Deo zaposlenih radnika u preduzeću „Pošta Srbije“ je u nezakonitoj obustavi rada već više od dve nedelje, zašto obustava i dalje traje više nije jasno ni kolegama koji rade, ni korisnicima poštanskih usluga, ali ni porodicama „štrajkača“, jer kada im se plata umanji za dane obustave, teški dani su pred poštanskim porodicama.
Čitava priča bi imala smisla da rukovodstvo ignoriše vapaj ugroženih zaposlenih, međutim rukovodstvo je uložilo sve napore da se problem zarade reši i obezbeđeno je povećanje u iznosu od 20 posto. Uz to generalni direktor preduzeća Zoran Đorđević, je u saradnji sa stručnjacima osmislio model kako bi se zaposleni dodatno stimulisali i dobili dodatke na dnevnu zaradu u zavisnosti od produktivnosti i broja izvršenih usluga, pa bi na taj način zarade bile uvećane i 40%, a sa ovim uvećanjem od 20%, poštari bi imali plate o kojima zaposleni u drugim državnim firmama mogu da sanjaju.
Medutim, izgleda da je deo zaposlenih koji je u obustavi, „pomutio pamet“, pa im ni povećanje od 100% ne bi odgovaralo, jer su oni tražili 30%.
U duhu one „Besposlen um, đavolje igralište“, Poštari su kako bi sebi opravdali obustavu, dok sa druge strane slušaju vapaj nezadovoljnih građana, svoj nerad poistovetili sa revolucionarnim pokretima, pa se u jednoj od grupa na društvenoj mreži Fejsbuk, mogu pročitati prilično bizarni komentari i objave u kojima sebe poistovećuju i sa Gvozdenim pukom, a svoje kolege koje rade sa izdajicama. Kako kažu njihovi „obrazi svetle“ i oni će buduće generacije gledati u oči. Ironija, što im je postavka takva, kao da se bore za opšte dobro, a ne da narušavaju društveni poredak, boreći se za sopstveni komfor.
Dok poštari žive svoje uobrazilje, građani trpe, penzije, računi, pošiljke kasne. Ostaje nam da se nadamo da će preovladati zdrav razum, jer ukoliko se ovo nastavi, rukovodstvo će, morati da otpusti ljude zbog pomućenog razuma, a to je već tragedija za naše društvo.