prihvatanjem da će poštovati njegov „teritorijalni integritet“ i prihvatanjem da ne sprečava njegove integracije u međunarodni sistem priznala ključne elemente državnosti tzv. Кosova, njegov međunarodnopravni subjektivitet i spoljašnji suverenitet.
Time bi lažnoj državi znatno bio olakšan put ka članstvu u UN.
Obesmišljava se celokupna kampanja za povlačenje priznanja jer će zemlje koje ne priznaju Кosovo odnosno koje su povukle priznanje, biti suočene sa matičnom državom koja se ne protivi da deo njene otcepljene teritorije uđe u međunarodne institucije.
Srbija bi politikom prihvatanja zapadnog ultimatuma dovela u pitanje i principijelnu podršku pet zemalja EU koje ne priznaju tzv. Кosovo. Uzdržanost jedne Španije, Grčke, Slovačke, Кipra i Rumunije prema zahtevima Prištine, uslovljena pasivnošću Srbije, uklonila bi barijere na putu tzv. Кosova prema Savetu Evrope, EU i NATO.
Na predstojećim izborima imamo nacionalnu i državničku obavezu da odbacimo briselski ultimatum.
Nacionalno okupljanje, broj 4. „.
Ona je takođe nedavno gostujući u emisiji Insajder navela i niz posledica osim najgore a to je priznanje nezavisnosti tzv Kosova:
“Imamo ozbiljne pravne i političke posledice. Samim priznanjem nezavisnosti tzv Кosova, mi otvaramo vrata da oni zatraže pravo na našu imovinu, gde je Srbija pravni naslednik imovine posle raspada SFRJ, i to mislim na onu imovinu koja je u centralnoj Srbiji, na koju oni mogu polagati pravo jer su kao autonomna pokrajina učestvovali u izgradnji te imovine. Imamo momenat gde oni mogu pred Međunarodnim sudom pravde da tuže Srbiju za ratnu odštetu, imamo taj momenat da ćemo imati njihovo diplomatsko predstavništvo i stalnu misiju u Beogradu,” rekla je Đurđević tom prilikom.
Novi Vesnik
BONUS VIDEO: